Za uspešno rešavanje šengenske zagonetke potrebno jedinstvo u Briselu - koji su njegovi kameni spoticanja?

Lanac je jak koliko i njegova najslabija karika, kaže jedna izreka, a Brisel sebi ne može da priušti nedostatak jedinstva ili koherentnosti u pogledu slobodnog kretanja ljudi kroz zemlje koje su zvaničan deo evropskog bloka. Dakle, ukoliko neka zemlja zaslužuje da bude deo Šengena, treba joj i dozvoliti da uđe u njega, piše Euronews. 

Međutim ovo se u poslednje vreme ne čini tako jednostavno. Naime, Evropa u ovoj, 2023. godini, sedi na buretu baruta koji može lako da eksplodira pa se slobodno kretanje ljudi korz evropske zemlje nalazi pod velikim znakom pitanja. Inače, u srži evropskog principa je sloboda kretanja njenih građana. To ujedno podrazumeva i Šengenski sporazum, koji znači ukidanje svih vrsta provera na međusobnim granicama i to se odnosi na sve 23 države članice.

U početku, od nastanka Šengena 1985. godine ovo je najpre delovalo jednostavno, ali kako su godine prolazile i evropski blok se širio ovo pitanje je postalo dosta kompleksno. Naime, dva pitanja sada mogu da se definišu kao "kamen spoticanja" oko ovog pitanja: Klauzule u ugovoru koji omogućava državama članicama da privremeno ponovo uvedu granične kontrole i proces proširenja Šengenskog prostora koji zahteva jednoglasno slaganje svih država da bi do njega došlo.

AP/Olimpiu Gheorghiu

Još jedan problem se nadovezuje na sve ovo. Široki uslovi predviđeni Šengenskim sporazumom nekada budu i zloupotrebljeni. Tu onda politika igra veliku ulogu, a pitanje otvorenih granica može vrlo lako da postane glavna tema u razgovorima tokom predstojeće kampanje u evropskim institucijama.

Ko i zašto suspenduje Šengen?

Nakon državnih izbora u Nemačkoj, vladajuća koalicija "semafora" odlučila je da pokuša da deluje oštro po pitanju imigracije tako što će ponovo uspostaviti graničnu kontrolu sa Poljskom i Češkom, navodeći da je to deo pokušaja da se zaustavi trgovina ljudima.

Slovenija je takođe pojačala nadzor na granici sa Hrvatskom navodeći zabrinutost zbog ilegalne imigracije. Primetno je da je godinu dana od početka rada, vladajuća liberalna stranka u Ljubljani zaronila u ankete - i postaje jasno da je ideja iza tog poteza da bi igranje na imigracione karte moglo pomoći da se to preokrene.

Populistička partija Smer, koja je pobedila na nedavnim opštim izborima u Slovačkoj, sada poziva na granične provere sa Mađarskom pozivajući se na imigraciju.

Takođe, poljska populistička partija PiS se nadala da će se držati vlasti uspostavljanjem granične kontrole sa Slovačkom po pitanju imigracije. Iako su izgubili u formiranju nove vlade, od PiS se i dalje očekuje da će biti snažan antiimigrantski glas u domaćem parlamentu i EU.

Povrh toga, postoji zabrinutost koju su izrazile i Danska i Švedska, dve severne zemlje, koje su takođe odlučile da ponovo uvedu granične provere nakon nedavnih spaljivanja Kurana.

Nedavni teroristički napad u Briselu — za koji se navodi da je izazvan paljenjem Kurana u Švedskoj — i nasilni upad Hamasa u Izrael 7. oktobra takođe su podstakli italijanskog premijera Đorđu Meloni da preuzme punu odgovornost za ponovno uspostavljanje granične kontrole sa Slovenijom, navodeći zabrinutost daljeg nasilnog ekstremizma. 

Zašto su Bugarska i Rumunija izostavljene na hladnom?

Jedno od najspornijih pitanja poslednjih godina vezano za Šengen je blokiranje i Rumunije i Bugarske od strane Austrije, odnosno Holandije, u pristupanju zoni bez granica.

Holandski argument za zadržavanje Bugarske po strani vrtio se oko prisustva organizovanog kriminala i korupcije ovoj u balkanskoj zemlji, i članici EU od 2007. godine.

Međutim, i Bugarska i Rumunija su uspešno završile mehanizam saradnje i verifikacije, a prema Evropskoj komisiji obe zemlje su postigle napredak u borbi protiv korupcije i reformi pravosuđa. Za Bugarsku je to takođe značilo obnovljene nade ka pristupanju Šengenu.

Tokom proteklih godina, i Evropska komisija i Evropski parlament su u više navrata govorili da su njih dve ispunile uslove da postanu članice Šengena i pozvale sve države članice da ih glasaju.
Ipak, Austrija — koja nema granicu sa Rumunijom — opravdala je svoj veto rekavši da je ta zemlja ulazna tačka za migrante u Austriju i EU. Sve ovo je navela, uprkos činjenici da prema Fronteksu, Rumunija, baš kao i ostatak istočne granice bloka, ne predstavlja veliki migracioni rizik.

AP/Valentina Petrova

Ovog leta, Evropski parlament je izdao saopštenje za javnost u kojem je istakao ekonomski teret koji zadržavanje obe zemlje van Šengena ima na poslovanje i stanovništvo, doprinoseći povećanju cena robe i putovanja.

Zanimljivo je da Evropski parlament takođe veruje da ometanje slobodnog protoka robe između evropskih država članica povećava zagađenje i deluje kao dodatno opterećenje za ciljeve klimatske neutralnosti EU.

Uvek postoji prostor za poboljšanje. Ipak, nije sve ružičasto. I ako su i Bukurešt i Sofija zaista ispunili sve uslove da budu deo Šengenskog prostora, uprkos poboljšanjima, Bugarska se i dalje smatra najkorumpiranijom zemljom u EU, a Rumunija sledi taj primer.

Istočna granica Rumunije sa Ukrajinom je među najunosnijim granicama u pogledu šverca cigareta i ilegalne trgovine u EU.

Postignut je određeni napredak jer je Stop Contrabanda, veb stranica koja prati havarije cigareta, objavila da su vlasti prošle godine zaplenile milione krijumčarenih cigareta. Ipak, problem i dalje postoji, i zaista može da se pokaže kao obaveza za EU i NATO u vreme sukoba.

Ipak, pristupanje obe zemlje Šengenu bi imalo više smisla za EU. To bi pomoglo u boljem upravljanju spoljnim granicama udruživanjem resursa i obezbeđivanjem ključnih ruta za iznošenje žitarica iz Ukrajine.

Sa crnomorskim dogovorom o žitu u dronjcima i granatiranim ukrajinskim lukama skoro svaki dan, Rumunija igra ključnu ulogu u izvlačenju žita iz Ukrajine.Odlaganje transporta preko granica EU moglo bi da utiče na snabdevanje hranom, što može dovesti do nestašice, pa čak i povećanja cena.

Šta može da se uradi?

Brisel ne može da dozvoli nedostatak jedinstva kada je u pitanju slobodno kretanje. Sa porastom populizma, EU sigurno ne treba da države članice misle da su bile nepravedno tretirane ili da traže druge partnere van bloka.

Ovo bi konačno moglo da vodi do jednoglasnog glasanja koje bi možda trebalo ponovo razmotriti, piše Euronews. Možda nije u najboljem interesu EU da u vreme rata i velike potrebe za više jedinstva hirovi jedne zemlje prevladaju nad odlukama svih drugih država članica. Na kraju krajeva, u pitanju je budućnost EU, a zajedno sa njom i njenih 27 država članica.