Igre 
Farmeri razbijaju Šolcov "Semafor"? Vladajuća koalicija u Nemačkoj na staklenim nogama, samo trećina građana ih podržava
Komentari21/12/2023
-20:00
Dok nemački kancelar Olaf Šolc boluje od korone, njegova vladajuća koalicija pati od mnogo teže "bolesti", koja preti fatalnim ishodom.
Do najnovijeg konflikta je došlo kada je vođa grupe Stranke slododnih demokrata (FDP) u Bundestagu Kristijan Dur ponovio zahtev ove stranke za revizijom mera štednje oko kojih su se prethodno, složile sve tri partije "Semafor koalicije", kako bi se pupunio deficit u budžetu od 60 milijardi evra.
Katalizator su bili farmeri, besni zbog najave da će im biti ukinute subvencije za dizel i izuzeće od poreza za nabavku poljoprivrednih vozila, koji su se u ponedeljak sa 1.700 traktora provozali Berlinom i gomilali stajsko đubrivo na putevima. Zbog toga je najviše "stradao" ministar poljoprivrede iz stranke Zelenih Čem Ozdemir, koji se uporno protivi predlogu, iako se predsednica ove stranke Analena Berbok složila sa Šolcom i njegovom Socijaldemokratskom partijom (SDP).
"Meni nikada ne bi pala na pamet ova ideja. Političari i dalje nisu uspeli da prekrše zakone fizike", kazao je on implicirajući da traktori ne mogu da idu na struju, prenosi Tagesšpil.
AP/Markus Schreiber
On se takođe obratio farmerima ispred Brandenburške kapije i najavio da će se boriti protiv mera štednje.
"Ne verujem u rezove tolikih razmera. Zato se borim unutar kabineta kako bih osigurao da neće biti toliko ozbiljni", obavezao se on pred poljoprivrednicima, koji ipak nisu bili oduševljeni pa su mu zviždali i nazivali ga licemerom.
Sa druge strane "Semafor koalicije" nalazi se fiskalno konzevativniji FDP, ali sada čak i oni imaju problem sa budžetom.
Povezane vesti
“Sva tri partnera koalicije izrazila su želju da opet diskutuju o rezovima za faremere", kazao je juče on za Tagesšpil.
Prethodno se sa tom procenom složio i njegov stranački kolega i poslanik Johanes Šecl.
"Postoji granica onoga što možemo da tražimo od naših farmera", kazao je on, a prenosi Politiko, dodajući da trenutni plan „očigledno prelazi granice“.
Tanjug/Fabian Sommer/dpa via AP
Poljoprivrednici jesu samo 1,2 procenta radne snage Nemačke i predstavljaju donekle zanemarljivu glasačku demografiju, ali je njihov uticaj na ekonomiju zemlje ogroman. Naime, skuplji "inputi" u proizvodnji poput goriva, i skuplji kapital poput poljoprivredne mašinerije prete da drastično povećaju cene hrane i samim tim poguraju inflaciju.
Drama oko budžeta odrazila se i na prognozu Nemačkog instituta za ekonomska istraživanja koji je umanjio prognozu rasta BDP-a sa 1,4 odsto na 0,9 odsto.
Čak i ako Šolc preokrene odluku, koalicija bi i dalje morala da negde "iskopa" novac za koji se nadala da će dobiti preko poreza na poljoprivrednike. Iako nemački budžet iznosi oko 450 milijardi evra, samo oko 10 odsto od toga može da se iskoristi po nahođenju vlade. Ostatak je namenjen za prava građana, kao što su penzije i zdravstvena zaštita.
Ta fiskalna ograničenja su dodatno ojačana nemačkom ustavnom „kočnicom duga“, koja sprečava vladu da ostvari godišnji deficit veći od 0,35 odsto bruto domaćeg proizvoda, izuzimajući nepredviđene vanredne situacije.
Povezane vesti
Svega trećina Nemaca podržava "Semafor"
Bilo bi još i podnošljivo da je ovo jedini problem trostranačke "Semafor koalicije". Naime, sve tri partije ukupno imaju 33 procenata glasova, prema INSA nedlejnoj anketi objavljenoj 18. decembra (SDP 15,5%, Zeleni 12,5%, FDP 5%). To je pad od 20 odsto u odnosu na izborni rezultat od pre dve godine i katastrofalan podatak, imajući u vidu da koalicija Hrišćansko-socijalne unije Bavarske (CSU) i Hrišćansko-demokratske unije (CDU) ima 31,5 odsto, a Alternativa za Nemačku (AFD) 23 procenata.
"U trenutku najgore krize "Semafora", pozivi za nove izbore su sve glasniji, čak i na najnižem nivou vladajućih partija", navodi se u autorskom tekstu glavnog urednika uticajnog političkog portala Fokus Karstena Fidlera.
U prilog tome govori i procena uticajnog biznismena Rolanda Bergera, koji je bio savetnik tri kancelara, Helmuta Kola, Gerharda Šredera i Angele Merkel. On je upozorio da je zemlja u "ekstremnoj političkoj krizi" kakva nije viđena još od završetka mandata Konrada Adenauera.
Povezane vesti
Fidler u svom tekstu hvali bivšeg kancelara, koji je vladao ratom razorenom Zapadnom Nemačkom od 1949. do 1963. zbog toga što je uspeo da "povrati konkurentnost zemlje i obezbedi prosperitet milionima", ali za Šolca kaže da nimalo ne liči na njega.
"On je izgleda stručnjak za stvaranje sopstvenog, odvojenog pogleda na realnost. Šolc očigledno ne vidi stvarnost o mnogim temama onakvu kakva jeste. Istovremeno, on takođe nije u stanju da pokaže Nemačkoj viziju kako se može prevazići najveća kriza u posleratnoj istoriji", oštro je osudio Šolca urednik uglednog lista.
Ponovo isplivao stari korupcionaški skandal
Da nevolja bude još veća u medijma je ponovo isplivala afera iz 2021. o navodnoj kupovini uticaja od strane Kristijana Olearijusa, suvlasnika Varburg banke iz Hamburga, jedne od najstarijih u Nemačkoj, kojem se sudi zbog poreske prevare vredne 280 miliona evra.
Pre dve godine je procureo njegov dnevnik u kojem se spominje kontakt iz 2016. sa Olafon Šolcom, tada uglednim političarem iz Hamburga. Bivši socijaldemokratski poslanik Johanes Kars je inicirao susret Olafa Šolca i krupnih deoničara banke, a u tom trenutku već je bila pokrenuta istraga protiv rukovodstva banke.
Nešto kasnije, grad Hamburg je povukao svoje potraživanje od banke u visini od 47 miliona evra. A godinu dana kasnije, tadašnji demohrišćanski ministar finansija u nemačkoj saveznoj vladi Volfgang Šojble, postupio je sasvim drugačije, naložio je gradu Hamburgu da zatraži 43 miliona evra od banke. Posredstvom portparola, Olaf Šolc je izjavio da se ne seća detalja razgovora s predstavnicima banke, te da nije znao za onu veliku sumu od preko 200.000 evra, deponovanu u trezoru banke na ime Johanesa Karsa, pisao je prošle godine Dojče vele.
Međutim nedavno se Fajnenšel tajmsu javio Fabio de Masi, bivši poslanik levičarske partije Di Linke i antikorupcijski aktivista, rekavši da je negativan odgovor o umešanosti Šolca, koji je lokalna vlast Hamburga dala na upit njegove partije, bio neuverljiv.
"Hamburška vlada nikada nije dala uverljivo objašnjenje za svoj pogrešan odgovor. U ovom slučaju su probijene sve granice. Nijedan građanin nema pravo da se cenka oko svog poreskog računa sa političarima, a kamoli ako je reč o plenu od poreske prevare", kazao je De Masi za Fajnenšal tajms.
Tokom proteklih nekolik godina, Poreska uprava Hamburga bila je „sumnjivo spremna da uzme u obzir interese Varburga u donošenju odluka“, naveli su tužioci u Kelnu u odvojenim dokumentima u koje je Fajnenšal tajms tvrdi da je imao uvid. Ističu i da je Olearijus, u rukom pisanim beleškama, naveo nekoliko pojedinaca kojima je trebalo zahvaliti nakon odluke. Na toj listi je navodno bio Šolc, sa "kvačicom" iza njegovog imena.
Dok traje kriza AFD pobeđuje na izborima
Dok "Semaforu" pada rejting u usponu je desničarski AFD, što posebno zabrinjava "mejnstrim" politički establišment i medije u Nemačkoj, koji ih često porede sa sledbenicima neke druge desničarke ideologije koja je bila popularna u Nemačkoj 30-ih i 40-ih godina prošlog veka.
Tanjug AP/Michael Probst
Kako navodi Fokus AFD bi ogao da priredi "čudo" na izborima u tri savezne države, Saksoniji, Tiringiji i Brandenburgu sledeće jeseni. Pre toga bi mogao da ostvari uspeh i na izborima za Evropski parlament, kako je Euronews Srbija već pisao.
AFD je u nedelju pokazao da su strepnje njihovih protivnika opravdane prvom pobedom na izborima za gradonačelnika, koju su ostvarili u gradiću Pirna u Saksoniji koji ima oko 40.000 stanovnika.
Tim Lohner, bivši stolar, osvojio je 38,5 odsto nakon drugog kruga glasanja protiv druga dva desničarska kandidata. Jedna od liderki AFD-a Alis Vajdel opisala je rezultat u Pirni kao "istorijski".
Komentari (0)