Dolivanje soli na ranu: Može li Evropa uvođenjem kontrola na granicama da se zaštiti od opasnosti koje joj prete

Dva rata na dva fronta - jedan, noviji, između Izraela i Hamasa, i drugi, sa stažom od gotovo dve godine, između Ukrajine i Rusije, dolili su so na staru evropsku ranu koja se odnosi na otvorene granice i migracije. Strah od priliva što većeg broja izbeglica na evropski kontinent, ali i mogućnost da teroristički napadi postanu učestaliji, upalili su alarm mnogim zemljama u bloku koje su to shvatile kao signal da uvedu strože kontrole na svojim granicama, pojačaju mere bezbednosti, i da detaljnije proveravaju ko im ulazi a ko izlazi iz zemlje.

Međutim, pored pojačanih kontrola na granicama, mnoge zemlje su takođe podigle mere bezbednosti na viši nivo. Strah je dodatno pojačan i zbog dva nedavna događaja. 

Jedan se desio 13. oktobra u francuskom gradu Arasu, kada je muškarac smrtno izbo jednog profesora i ranio još tri osobe. Kako je tada saopštio francuski tužilac za borbu protiv terorizma, reč je o Muhamedu M. (20) koji je u audio zapisu izjavio da mrzi Francusku i rekao da se zaklinje na vernost Islamskoj državi. Nakon toga, nadležni su podigli najviši stepen uzbune i saopštili da je ovaj napad povezan sa događajima na Bliskom istoku.

Tanjug AP/Sylvain Plazy

Svega tri dana kasnije, u ponedeljak uveče, u centru Brisela, uoči fudbalske utakmice za kvalifikacije za Evropsko prvenstvo, došlo je do pucnjave u kojoj su stradale dve osobe a jedna teže povređena. Na video snimku objavljenom na internetu, pre nego što ga je ubila policija, napadač je sebe nazvao Abdesalem al Guilani, a Islamska država je preuzela odgovornost za ovaj napad napad. Inače, napadač je 2011. godine stigao na italijansko ostrvo Lampeduza, a živeo je u Švajcarskoj pre nego nego što je zatražio azil u Belgiji. Njegov zahtev je bio odbijen, ali on nikada nije napustio ovu zemlju i ako je od ranije bio poznat policiji.

Nakon poslednjeg napada, reagovali su mnogi zvaničnici ali među prvima se oglasio predsednik Francuske Emanuel Makron koji je u utorak izjavio da se Evropa uveliko suočava s oživljavanjem islamskog terorizma i da su "sve evropske države  sada ranjive". Dodao je i da postoji "izvestan povratak islamskog terorizma", preneo je tada TV BFM.

Lideri Belgije, Švedske, predsednica EK obećali pojačanu bezbednost granica

Lideri Belgije i Švedske i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen obećali su u sredu da će pooštriti bezbednost granica i pojačati repatrijaciju nakon dešavanja u Briselu. Oni su napad osudili i označili kao teroristički, preneo je Rojters.   

Švedski premijer Ulf Kristerson rekao je da otvorena šengenska zona ne bi opstala, ukoliko spoljne granice EU ne budu bolje zaštićene od neželjenih imigracija. 

"Ukoliko nismo u stanju da zaštitimo naše zajedničke granice, nećemo moći da održimo slobodno kretanje unutar Evrope", istakao je Kristerson u sredu. 

Belgijski premijer Aleksandar de Kru rekao je da je EU takođe potreban efikasniji sistem vraćanja ilegalnih migranata u njihove matične zemlje.

"Ovo je nešto sa čime treba da se pozabavimo i to možemo samo da uradimo na koordinisan način", rekao je De Kru. 

Kakva je situacija sa zemljama u Evropi i regionu?

Mere bezbednosti i pojačane granične kontrole sada uvode mnoge zemlje. Austrija je podigla nivo terorističke opasnosti na četvrti (narandžasti) nivo i donela odluku da u narednom periodu gotovo 200 vojnika izađe na ulice, prvenstveno u Beču.

Reagovala je i Francuska koja je takođe pojačala nadzor na granicama, a Generalna direkcija za civilno vazduhoplovstvo saopštila je da su bezbednosna upozorenja izdata i na osam aerodroma u toj zemlji. 

Italija je obavestila Sloveniju da je odlučila da uvede privremene kontrole na granici radi sprečavanja terorizma i izmenjene situacije u Evropi i na Bliskom istoku. Kako je u juče saopštio italijanski ministar unutrašnjih poslova, cilj privremene mere je sprečavanje terorizma i organizovanog kriminala.

Reagovala je i Slovenija. Ona je podigla procenu opasnosti od terorizma na srednji nivo, što je prema pisanju portala 24.hr, ovo treći od pet nivoa opasnosti. Takođe, ministar unutrašnjih poslova Boštjan Poklukar potvrdio je da će Slovenija suspendovati Šengenski sporazum i da će uvesti kontrole na granici sa Hrvatskom i Mađarskom rekavši da je o tome obavestio ministre unutrašnjih poslova ove dve države. Prema pisanju portala Index.hr kontrole na granicama bi trebalo da krenu već u subotu.

Hrvatski premijer Andrej Plenković izjavio je danas da je jedna od posledica bliskoistočne krize odluka pojedinih država članica EU da zbog pretnji od terorizma i nacionalne bezbednosti dodatno preduzmu mere poput ovih koje je na granicama najavila Italija Sloveniji, a i Slovenija Hrvatskoj. Kako je dodao, uvođenje graničnih kontrola nije novitet i da do toga dolazi zbog migrantskih kretanja i povećane pretnje od terorizma. 

Mere bezbednosti pojačala je BiH, a ministar u Savetu ministara Bosne i Hercegovine Nenad Nešić rekao je da je razlog za to bojazan od eventualnog prelivanja krize sa Bliskog istoka.
Nemačka je u ponedeljak obavestila izvrši ogranak EU o privremenim graničnim kontrolama na svojim granicama sa Poljskom, Češkom i  Švajcarskom, što je korak dalje od prošlomesečnog poteza za jačanjem graničnih kontrola, piše AP.

Vlasti su takođe najavili i nacrt zakona koji će olakšati deportacije neuspelih tražilaca azila, a kancelar Olaf Šolc se sastao sa dva vodeća guvernera država i liderima opozicije zbog, kako je rekao, "prijateljske i konstruktivne razemene" oko pitanja migracija.

"Prerano je da se otpiše Šengen"

Gostujući na Euronews Srbija, Vedran Džihić iz Instituta za internacionalnu politiku u Beču rekao je da se Evropa trenutno nalazi u veoma specifičnom i teškom momentu, te da rat na Bliskom istoku povećava sigurnosne rizike u zemljama Zapadne Evrope.

"Videli smo i ove terorističke napade u Briselu, tako da u ovom momentu zemlje Šengena reaguju sa nekom dozom panike i pokušavaju kroz uvođenje kontrole da smire stanovništvo. Naravno, centralno pitanje iza toga je da li su kontrole upravo pravo sredstvo da se zaustavi neka moguća teroristička pretnja, pošto znamo od terorističkih napada poslednjih 10-15 godina da se ti  napadi obično dešavaju kada neko ko već boravi u ovim zemljama posegne za radikalnim sredstvima. Naravno, upitno je koliko će ovo biti delotvorno, ali očigledno je da se na taj način okušava situacija barem prividno dovesti u kontrolu", rekao je on.

Dodaje, međutim, da je Šengen jedna od veoma važnih poluga evropskih integracionih procesa, te da je prerano da on bude otpisan.

"Za mnoge u članicama to upravo znači Evropa i ako bi se ponovo podigle granice kako bi građani koji su navikli na putovanje opet bili konfrontirani sa pasoškim kontrolama, dugačkim čekanjima na granicama, to bi na neki način oštetilo i samu evropsku ideju, ali neminovno je da zaključimo da u ovom momentu Šengen ne funkcioniše, barem ima neki veći kvar u njegovom mehanizmu i da zemlje EU moraju da dođu do nekih krupnijih strukturalnih rešenja da bi se ova kaskada podizanja granica zaustavila. Ovde pre svega mislim na potrebu da se zemlje članice EU dogovore oko migracije i azila", dodao je on.

Smatra da su zemlje Zapadnog Balkana već navikle na duga čekanja.

"Najosetljivije je to na prelazu između Srbije i Hrvatske ili između Srbije i Mađarske gde recimo na Horgošu čekanja su postala sastavni deo putovanja svih onih koji kreću na put ka zapadu. Najverovatnije će za Hrvatsku ovo biti i politički, a i praktični najveći problem. Naravno ne nalazimo se u jeku turističke sezone, da se ovo desilo u julu i u avgustu to bi zaista bio veliki udar za hrvatski turizam", naveo je on.

Stara ruta - ali novi problemi: Pored straha od terorističkih napada pitanje migracija stara, nepreležana bolest

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen rekla je u sredu da bi novi migracioni pakt EU pomogao u sprečavanju ovakvih situacija u budućnosti jer bi omogućio bržu deportaciju stranaca koji se smatraju pretnjom za bezbednost. Rečeno je da su zemlje članice EU izdale 420.000 odluka o vraćanju migranata prošle godine, ali da je samo njih 77.000 sprovedeno. 

Inače, prema pisanju Rojtersa, očekuje se da će novi migracioni pakt EU biti konačno usaglašen do kraja ove godine. Ministri za migracije EU razgovaraće o tim planovima u Briselu u četvrtak, a nacionalni lideri sledeće sedmice. 

Direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović rekao je ranije za Euronews Srbija da je pitanje migracija kompleksno, da se ne rešava preko noći i da je za to potrebna solidarnost, evropska pre svega.

Tanjug/Sava Radovanović

Kaže i da migracija ne može da se zaustavi dodavanjem novih punktova ili fizičkim odgurivanjem ljudi sa prelaza nazad u zemlju iz koje pristižu. 

"Situacija je jako teška da izazovi koji predstoje bi trebalo da podrazumevaju opštu solidarnost koje na žalost nema. EU reaguje na sve to, poziva na borbu za zaustavljanjem migracije što je gotovo nemoguće. Ovde bi trebalo da se razvijaju koncepti podrške zemljama koje već prihvataju veliki broj izbeglica, kao što su Turska i Iran, pa i Tunis. Međutim, ovde se govori o barijerama i zaustavljanju brodova koji dolaze sa izbeglicama. Jedan restriktivan pristup koji ne daju rezultate", rekao je on.

Na pitanje o mogućnosti o ravnomernom deljenju tereta migrantske krize između malih i velikih, Đurović kaže da je ovaj problem jako teško raspodeliti, jer su, kaže, na prvoj liniji fronta uvek zemlje koje se nalaze pored mora.

"Kako je postavljen koncept sada, izgleda da najveći teret migracije preuzimaju zemlje koje su na evropskim obodima: Italija, Španija, Malta, Grčka. To je jedna nepravedna podela tereta a po propisima zemlje centralne EU ostaju, na neki način, zaštićene. Prva zemlja koja primi migranta mora da se i bavi tim licem kada ga prihvati. Tu najviše dolazi do razmimoilaženja gde novi pakt nudi mogućnost zemljama da ukoliko ne žele da prime određenu kvotu, onda bi trebalo da plate za svako lice oko 20.000 evra i da se oslobode te obaveze. To onda odmah izaziva konfrontiranje zemalja koje su na obodima EU. Jedno je dati 20.000 evra i osloboditi se zaštite, a drugo je da se to lice prihvati i u narednim godinama da se uključi u društvo. U tom smislu to pitanje rađa", rekao je on.