Igre 
Rebus koji Milojko Spajić mora da reši: Da li će stranke bivšeg Demokratskog fronta biti u novoj vladi Crne Gore
Komentari12/08/2023
-08:05
Mandat za sastav nove Vlade Crne Gore očekivano je pripao lideru pokreta Evropa sad Milojku Spajiću, ali čini se da pred njim nije jednostavan zadatak. Iako je, prema oceni analitičara, izvesno da će on uspeti da formira vladu, neizvesno je ko će u njoj biti i na koliku podršku poslanika će moći da računa, a glavni zadatak će biti da se u komplikovanim pregovorima pomire različite političke struje.
Objavljujući da će novi mandatar biti MIlojko Spajić, predsednik Crne Gore Jakov Milatović juče je rekao da je tokom konsultacija od svih političkih subjekata tražio da se eksplicitno izjasne o tome kog kandidata podržavaju, a najviše podrške dobio je upravo Spajić.
"Njega su podržali politički subjekti koji u zbiru imaju 44 poslanika u parlamentu Crne Gore, i to PES, Demokrate, Bošnjačka stranka, Socijalištička narodna partija, Albanska inicijativa, Demokratska unija Albanaca, koja je nastupila u okviru Albanskog foruma, zatim Forca i Hrvatska građanska inicijativa", rekao je Milatović i dodao da je određeni broj političkih subjekata iz koalicije Za budućnost Crne Gore (koju čine članice bivšeg Demokratskog fronta) iskazao spremnost da podrži Spajića nakon dogovora o Vladi.
Predsjednik Crne Gore
Međutim, to što je Spajić dobio podršku svih tih političkih subjekata ne znači i da bi svi oni hteli jedni sa drugima u Vladu. Novi mandatar sada ima rok od 90 dana da pronađe pravu formulu, a da će u tome uspeti smatra profesor Fakulteta političkih nauka Miloš Bešić.
"Apsolutno je uverenje crnogorske javnosti da pokret Evropa sad treba da bude nosilac te vlade. I politički posmatrano, Spajić nema izbora. On mora neku od ovih kombinacija koje su u opticaju i koje su pregovorima da realizuje i napravi vladu. U suprotnom, to bi bila gotovo njegova politička smrt. Ima podršku predsednika, bar nominalnu, ne tako iskrenu. Ima dovoljno podrške da u nekoj od ovih kombinacija napravi vladu. Koja će to biti kombinacija? Ostaje da vidimo", rekao je Bešić za Euronews Srbija.
Pitanje u fokusu: Da li će stranke bivšeg Demokratskog fronta biti u Vladi
Situacija trenutno izgleda ovako: Spajića podržavaju Demokrate Alekse Bečića, Socijalistička narodna partija kao i stranke manjinskih naroda - Bošnjaka, Albanaca i Hrvata. Jedno od glavnih pitanja je da li će u vladu ući stranke bivšeg Demokratskog fronta na čelu sa Andrijom Mandićem i Milanom Kneževićem, jer se tome protive neke partije koje su već viđene u vladi.
Bešić objašnjava da je to problem koji je karakterističan za široke koalicije i da u takvim aranžmanima uvek postoje neki problemi između onih koji ulaze u takve koalicije.
Povezane vesti
"Evo šta se tu dešava. Ako hoćete većinu od 49 poslanika, vi morate da imate i manjinu i Demokratski front. Manjine ne žele DF, ili ih većina manjinskih partija ne želi, a DF nema problem sa manjinama. Čitava je priča da li će DF biti u toj vladi ili ne. Ono što je problem Spajića i što je u početku bila stvar šaputanja u toku pregovaračkog procesa, a sada je postalo javno, on nema apsolutni autoritet nad svim poslanicima i listama koje su u koalicionom aranžmanu učestvovali sa njima na izborima. To se najbolje vidi iz izjave Danilovića (Ujedinjena Crna Gora) koji je rekao - ‘Spajić ima našu podršku, a da li će njegova vlada imati našu podršku zavisi od sastava vlade’”, naveo je Bešić.
Kako je dodao, to znači da postoji pritisak od strane nekoliko poslanika unutar Spajićeve liste da Demokratski front bude u vladi, ali onda stvari postaju komplikovane.
Tanjug/AP/Risto Božović
"Kada on kaže 'neka DF bude u Vladi', onda manjinske stranke (govorimo od 10 poslanika) kažu mi ne želimo DF u vladi iz ideoloških razloga. Tu postoji napetost zbog niza pitanja - Kosovo, Srebrenica, odnosi sa Rusijom. To je rebus koji Spajić mora da reši", ističe Bešić.
Međutim, profesor navodi da je sva prilika da će Mandićeva i Kneževićeva koalicija biti deo vlade, ali da onda ostaje pitanje da li će manjinske stranke biti deo koalicije: "Meni se čini da neki hoće, a neki neće. Ostaje da se vidi kakva će biti kombinatorika na kraju".
"Ovog trenutka ni Spajić ne zna kako će da izgleda Vlada"
Kada je reč o ostalim činiocima buduće koalicije, Milojko Spajić je još ranije rekao da u novoj Vladi ne vidi pokret URA Dritana Abazovića i Demokratsku partiju socijalista koja je decenijama vladala Crnom Gorom. Sada deluje da se to neće promeniti, jer je sukob Spajića i Abazovića buknuo u finišu izborne kampanje zbog afere Do Kvon. Bašić veruje i da DPS sigurno ostaje van igre u ovom ciklusu.
"Da je ovo drugi ciklus nakon pada DPS-a, moglo bi da se razgovara. Ali je sada van igre. Imate dva poslanika SNP-a koji bi rado ušli u Vladu, a i sa liste DPS-a postoje tri poslanika koja eventualno razmišljaju da daju podršku. Imate mnogo partija unutar koalicionih lista koje igraju različite igre. Ovog trenutka ni Spajić ne zna kako izgleda ta vlada", zaključuje Bešić i dodaje da je jedino izvesno da će je Spajić formirati i da će Demokrate biti u njoj.
Velika očekivanja od nove Vlade
S obzirom na sve ove okolnosti, buduća vlada Crne Gore će morati da bude veoma vešta u navigaciji kroz kompleksne izazove. Izvršna direktorka Centra za monitoring i istraživanje Ana Nenezić je navela da je za to potreban jak lider koji ima politički autoritet.
Povezane vesti
"Potrebno je vođstvo koje je sposobno da pregovara i gradi mostove između različitih političkih frakcija, dok istovremeno zadržava fokus na ključnim nacionalnim prioritetima. Ukoliko uspe formirati vladu, vrlo brzo ćemo videti da li je upravo gospodin Spajić takav lider", rekla je Nenezić za Vijesti.
Govoreći o političkoj stabilnosti, ona je navela da većina od četrdeset jednog poslanika u trenutnim okolnostima ne znači ništa, u smislu dostizanja javno predstavljenih prioriteta.
Tanjug/AP/Risto Bozović
"Minimum podrške koju Spajić treba je ona koja će omogućiti da se konačno odblokira pravosudni sistem, obezbedi prohodnost zakona u parlamentu i podrška planiranim reformama. Bez takve podrške vlada gospodina Spajića neće biti u prilici da uradi obećano, a posebno jer će s druge strane imati nikad jaču opoziciju partija koje su bile u prilici da vrše izvršnu vlast i koje imaju potrebno političko iskustvo da blokiraju i onemogućavaju mandatara i vladu da realizuju planirane aktivnosti", navela je.
Miloš Bešić napominje da će najveći izazov za novu Vladu predstavljati krupna očekivanja građna i podseća da je Pokret Evropa sad podršku dobio na krilima dupliranja plata dok je Spajić bio ministar.
"Čitavu kampanju su vodili na tome da će prosečnu platu podići na 1.000 evra, i da će podići minimalnu platu. Njihova kampanja je bila ekonomska kampanja, građani su za to glasali i sada su očekivanja velika. Pitanje je da li će crnogorska ekonomija moći da izdrži obećana povećanja plate", ističe Bešić.
"Mnoge projekcije kažu da vlada neće opstati ceo mandat"
Novinarka "Monitora" Milena Perović je, povodom trenutne političke situacije u Crnoj Gori, istakla da Spajić još zvanično nema podršku dovoljnog broja poslanika za formiranje vlade.
"Spajić je uverio Milatovića da ima podršku 44 poslanika da bude mandatar, ali što se tiče većine, tu su stvari komplikovanije. Blanko podršku Spajić ima samo od Demokrata, što je otprilike nekih tridesetak mesta u parlamentu. Dakle blanko podršku nema ni kada je u pitanju prosta većina. Ostatak onih koji ga podržavaju kao mandatara se mogu podeliti u dve grupe. Jedni koji insistiraju na evropskoj, reformskoj vladi, što znači da u takvoj vladi ne žele one koje Zapad ne vidi kao partnere, a prvenstveno se radi o partijama bivšeg Demokratskog fronta, i druge koji ne žele one koji su koalirali sa Đukanovićem, a to su manjinske partije. Dakle, biće jako teško formirati buduću vladu", rekla je Perović.
Ona je istakla da bi bilo veliko iznenađenje kada bi se Spajić predomislio po pitanju učešća DPS-a u vladi.
"Mislim da je ta stvar nemoguća. Kada je u pitanju URA, situacija je slična", kazala je Perović i dodala da ta mogućnost postoji teoretski ukoliko "stvari postanu komplikovane za Spajića".
Novinarka "Monitora" se dotakla i različitih pozicija po pitanju učešća u novoj vladi, dojučerašnjih koalicionih partnera - Demokrata i URA.
"Zaista je neobično da se partije koje su zajedno izašle na izbore da se podele kada je u pitanju izvršna vlast. Pretpostavljam da tu nema simpatija, ali ni tenzija, jer je ta koalicija bila vrlo neobična, posebno posle dužeg perioda konfrontacija i sukoba", kazala je ona.
Perović je dodala da je primetno da svi politički akteri imaju velike apetite.
"To smo videli ne samo na početku pregovora nego i ranije, s obzirom da ju Crna Gora u dubokoj institucionalnoj krizi. Apetiti su veliki i to je često problem kada su u pitanju odluke koje su od javnog interesa. Videli smo da partije bivšeg DF negoduju zbog mesta predsednika parlamenta koje je nezvanično rezervisano za Demokrate. To isticanje resora i pokušaj da se dođe do više resora, na sve strane govori da se nae radi o javnom interesu nego o partijskim interesima", kazala je ona.
Novinarka "Monitora" je dodala i da postoji mnogo projekcija da vlada neće uspeti da odradi ceo mandat.
"Nakon avgusta 2020. godine, oni koji su ušli na vlast, iako su bili različitih profilacija, imali su makar jednu tačku a to je odnos prema Đukanoviću i tridesetogodišnjem režimu. S obzirom da Đukanović više nije na političkoj sceni više ne postoji ni taj zajednički elemenat koji ujedinjuje, tako da je situacija mnogo složenija", rekla je Perović.
Komentari (0)