Igre 
RAT U UKRAJINI Rusija oborila 16 ukrajinskih dronova; Generalštab: Ruske trupe bez uspeha napadaju na nekoliko pravaca
Komentari24/11/2023
-07:49
Rat u Ukrajini traje 635 dana. Beloruski predsednik Lukašenko upozorava da velika količina oružja u Ukrajini može biti opasnost i za ostale zemlje. Nove žrtve u hersonskoj oblasti- u ruskom napadu poginulo troje ljudi dok je petoro povređeno, preneli ukrajinski zvaničnici. Predsednik Rusije Vladimir Putin doputovao u Minsk na sastanak Saveta za kolektivnu bezbednost (ODKB). Ruska Federalna služba bezbednosti (FSB) privela ukrajinskog bezbednosnog agenta koji se navodno spremao da izvrši teroristički napad na visoko rangiranog pripadnika ruske vojske.
Ključni događaji:
- Lukašenko: Nekontrolisano kretanje oružja u Ukrajini je opasnost za sve
- Tri osobe stradale, pet povređeno u ruskom napadu na Hersonsku oblast
- Putin stigao u Minsk gde učestvuje na sastanaku ODKB
- Ruska FSB privela ukrajinskog agenta koji je spremao teroristički napad
- Store: Norveška bi mogla da zatvori jedini granični prelaz sa Rusijom
Kako je protekao prethodni dan ruske invazije na Ukrajinu pročitajte u jučerašnjem blogu
Euronews
Dešavanja u Ukrajini možete pratiti iz minuta u minut u našem LIVE blogu
23.22 Arahamija: Sledeće godine neće biti izbora u Ukrajini
Šef frakcije stranke "Sluga naroda" ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog u Vrhovnoj radi i član Odbora za nacionalnu bezbednost, odbranu i obaveštajne poslove David Arahamija izjavio je da sledeće godine neće biti parlamentarnih, lokalnih ili predsedničkih izbora, kao i da Zapad ne zahteva reizbor ukrajinskih vlasti.
Povezane vesti
"Idemo korak po korak. Sledeće godine ne mislim da uopšte može biti izbora. Neće biti ni parlamentarnih, ni lokalnih ni predsedničkih. Niko na Zapadu nas ne tera na to", rekao je Arahamia u intervjuu za TV kanal 1+1, prenosi ukrajinska agencija Unian.
20.55 Nemačka produžila status zaštite ukrajinskim izbeglicama
Bundesrat, gornji dom nemačkog parlamenta, odobrio je odluku donjeg doma - Bundestaga i doneo uredbu o produženju statusa zaštite ukrajinskim tražiocima azila do početka marta 2025. godine, saopštilo je Fedralno ministarstvo unutrašnjih poslova i zajednica.
"Boravišne dozvole izbeglicama iz Ukrajine koje su dobile zaštitu u Nemačkoj nastaviće da važe do 4. marta 2025. godine", navodi se u saopštenju Bundesrata objavljenom na sajtu nemačkog Ministarstva unutrašnjih poslova.
19.45 Zelenski: Rusija treba da plati za agresiju na Ukrajinu svojom imovinom
Ruska Federacija mora da plati za agresiju na Ukrajinu, a zaplenjena sredstva moraju biti usmerena na obnovu ukrajinske države nakon ratnih dejstava, izjavio je predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski na zajedničkoj konferenciji za novinare sa predsednikom Letonije Edgarsom Rinkevičsom u Kijevu.
Zelenski je zahvalio Letoniji na stalnoj podršci sankcijama Rusiji i istakao potrebu da se radi na blokiranju ruskih šema izbegavanja sankcija na nivou svake konkretne zemlje i Evrope u celini, prenosi Ukrinform.
Povezane vesti
"Savremena Rusija ne veruje ni u šta osim u novac i moć, tako da agresor mora da oseti našu snagu na bojnom polju, snagu političkog jedinstva Evrope, snagu paketa sankcija. Takođe, agresor mora da plati najviše za svoje agresiju imovinom onih ljudi koji su povezani sa terorističkom državom“, naglasio je Zelenski.
18.54 Stručnjaci IAEA: Vežba u Zaporožskoj nuklearnoj elektrani protekla prema planu
Eksperti Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) naveli su da je nedavna vežba reagovanja u vanrednim situacijama u Zaporoškoj nuklearnoj elektrani (ZNPP) izvedena prema planiranom scenariju.
Povezane vesti
Agencija je istakla da je vežba bila fokusirana na radnje, koje bi trebalo preduzeti kao odgovore na hipotetički prekid cevi sa radioaktivnom otpadnom vodom i isključenje struje sa jedne reaktorske jedinice, preneo je Rojters.
Stručnjaci iz IAEA takođe su posmatrali pripreme za evakuaciju dela osoblja elektrane, što je takođe bio deo planirane vežbe. Ruska Federalna služba za ekološki, tehnološki i nuklearni nadzor je 23. novembra saopštila da je proverila spremnost osoblja u ZNPP da reaguje na vanredne situacije.
Nuklearku Zaporožje, koja ima šest reaktora, kontroliše ruska vojska od prvih dana rata u Ukrajini, koji je počeo u februaru 2022. godine. Obe strane su više puta optuživale jedna drugu za ugrožavanje bezbednosti elektrane, u kojoj je ukrajinsko osoblje nastavilo da radi pod kontrolom ruske vojske.
18.45 Kadirov: Vojnici bataljona Ahmat uništili ukrajinsko uporište u Harkovu
Vojnici bataljona Zapad-Ahmat i kombinovanog operativnog odreda Belgoroda uništili su uporište ukrajinskih oružanih snaga u oblasti sela Udi u oblasti Harkov, saopštio je predsednik Čečenije Ramzan Kadirov.
"Tokom zajedničke akcije boraca našeg bataljona i kombinovanog operativnog odreda grada Belgoroda pod vođstvom Jamala, otkriveno je neprijateljsko uporište u rejonu naselja Udi, Harkovska oblast. Vazdušno izviđanje je pravovremeno prenelo koordinate minobacačkoj bateriji, nakon čega je izvršen precizan udar na objekat", napisao je Kadirov na Telegram kanalu, prenose RIA Novosti. On je napomenuo da pripadnici bataljona Zapad-Ahmat pod komandom Ismaila Agueva suzbijaju sve pokušaje izazivanja sabotaže u Belgorodskoj oblasti.
15.49 Moskva: Pridruživanje Moldavije sankcijama EU - neprijateljski korak
Moskva smatra odluku Moldavije da se pridruži sankcijama Evropske unije protiv Rusije kao neprijateljski korak koji ima za cilj uništavanje veza dve zemlje i najavljuje da će odgovoriti na taj potez, javlja Rojters.
"Smatramo ovo kao još jedan neprijateljski korak moldavskog rukovodstva, koje je potpuno integrisano u antirusku kampanju 'kolektivnog Zapada'", saopštilo je danas rusko Ministarstvo spoljnih poslova.
Tanjug/Russian Foreign Ministry Press Service telegram channel via AP
U saopštenju se dodaje da je cilj odluke potpuno uništenje rusko-moldavskih odnosa, koji su krivicom zvaničnog Kišinjeva već u veoma žalosnom stanju.
"Moskva će uzvratiti", istaklo je Ministarstvo.
15.46 Danska ove godine Ukrajini šalje dodatnih 308 miliona dolara vojne pomoći
Danska će ove godine uvećati svoju vojnu podršku Ukrajini za vrednost od oko 308 miliona evra, saopštilo je danas dansko Ministarstvo odbrane. Donacija je deo sume od oko 725 miliona evra, koju je Kopenhagen od početka rata u Ukrajini 2022. godine poslao Kijevu u vidu vojne pomoći, preneo je Rojters.
Danski parlament je takođe odlučio da za taj fond izdvoji dodatno oko 3,1 milijardu evra u periodu između 2025. i 2027. godine. Ova članica NATO-a obezbediće sredstva za donacije Ukrajini najavljenim povećanjem ulaganja u odbranu na dva odsto BDP-a.
14.06 Nemačka produžava status zaštite za ukrajinske izbeglice do marta 2025
Boravišne dozvole za izbeglice iz Ukrajine koje su pobegle od rata i dobile status zaštite u Nemačkoj biće produžene do 4. marta 2025. godine, pošto je Gornji dom nemačkog Bundestaga danas odobrio dekret ministarstva unutrašnjih poslova, saopšteno je iz tog tela, prenosi Rojters.
To znači da oni koji već imaju status zaštite ne moraju da se prijavljuju za produženje njihovog boravišnog statusa, kao i da pridruženi sastanci sa imigracionim vlastima nisu neophodni, pojašnjeno je u saopštenju ministarstva.
Od početka ruske agresije, u Nemačku je stiglo više od milion Ukrajinaca, a sve više njih želi da duže ostane u Nemačkoj, pokazala je druga anketa u studiji o ukrajinskim izbeglicama u Nemačkoj koju sprovodi institut za društvena istraživanja Infas, pisao je ranije Dojče Vele.
11.15 Ministarstvo odbrane Rusije dobilo novu seriju lovaca Su-35
Fabrika aviona u Komsomolsku na Amuru (KnAAZ) proizvela je i predala Ministarstvu odbrane Rusije još jednu seriju lovaca Su-35S, saopštila je danas pres-služba Rosteha, u okviru koje fabrika u Komsomolsku na Amuru ulazi u sastav Ujedinjene korporacije za proizvodnju aviona (OAK) .
Navedeno je da su multifunkcionalni lovci Su-35S generacije 4++ prošli ispitivanja na zemlji i u vazduhu i da su preleteli sa aerodroma fabrike do mesta dežurstva, prenosi Interfaks.
"Ovom serijom aviona Su-35S završava se isporuka ovog tipa aviona u okviru programa za tekuću godinu", saopštio je generalni direktor OAK Jurij Sljusar.
08.24 Generalštab Ukrajine: Ruske trupe bez uspeha napadaju na nekoliko pravaca
Ruske snage u Ukrajini izvele su napade na više pravaca, a u protekla 24 sata došlo je do 64 sukoba, saopštio je jutros Generalštab oružanih snaga Ukrajine. Ukrajinske snage su u pravcu Bahmuta odbile 11 ruskih napada i nastavile ofanzivne operacije južno od tog grada, prenosi Unian.
Ruske trupe, uz podršku avijacije, ne odustaju od pokušaja da opkole Avdejevku, ali ukrajinski vojnici drže liniju odbrane, navedeno je u saopštenju. Dodaje se da su ukrajinske snage odbile ruske napade i u pravcu Kupjanska, Marjinke, Šahtjorska i Zaporožja.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
07.46 Ministarstvo odbrane Rusije: Oboreno 16 ukrajinskih dronova
Sistemi ruske PVO oborili su 13 ukrajinskih dronova iznad Krima i tri iznad Volgogradske oblasti, saopštilo je danas rusko Ministarstvo odbrane.
"Dežurni sistemi protivvazdušne odbrane uništili su 16 bespilotnih letelica, od kojih 13 iznad poluostrva Krim i tri iznad teritorije Volgogradske oblasti", navedeno je u saopštenju Ministarstva na Telegramu.
06.50 Lukašenko: Nekontrolisano kretanje oružja u Ukrajini je opasnost za sve
Rat u Ukrajini treba posmatrati kao potencijalnu opasnost po ceo svet, prenosi Belta.
"Regionalni konflikti, u kojima se koriste najnovija oružja, lako mogu da se preliju na druge zemlje. Nije tajna da oružje koje se isporučuje Ukrajini završava na crnoj berzi. Zapadni političari, čini se, nisu zabrinuti zbog toga. Mi ovo smatramo pretnjom, posebno nakon eskalacije konflikta na Bliskom istoku," rekao je Lukašenko na sastanku Saveta bezbednosti Organizacije ugovora o kolektivnoj bezbednosti u Minsku (CSTO).
On je dodao da smatra da Zapad pokušava da dominira svetom, gde pravila važe samo za nekolicinu izabranih. Predsednik Belorusije je istakao da nuklearno oružje garantuje bezbednost u regionu i da CSTO ne preti, već isključivo uči od onih koji su, kako tvrdi, jezik sile učinili globalnim trendom, javlja Sputnjik.
Tanjug/AP/Alexander Zemlianichenko
06.40 Tri osobe stradale, pet povređeno u ruskom napadu na Hersonsku oblast
Tri osobe su stradale, a pet je povređeno u ruskom napadu na ukrajinsku Hersonsku oblast, saopštili su juče lokalni zvaničnici. Kako se navodi, u napadu na grad Berislav stradao je biciklista, dok su u odvojenom napadu stradali muškarac i žena, prenosi Rojters.
06.30 Ruska FSB privela ukrajinskog agenta koji je spremao teroristički napad
Ruska Federalna služba bezbednosti (FSB) privela je ukrajinskog bezbednosnog agenta koji se navodno spremao da izvrši teroristički napad na visoko rangiranog pripadnika ruske vojske i protiv njega je podneta krivična prijava, saopštila je pres služba FSB.
U saopštenju se navodi da je FSB suzbila protivzakonito delovanje ukrajinskog državljanina, rođenog 1995. godine, koji je, kako se tvrdi, bio umešan u pripremu diverzantsko-terorističkog akta u Voronježu protiv visokog vojnog pripadnika ruskih oružanih snaga, preneo je TASS.
Ističe se da je uhapšeni priznao da je sarađivao sa ukrajinskim specijalnim službama i planirao teroristički akt po njihovim uputstvima.
"U Voronježu, moj rukovodilac Anton je naložio da izvedem napad bombom na visokorangiranog ruskog vojnog komandanta kao osvetu za zastrašivanje vojnika i civila", izjavio je ukrajinski agent u videu koji je FSB pres služba dostavila Tass-u.
profimedia
06.20 Putin stigao u Minsk gde učestvuje na sastanaku ODKB
Predsednik Rusije Vladimir Putin doputovao je danas u Minsk, gde će biti održan sastanak Saveta za kolektivnu bezbednost (ODKB).
Na dnevnom redu biće pitanja interakcije između članica organizacije, uključujući unapređenje sistema kolektivne bezbednosti, kao i međunarodni i regionalni problemi, prenala je agencija RIA Novosti.
Putin je uoči puta u Minsk, na sastanku sa vladom, pokrenuo temu formiranja jedinstvenog sistema protivvazdušne odbrane zemalja ODKB. On je izrazio spremnost Moskve da nastavi i završi ovaj posao.
06.00 Store: Norveška bi mogla da zatvori jedini granični prelaz sa Rusijom
Norveška bi mogla da zatvori jedini granični prelaz sa Rusijom, saopštio je premijer Jonas Gar Store.
Na pitanje novinara da li bi bilo umesno slediti primer Finske i zatvoriti granicu sa Rusijom, Store je rekao da će njegova zemlja to učiniti "ako bude potrebno", prenosi agencija RIA Novosti.
Komentari (0)