Primer za druge ili opasni eksperiment - da li je Švedska sve vreme bila u pravu?

Komentari

Autor: Index.hr/Tanjug/Euronews Srbija

31/07/2021

20:19

Primer za druge ili opasni eksperiment - da li je Švedska sve vreme bila u pravu? - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Aprila 2020. godine Švedska je bila među desetak zemalja najteže pogođenih pandemijom koronavirusa, a danas, 15 meseci kasnije, stoji bolje od većine evropskih zemalja primenjujući strategiju sa mnogo manje ograničenja. I Velika Britanija je pre samo nekoliko nedelja ukinula mere, a iako se očekivao drastičan skok u broju obolelih, do njega nije došlo.

Švedska je svakako zemlja o kojoj se možda i najviše pisalo zbog potpuno drugačijeg pristupa prema pandemiji. Sve je počelo 24. januara prošle godine kada je potvrđen prvi slučaj zaraze, međutim, za razliku od ostatka sveta, Švedska nije uvodila karantin i društvo je držala prilično otvorenim.

Kako podseća hrvatski portal Indeks, u Švedskoj je u aprilu prošle godine dnevni broj smrtnih slučajeva bio iznad 100, na intenzivnom lečenju bilo je preko 500 pacijenata zaraženih koronavirusom, a posebno teško stanje bilo je u domovima za starije.

Svet je u neverici pratio situaciju, posebno s obzirom na to da je glavni državni epidemiolog Anders Tegnel prihvatio strategiju s dosta preporuka, ali vrlo malo stvarnih ograničenja, navodi portal.

Stručnjaci smatrali da Švedska eksperimentiše sa ljudima

Mnogi stručnjaci su smatrali da Švedska eksperimentiše sa sopstvenom populacijom, da će do leta umreti desetine ili čak stotine hiljada ljudi, odnosno da će se bolnički sistem slomiti pred najezdom pacijenata.

Kako je ranije pisao Euronews Srbija, švedski način borbe sa virusom naišao je na brojne kritike, mnogi naučnici su pozivali na strože mere, dok je nezavisna komisija otkrila da ova zemlja nije uspela da sačuva lica iz domova za stare. Tek krajem prošle godine su i kralj Karl Gustaf XVI i premijer Stefan Leven priznali da smatraju da je švedska strategija bila neuspešna zbog velikog broja smrtnih slučajeva.

Usred rastuće pandemije, za koju tada nije bilo ni vakcina ni naprednih medicinskih tretmana, za britansku platformu Anhrd istupio je švedski epidemiolog svetskog glasa, 71-godišnji Johan Gizeke, Tegnelov mentor i jedan od njegovih prethodnika.

Gizekeove izjave umnogome su, kako navodi Index, odražavale zvaničan stav švedske epidemiološke struke i Zavoda za javno zdravstvo.

Bile su potpuno šokantne i gotovo suprotne smeru u kojem se kretala cela Evropa.

"Lokdaun ne može funkcionisati u demokratskim zemljama, odnosno, u najboljem slučaju, može se uvesti kao jednokratna i kratkotrajna mera, poput jednog metka koji treba ispaliti u pravom trenutku. Ne postoji naučna podloga za većinu epidemioloških mera koje se uvode širom Evrope. Stopa smrtnosti od kovida 19 u celoj Evropi za godinu dana biće otprilike ista, razlike će biti najviše 20-ak odsto", rekao je Gizeke.

Nisu pogrešili?

Kako ocenjuje autor teksta, danas više nema sumnje da Tegnel i Gizeke, u najmanju ruku, nisu pogrešili.

Iako su osnovne škole normalno održavale nastavu, iako su bile otvorene sve prodavnice, tržni čentri, restorani, dečji vrtiči, bioskopi, javni prevoz, teretane, skijališta, kafići i druge delatnosti, iako nije bilo nikakvog lokdauna, obaveznog nošenja maski ili zatvaranja granica, Švedska danas stoji bolje od većine evropskih zemalja kako prema ukupnoj smrtnosti od kovid 19, tako i prema smrtnosti u pandemiji i padu privrednih aktivnosti.

Kako navodi portal, ukupno je do petka od koronavirusa preminulo 14.656 švedskih građana, a u tu evidenciju ulaze svi koji su preminuli s pozitivnim PCR testom, bez obzira na uzrok smrti.

U bolnicama s dijagnozom kovid 19 leži 109 pacijenata, od kojih je 16 na odeljenjima intenzivne nege.

U poslednjih mesec dana na nacionalnom nivou beleži se od 1.500 do 2.100 novozaraženih nedeljno, dok je u najgorim pandemijskim danima, krajem decembra 2020, bilo i do 10.000 novih slučajeva u 24 sata.

Kada su u pitanju ekonomski pokazatelji, švedski BDP u junu bio je 2,5 odsto veći nego prethodnog meseca i čak 10 procenata veći nego u junu 2020. godine.

Švedska privreda je krajem maja ove godine nadoknadila sve gubitke u pandemiji, a ukupan pad privredne aktivnosti prošle godine iznosio je 2,8 odsto, odnosno treći je najmanji u Evropskoj uniji.

Kako se dodaje, snažnom privrednom oporavku uveliko je doprinelo i to što su Šveđani, koji tradicionalno vole da putuju i dosta troše na putovanja, prošlo i ovo leto svoje godišnje odmore masovno provodili u domovini.