Poljaci na biralištima: Vodeće partije verovatno neće moći samostalno da formiraju vladu, ključna uloga malih stranaka

Komentari

Autor: DW, Euronews Srbija

15/10/2023

08:01

Poljaci na biralištima: Vodeće partije verovatno neće moći samostalno da formiraju vladu, ključna uloga malih stranaka - Copyright Tanjug AP/Czarek Sokolowski

veličina teksta

Aa Aa

Danas se u Poljskoj održavaju parlamentarni izbori na kojima će se za pobedu boriti dve najveće rivalske stranke - Pravo i pravda (PiS) Jaroslava Kačinjskog i liberalna Građanska platforma Donalda Tuska. Ove izbore mnogi vide kao ključne, a očekuje se da će rezultat biti tesan, te da verovatno nijedna od dve vodeće partije neće imati potrebnu većinu da samostalno formira vladu.

Tokom kampanje inflacija je bila visoko pozicionirana tema, a u septembarskom istraživanju IBRiS-a označen je kao drugi najvažniji problem sa kojim se Poljaci suočavaju.

Centralno pitanje u debati uoči izbora bile su i veze Poljske sa Evropskom unijom (EU), posebno sa njenom najjačom silom Berlinom, a osim ovog govorilo se i o bezbednosti, problemu ilegalnih migracija, kao i o pitanjima oko Ukrajine, gde je došlo do velikog zaokreta u vladinoj politici. Iako možda manje istaknuta od drugih, i socijalna pitanja su bila na dnevnom redu.

Stranka Parvo i pravda, koja je na vlasti od 2015. godine, nastoji da se održi na vlasti, a sa druge strane, njihov najjači konkurent - liberalna Građanska platforma (PO) najavljuje velike promene i poručuje da bi ovi izbori mogli da budu odlučujući kada je reč o budućnosti zemlje u Evropskoj uniji i njenoj demokratičnosti.

Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da bi PiS mogao da pobedi na izborima, ali da će teško formirati vladajuću koaliciju zbog velikog nezadovoljstva, pre svega, zbog rasta cena.

Ko će formirati vladu nakon izbora verovatno će odlučiti izborni rezultati manjih stranaka.

Tuskova opoziciona stranka, Građanska platforma, koja je na izborima udružila snage sa dve manje parlamentarne grupe, uključujući i Zelene, može zbaciti Kačinjskog samo ako Treći put i Nova levica uđu u Donji dom parlamenta sa dobrim rezultatima, piše DW.

Kakva je uloga Trećeg puta i Nove levice?

Ankete pokazuju da Tuskova stranka može očekivati oko 30 dsto, dok vladajući PiS ima podršku od 34 do 37 odsto glasača. Samo ako Treći put i Nova levica dobiju oko 10 odsto, liberalno-konzervativna opozicija će zauzeti 231 mesto, što je potrebno za većinu u parlamentu od 460 mesta.

Tusk, koji je u početku Treći put video kao dosadnog rivala koji bi potencijalno mogao oduzeti glasove njegovoj stranci, je shvatio da bi njihov dobar ishod zapravo bio u njegovom interesu.

Na "Maršu miliona srca", masovnom protestu protiv vlasti, početkom meseca Tusk je čak biračima poručio da glasaju za Treći put, ako već neće da glasaju za njegovu liberalnu opciju.

Kandidati obe stranke već neko vreme sarađuju na lokalnom nivou. "Treći put ne vidimo kao rivale, već kao partnere sa kojima ćemo vladati", kaže Katarina Pjekarska, poslanica Građanske platforme.

Ipak, ulazak u parlament za Treći put neće biti lak iz nekoliko razloga. Prvo, zbog polarizacije će većina opozicionih birača glasati za Građansku platformu Donalda Tuska, koja se nametnula kao najkrupnija opozicija. Drugo, cenzus za izborne koalicije je u Poljskoj čak osam odsto.

U ovoj maloj stranci vole da kažu da će ili Treći put ući u parlament, ili će treći put zaredom pobediti Pravo i pravda Jaroslava Kačinjskog.

Ako ovom savezu ne uspe da uđe u parlament, dramatično se povećavaju šanse vladajuće stranke Pravo i pravda za treći mandat na vlasti.

Za Građansku platformu biće podjednako važan i izborni rezultat Nove levice, sa kojom odavno sarađuju.

Na "Maršu miliona srca", jedan od lidera Nove levice, Vlodimjež Čaržasti, uverio je okupljene da je njegova stranka spremna za koaliciju sa PO nakon izbora. Sa svojom radikalnom kritikom Katoličke crkve i planovima za dalekosežnu liberalizaciju zakona o abortusu, Nova levica je opcija za one koji Tuska smatraju previše konzervativnim.

"Konfederacija" jedina opcija za PiS

Ako želi da vodi sledeću vladu i Kačinjski će takođe morati da se osloni na koalicionog partnera. Međutim, za njega je nacionalistička, libertarijanska konfederacija, Savez slobode i nezavisnosti (skraćeno "Konfederacija"), jedina opcija, piše DW.

Njihov bivši lider Januš Korvin-Mike (80) zastupao je "pravo" punoletnih muškaraca da imaju seksualne odnose sa maloletnicama, a povremeno je pozivao da se puca na muške izbeglice na granicama.

Takva partija je i većini Poljaka previše radikalna, pa je pitanje da li će uspeti da se mrdne sa političke margine.

Podrška "Konfederaciji" poćela je da raste tek kada je 36-godišnji ekonomista i biznismen Slavomir Mencen postao lider. Mencen je svoje ranije izjave da želi život "bez Jevreja, bez homoseksualaca, bez abortusa, bez poreza i bez Evropske unije" odbacio kao "mladačke grehe".

"Konfederacja" želi drastično da ograniči socijalna davanja i ukine penziono osiguranje. Takođe ima nacionalistički, ali i antiukrajinski kurs.

Iako je za vreme predizborne kampanje, Konfedercija napadala i Tuska i Kačinjskog, posmatrači sumnjaju da bi ta stranka odbila ponudu da se pridruži vladinoj koaliciji sa Pravom i pravdom.

Inače, Kačinjski je tokom svog prvog mandata od 2005. do 2007. godine pokazao da je izuzetno sposoban da podeli i podriva manje koalicione partnere, navodi DW.