Ubrzani dogovori o formiranju crnogorske vlade: Više od 22 ministra u budućem Spajićevom kabinetu, krenula licitacija
Komentari13/07/2023
-20:01
Rok za objavljivanje konačnih rezultata parlamentarnih izbora u Crnoj Gori istekao je još 26. juna u ponoć, a njih nema još jer, kako je saopštila Državna izborna komisija, postupci po prigovorima i žalbama još traju odnosno rokovi za izjavljivanje prigovora DIK-u i žalbi Ustavnom sudu još nisu istekli te se stoga "nisu stekli zakonski uslovi za utvrđivanje konačnih rezultata izbora i njihovo objavljivanje".
Iako nijedna stranka nema ubedljivu većinu na osnovu koje bi se moglo očekivati brzo formiranje stabilne vlade, budući mandatar Milojko Spajić započeo je pregovore o formiranju svog budućeg kabineta. Vijesti tvrde da su sastanci u toku i da je već izvesno da će kostur budućeg kabineta činiti predstavnici Pokreta Evropa sad (PES), Demokrata i manjinskih partija, a da će kabinet brojati barem 21 resor.
U njemu bi, prema tvrdnjama izvora Vijesti, sem PES-a bili ministri iz redova Demokrata, Bošnjačke stranke (BS), Hrvatske građanske inicijative i dve koalicije stranaka koje predstavljaju Albance. Niko od partija, tvrde, ne bi imao većinu.
Podgorički portal Borba ide i korak dalje tvrdeći da je nova izvršna vlast već dogovorena i da će je činiti Evropa sad, Demokrate i predstavnici manjina, što bi značilo da će Spajićev kabinet imati tanku podršku od 41 poslanika u Skupštini koja ima 81 mesto. Uz navođenje konkretnih imena, Borba tvrdi da će nova vlada imati imati 22 ministarstva i četiri potpredsednika.
"Evropi sad je pripalo osim premijera i potpredsednika vlade još devet resora koje će podeliti sa svojim koalicionim partnerima, Demokrate su dobile osim potpredsedničkog mesta još i pet ministarskih funkcija, Bošnjačkoj stranci je pripalo pet ministarstava, albanskim opcijama su pripala dva ministarska mesta i jedno je dobila Hrvatska građanska inicijativa", tvrdi portal.
Istovremeno navodi da bi, prema njihovim izvorima, na mesto predsednika Skupštine, trebalo da dođe Aleksa Bečić, lider Demokrata. Borba takođe piše i da je ostavljena mogućnost da SNP uđe u vladu, a resor za njih bi napravili u dogovoru Evropa sad, Demokrate i Bošnjačka stranka.
Budući mandatar Milojko Spajić još je u izbornoj noći rekao da saradnje ne može biti sa DPS, ali ni sa Urom Dritana Abazovića. Izvori Vijesti sa sastanaka koje je Spajić prethodnih dana vodio sa predstavnicima stranaka tvrde da nije pominjan nikakav aranžman sa koalicijom "Za budućnost Crne Gore".
Lomljenje kopalja zbog poruke SAD
Ovo se može povezati i sa izjavom ambasadorke SAD u Podgorici Džudi Rajzing Rajnke kojoj je u crnogorskoj javnosti data velika pažnja. Ona je rekla da koaliciju "Za budućnost Crne Gore" u Vašingtonu ne doživljavaju kao partnera i da takav stav ne predstavlja mešanje u izbornu volju građana i suverenost Crne Gore, kako to kažu iz te koalicije.
Osim ambasadorke, oglasila se i Ambasada SAD koja je bila konkretnija.
"SAD su više puta govorile da ne vidimo Demokratski front kao partnera. DF nije uspeo da pokaže liderstvo u unapređenju ključnih reformi potrebnih za pristupanje Crne Gore EU i očigledno ne deli evropske vrednosti, što se najjasnije pokazalo u odbijanju da javno osudi brutalni agresorski rat Rusije protiv Ukrajine, saopšteno iz Ambasade SAD u Podgorici.
Stoga mediji u Podgorici spekulišu da bi koalicija koju čine Nova srpska demokratija Andrije Mandića i Demokratska nardona partija partija Milana Kneževića koja ima 13 poslanika u zamenu za podršku u vlasti mogla biti zastupljena u vlasti "po dubini".
S druge strane nosilac liste "Za budućnost Crne Gore" Milan Knežević je prekjuče poručio da će ta koalicija biti u vladi na osnovu broja mandata koji su osvojili ili neće biti njen deo. Ako budu u vladi, kako re rekao za TV Vijesti, pripada im mesto predsednika Skupštine, a ako ne budu njen deo, kako kaže, iz opozicije bi učinili sve da vlada što pre padne.
I jedan od lidera koalicije “Za budućnost Crne Gore” Andrija Mandić je izjavio da čekaju poziv Pokreta “Evropa sad” za razgovore o formiranju nove vlade, dodavši da je narod na poslednjim izborima “svakome odredio meru”.
Abazovićev paradoks
“Mi smo drugi politički subjekt po jačini posle Evrope sad i tražimo tačno onoliko koliko nam je narod dao, što se odnosi i na izvršnu i na zakonodavnu vlast. O tome ćemo razgovarati sa mandatarom i budućom parlamentarnom većinom”, naveo je Mandić za Adria televiziju.
Iako zvanično nema javnih saopšteja o tome kako teku pregovori, serija održanih sastanaka nagoveštava da su oni ubrzani i da bi se i Crna Gora i pre isteka zakonskog roka mogla da dobije 44. vladu.
Po pesimističnom scenariju na nju bi se moglo čekati do novembra - nakon proglašenja konačnih rezultata, Skupština ima rok da se konstituiše od 15 dana. Od tog momenta, predsednik Jakov Milatović ima mesec da obavi konsultacije, nakon čega predlaže mandatara koji u roku od 90 dana treba da sastavi kabinet i program rada vlade.
Do tada na sceni će biti Abazovićev paradoks. Naime, iako je Dritan Abazović, sadašnji premijer tehničke vlade zvanično na premijerskom mestu bio svega oko 100 dana, njegov tehnički mandat trajao je mnogo duže jer mu je nepoverenje izglasano još 19. avgusta prošle godine.
Komentari (0)