Igre 
BiH kakva nikome ne odgovara: Igra nerava na ivici provalije
Komentari12/07/2023
-07:12
Kad se uđe u pogrešan voz sve stanice su pogrešne. Upravo tako izgleda razvoj događaja u BiH poslednjih meseci uz zamršeni koloplet uzroka i posledica i akcija i reakcija. Spor oko Ustavnog suda i (ne)priznavanja odluka visokog predstavnika učinio je i ovo političko leto u BiH usijanim.
Iako su odnosi između Federacije i Republike Srpske decenijama daleko od idiličnih, od imenovanja Kristijana Šmita za visokog predstavnika međunarodne zajednice dodatno su urušeni budući da ga Republika Srpska ne priznaje jer nije izabran u Savetu bezbednosti UN, kako je to propisano Dejtonskim mirovnim sporazumom. Odluku o njegovom imenovanju, i to bez saglasnosti Rusije, doneo je Upravni odbor Saveta za sprovođenje mira (PIK).
Nije bez značaja i činjenica da Parlamentarna skupština BiH ne usvaja zakon o Ustavnom sudu na kome insistira Republika Srpska, a povrh toga nedavno je doneta i odluka koja omogućava da odluke Ustavnog suda budu donete bez predstavnika srpskog naroda i to nakon odbijanja Skupštine RS da imenuje nedostajućeg sudiju, što je opet posledica stavljanja van snage Zakona o nepokretnoj imovini RS. U međuvremenu, igra se i "igra" s blokiranjem sredstava EU, a kao i svakog leta stvari se zaoštravaju pred obeležavanje godišnjice srebreničkog zločina. I tako unedogled do Dejtona.
U trenutno aktuelnom zatezanju odnosa, Ustavni sud BiH i Skupština Republike Srpske nadmeću se u međusobnom poništavanju odluka, a tužilaštvo BiH zasuto je prijavama.
Tako je predsednik RS Milorad Dodik podneo prijave protiv Kristijana Šmita koji se, po njegovoj oceni, "lažno predstavlja kao službeno lice", ali i Dragan Prusina, direktor Službenog lista BiH i to zato što je, kako smatra Dodik, "svesno kršeći zakon, svojim uticajem, postupanjem i odlukama omogućio objavljivanje odluka takozvanog visokog predstavnika u Službenom listu BiH usled čega je nastala teža povreda prava Republike Srpske".
Serija prijava je nastavljena - nakon što je Republika Srpska donela propise o nepriznavanju odluka Ustavnog suda dok Parlamentarna skupština BiH ne donese zakon o Ustavnom sudu BiH i neobjavljivanju odluka Šmita - upravo onih zbog kojih je podneo prijave - po istom principu Dodik je 30. juna podneo krivičnu prijavu Tužilaštvu Bosne i Hercegovine i protiv samog sebe, članice Predsedništva BiH Željke Cvijanović i predsednika Vlade RS-a Radovana Viškovića. Prijavljeni su i predsednik Narodne skupštine RS Nenad Stevandić i 56 zastupnika Skupštine "jer su podržali donošenje Zakona o neprimenjivanju odluka Ustavnog suda BiH u Republici Srpskoj".
Portparol Tužilaštva BiH Boris Grubešić naveo je da je formiran tim od tri tužioca koji, zajedno sa SIPA i drugim bezbednosnim i policijskim agencijama, preduzimaju zakonom predviđene aktivnosti o čijim rezultatima će javnost biti obaveštena. Prema zakonu, nakon što se predmet formira, Tužilaštvo BiH provodi istragu, nakon čega postupajući tužilac odlučuje da li će podići optužnicu.
Povezane vesti
Dodik je, govoreći o prijavi protiv samog sebe i svojih saradnika, rekao da se odlučio na taj potez jer ga nije prijavio niko iz Federacije BiH, a iz Tužilaštva BiH je poručeno da nije bilo drugih prijava koje se odnose na navedeno, osim one Dodikove.
''Od ranije, u radu ima više predmeta u kojima je Dodik Milorad, u svojstvu prijavljene ili osumnjičene osobe za različita kaznena dela", rečeno je iz Tužilaštva BiH.
Međutim, Dodik poručuje da će "ukoliko sud i tužilaštvo pokušaju da deluju u Republici Srpskoj na selektivan način biti sprečeni da to rade".
Novinar iz Banjaluke Dragan Maksimović za Euronews Srbija kaže da ne očekuje ništa od ličnih prijava Dodika.
"I ranije je bilo sličnih poteza, koji nisu dobili epilog na sudu, tako da ne treba ni tu očekivati nikakvu konkretizaciju. Prijave Dodika Tužilaštvu BiH su samo politička kontra, da se pokuša skrenuti pažnja sa pritiska međunarodne zajednice, koja je sada možda najveća nakon potpisivanja Dejtona", navodi Maksimović.
Ekspresne odluke, prijave i reakcije
U celoj toj igri nadgornjavanja u brzini donošenja odluka i podnošenja prijava došlo je i do promena na čelu Službenog glasnika Republike Srpske. Najpre je krajem maja ostavku na čelu te kuće podneo Vladimir Janković, da bi ga nasledila Milka Devušić koja se u "vrućoj stolici" zadržala svega tridesetak dana kada je podnela ostavku jer "nije mogla da se nosi sa pritiskom u vezi sa (ne)objavljivanjem odluka OHR-a". Stoga je ekspresno, između Dodikovog potpisivanja ukaza o najnovijim propisima RS i njegovog štampanja u Službenom glasniku RS u vruću stolicu seo politikolog iz Banjaluke Miloš Lukić koji je jednako ekspresno objavio propise.
Nesumnjivo će se i on naći pod pritiskom, a to se pokazalo već nekoliko dana kasnije - kako je sam rekao gostujući na RTRS kontaktirala ih je SIPA (Državna agencija za istrage i zaštitu) ljubazno tražeći podatke o nekim odlukama i najavljujući dolazak. Nekoliko sati kasnije, inspektori SIPA obreli su se u prostorijama Službenog glasnika Republike Srpske u Banjaluci gde su, kako je rekao Lukić - prikupljali informacije.
Povezane vesti
Manje "ljubazne" bile su poruke koje su stigle na adresu Republike Srpske od stranih zvaničnika - iz Delegacije Evropske unije u BiH poručili su da Dodikov potpis na amandmane kojima se onemogućava objavljivanje odluka visokog predstavnika "nema pravnu vrednost", američki državni sekretar Entoni Blinken optužio je Dodika da svojim potezima krši Ustav Bosne i Hercegovine i potkopava Dejtonski sporazum.
Dodatnu zabrinutost u međunarodnoj zajednici izazvala je i izjava Dodika da bi Republika Srpska do kraja godine mogla organizovati referendum o svom statusu.
"Verujemo da bi do Nove godine Republika Srpska mogla da ima referendum na kome će se izjašnjavati o najvažnijim pitanjima njenog statusa i o tome na koji način će se ići dalje. Borićemo se na svoj, politički način, sve dok se ne donese zakon o Ustavnom sudu BiH, čime bismo toj instituciji vratili autoritet", rekao je Dodik uz poruku da RS neće trpeti protektorat.
Povezane vesti
Upravo je ova izjava zabrinula specijalnog izaslanika Sjedinjenih Država za Zapadni Balkan Gabrijela Eskobara koji je ocenio da ga u Bosni i Hercegovini "više zabrinjava" mogućnost ekonomskog i demografskog kolapsa od rata, dodajući da je to "puno realnija opcija".
Eskobar je rekao da će Sjedinjene Države zaštititi Dejtonski sporazum, teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine, kao i centralne institucije od Dodikovih napada. Uz to će, dodao je, biti spremne da "reaguju vrlo snažno" pravnim sredstvima poput sankcija ako se ispostavi da Dodikova najava "referenduma o statusu Republike Srpske nije samo još jedna prazna pretnja".
Balansiranje međunarodne zajednice
Ipak, uprkos brojnim kritikama, prema rečima Dragana Maksimovića međunarodna zajednica "sada balansira jer će bukvalno svaki potez koji naprave u pravcu poništavanja zakona, eventualnih sankcija, pa i smena, politički ići na ruku samo Dodiku".
"Zbog toga je OHR i prepustio pitanja koja se odnose na nedavno usvojene zakone u Narodnoj skupštini domaćem pravosuđu, koje je već formiralo predmet zbog udara na ustavni poredak. Neprimjenjivanje odluka visokog predstavnika i Ustavnog suda BiH, koje je sada i zvanično na snazi, može u najgorem slučaju da izazove razmeštanje NATO snaga na određene 'sporne' teritorije u BiH, poput Brčko distrikta, kao zajedničke teritorije RS i Federacije BiH. Iako bi to bilo vraćanje nekoliko koraka unazad, 30 godina nakon rata, čega su svesni i međunarodni predstavnici", dodaje Maksimović.
Politikolog iz Banjaluke Vojislav Savić nedavno je za Euronews Srbija rekao da Republika Srpska pravi iznuđene poteze jer više nema mogućnosti da popušta pred maksimalističkim zahtevima Sarajeva. Dodaje da je Ustavni sud BiH zloupotrebljen, da se koristi kao instrument političkog nasilja i radi u interesu jedne strane.
Na pitanje da li je ovo najopasnija situacija za BiH još od Dejtona, Savić navodi da je to teško reći, ali da svaka kriza samo udaljava građane jedne od drugih. Podsećajući na sličnu krizu zbog zabrane obeležavanja Dana Republike Srpske, ali i na to da se on i dalje slavi, kaže da se krize uvek predstavljaju dramatično.
"Mi imamo krizu u kontinuitetu jer je struktura države takva da ima mnogo nerešenih unutrašnjih pitanja. S druge strane, imamo mnogo narušenih dogovora iz Dejtona, koje su pravnim političkim nasiljem vršili visoki predstavnici u BiH. Sada smo došli do situacije gde RS radi iznuđene poteze, nema više mogućnost ni komfor da ustukne pred zahtevima Sarajeva, već mora da zategne stvari ovako, pošto su i oni dole zategli stvari do kraja, naročito Ustavni sud. Ti stranci u Ustavnom sudu su trebali da budu privremena mera, 'ortopedsko političko pomagalo' da se prevaziđe taj period posle rata, ali je to zloupotrebljeno i korišćeno kao vrsta instrumenta političkog nasilja u BiH. Danas imamo neprirodnu situaciju gde BiH ovakva nikome ne odgovara", kaže Savić.
Ipak, po oceni Maksimovića, "politička pat pozicija i unutrašnja kriza u BiH odgovaraju jedino vladajućojoj koaliciji u Republici Srpskoj okupljenoj oko SNSD-a, prvenstveno zbog teške ekonomske situacije i nedostatka novca da se pokriju korisnici budžeta".
"Pitanje je samo do koje granice će ta politička pozicija da ide na ruku vlastima u RS i kada će preći u ono što se zove upotreba bonskih ovlaštenja od strane OHR-a, odnosno dalje nametanje zakona i eventuane smene, nakon kojih bi došlo do totalnog raspada i koalicije na državnom nivou i partnerskog odnosa sa strankama u Federaciji. U tom slučaju blokada državnih institucija bila bi izvesna kao odgovor na smene", kaže Maksimović.
Komentari (0)