Igre 
Pet problema koji muče Evropljane pred važne izbore: Krize oblikovale stavove, nema više podele na levi i desni tabor
Komentari20/01/2024
-21:02
Evropski glasači više nisu podeljeni na leve i na desne ili na pro-EU ili anti-EU tabore. Kada biste ih sada upitali koji su to problemi koji ih najviše opterećuju, Evropljani bi zapravo danas mogli da se grupišu u pet različitih grupa u odnosu na teme koje su u njihovom fokusu. Ankete, naime, sugerišu da će se izbori za Evropski parlament, ali i svi nacionalni izbori u evropskim državama tokom 2024. vrteti oko stavova o pet velikih kriza koje su uticale na živote birača poslednjih godina - klimatska kriza, migrantska kriza, ekonomska previranja, rat u Ukrajini i pandemija koronavirusa.
Autori ovog izveštaja Evropskog saveta za spoljne poslove (ECFR) tvrde da se svih pet kriza "osećalo širom Evrope, iako različitog intenziteta u različitim delovima kontinenta". Neki su ih doživljavali kao egzistencijalnu pretnju, faktor koji je dramatično uticao na vladinu politiku i na kraju - krizu još nije završena.
"Tokom 2019. centralna borba je bila između populista koji su želeli da okrenu leđa evropskim integracijama i mejnstrim partija koje su želele da spasu evropski projekat od Bregzita i Trampa. Ovoga puta, biće to nadmetanje između suprotstavljenih strahova od porasta temperature, imigracije, inflacije i vojnog sukoba", rekao je koautor studije i direktor istraživačkog centra ECFR sa sedištem u Berlinu Mark Leonard.
Ivan Krastev iz Centra za liberalne strategije u Sofiji kaže da je studija pokazala da se građani, u smislu toga kako oni vide EU, "udaljavaju od ideoloških veza desnice i levice" i da su umesto toga više podstaknuti svojim stavovima o ovoj krizi.
Izveštaj sugeriše da bi glavne političke stranke mogle da imaju poteškoće da mobilišu birače na pitanje kao što je budućnost evropskog projekta, sugerišući umesto toga da bi trebalo da "ispitaju i predlože rešenja za najhitnije brige birača", prenosi Gardijan.
Ko glasa za desnicu, a ko za Zelene?
Sve u svemu, autori izveštaja kažu da će se klimatska kriza i imigracija pokazati kao dva najveća mobilizatora u predizbornim kampanjama koje će se voditi širom Evrope 2024. godine, kao što je uostalom to bio slučaj u novembru u Holandiji tokom kampanje za parlamentarne izbore.
Holandski glasači su na vrh lestvice postavili antiimigrantsku Partiju slobode (PVV) Gerta Vildersa, dok je proekološki savez zelenih i laburista na čelu sa bivšim potpredsednikom Evropske komisije Fransom Timermansom doživeo poraz i završio na drugom mestu.
Povezane vesti
"Borba između ova dva 'plemena' je... sukob dve 'pobune protiv izumiranja'. Klimatski aktivisti strahuju od izumiranja ljudskog i drugog života, antiimigracioni aktivisti strahuju od nestanka svojih nacija i kulturnog identiteta", navode autori studije.
Glasači koji vide imigraciju kao najveću krizu uglavnom podržavaju desničarske stranke kao što su Nacionalno okupljanje u Francuskoj ili Alternativna za Nemačku (AfD). Oni koji daju prednost klimi, imaju tendenciju da podržavaju zelene ili levičarske stranke kao što su španski socijalisti ili poljska levica.
Pored izbora za Evropski parlament, koji će se održati u junu, birači u 15 evropskih zemalja - uključujući Portugal, Belgiju, Austriju, Hrvatsku, Litvaniju i Ujedinjeno Kraljevstvo - ove godine izlaze na birališta na nacionalnim parlamentarnim i predsedničkim izborima.
Istraživanje - u devet država članica EU koje predstavljaju 75 odsto stanovništva bloka, plus Velika Britanija i Švajcarska - pokazalo je da oko 74 miliona glasača veruje da je klimatska vanredna situacija najvažnija kriza koja utiče na njihovu budućnost.
Skoro isto toliko smatra da je kovid, koji je razotkrio ranjivost nacionalnih zdravstvenih sistema sa velikim ekonomskim posledicama, najvažniji, dok je oko 70 miliona reklo da su globalna ekonomska previranja njihova glavna briga. Njih 59 miliona se opredelilo za imigraciju, a 49 miliona za rusku invaziju na Ukrajinu, oko 47 miliona nije izabralo nijednu opciju od ovih pet.
Kako je geografija uticala na rezultate studije
Studija je, međutim, otkrila da ova biračka "plemena" nisu bila ravnomerno raspoređena ni geografski, ni po godinama ispitanika, ni po obrazovanju. Glasači u Nemačkoj, na primer, smatraju da je imigracija najveća kriza (31 odsto), dok su u Francuskoj to klimatske promene (27 odsto).
U Italiji i Portugalu, koje su obe bile teško pogođene finanijskim krahom 2008. i krizom evrozone koja je usledila, veći broj (34 odsto) ispitanika je rekao da su svetska ekonomska previranja i rastući troškovi života najvažniji.
Povezane vesti
Strahovi zbog ruskog rata u Ukrajini, u međuvremenu, bili su najveći u zemljama koje su i najbliže tom sukobu: ispitanici u Estoniji (40%), Poljskoj (31%) i Danskoj (29%) su to videli kao najvažniju krizu, naspram sedam odsto ispitanika u Francuskoj i Italiji, šest odsto u Španiji i Britaniji.
Kada je reč o generacijama, klimatska kriza je na vrhu dnevnog reda mladima, a 24 odsto mladih od 18 do 29 godina smatra da je to najvažnije pitanje za njihovu budućnost. Ta starosna grupa takođe smatra da je imigracija najmanji problem (9 odsto).
Starije generacije su najviše zabrinute zbog imigracije kao vitalnog pitanja, pri čemu je 13 odsto ispitanika od 50 do 69 goina i 16 odsto ispitanika starijih od 70 godina to smatralo najvećom brigom. Među visokoobrazovanim biračkima, klimatska kriza je bila glavna briga (22 odsto).
Povezane vesti
Za pristalice krajnje desnih partija u zemljama u kojima nisu na vlasti imigracija je bila pitanje koje je najviše promenilo način na koji gledaju na svoju budućnost. Međutim, u zemljama u kojima je krajnja desnica u vladi, kao što je Italija, jedva 10% ispitanika u anketi navelo je imigraciju kao svoju najveću brigu, uključujući samo 17% birača koji su saglasni sa strankom Braća Italije premijerke Đorđe Meloni.
"Evropski izbori neće biti samo takmičenje između levice i desnice – i evroskeptika i proevropljana – već i bitka za prevlast između različitih kriznih plemena Evrope", navode autori studije.
Komentari (0)