Igre 
Rezolucija Rusije i Kine o visokom predstavniku u BiH - šta stoji u Nacrtu koji predviđa ukidanje ove funkcije i kakvi su njegovi dometi
Komentari15/07/2021
-20:54
Rusija i Kina su prosledile članicama Saveta bezbednosti UN Nacrt rezolucije prema kojoj bi visokom međunarodnom predstavniku u Bosni i Hercegovini prestala ovlašćenja za nadgledanje primene mirovnog sporazuma iz 1995. godine, kojim je okončan rat. Ovom rezolucijom, pozicija visokog predstavnika bi bila ukinuta za godinu dana, javlja agencija AP, koja je imala uvid u Nacrt rezolucije.
Sagovornici Euronews Srbija smatraju da je malo verovatno da će ovakva rezolucija biti usvojena, ali da za njeno podnošenje Rusija i Kina imaju drugačije razloge koji su u vezi sa demonstracijom moći.
U kratkom Nacrtu rezolucije, u koji je AP imao uvid, stoji da ovlašćenja data visokom predstavniku na konferenciji o primeni Dejtonskog mirovnog sporazuma 1997. godine "više nisu potrebna, jer su bosanske strane postigle napredak".
Nacrt podržava imenovanje visokog predstavnika Kristijana Šmita iz Nemačke, ali "do 31. jula 2022. godine, kada bi bila zatvorena kancelarija visokog predstavnika".
Direktor centra za regionalizam, Aleksandar Popov, ističe za Euronews Srbija da u ovom nacrtu rezolucije vidi "nastavak ruskog zalaganja koje, na kraju krajeva, ide na ruku srpskom članu Predsedništva BiH Miloradu Dodiku, jer i on zagovara da se stranci proteraju, odnosno da izađu iz Bosne i Hercegovine".
"To je direktno u suprotnosti sa Dejtonskim ustavom BiH, odnosno aneksom četiri. Da bi se sve to uradilo, bilo bi potrebno menjati Dejtonski sporazum, što bi značilo da moraju ponovo da se okupe svi koji su učestvovali na konferencijama kada je on donet", dodaje Popov.
"Neodrživi argumenti"
Kako Popov smatra, argumenti koje Rusija i Kina navode za ukidanje funkcije visokog predstavnika ne mogu da se održe.
"Čak i 25 godina nakon Dejtona, zapravo je BiH bliža disoluciji nego konsolidaciji. Trebalo bi da postane zemlja koja je funkcionalna, međutim, ona to nije zahvaljujući tome što domaći političari ne žele da se dogovore, već im odgovara ovakvo stanje. Jedan drugom nabacuju loptu, i onda izgleda kao da svaki štiti svoj narod, a u stvari štite svoje interese", kaže Popov.
Povezane vesti
Naučni saradnik Instituta za evropske studije, Stevan Gajić, kaže za Euronews Srbija da Nacrtom rezolucije Rusija i Kina pokušavaju da pokažu svoju moć u odnosu na SAD, koje su u potpunosti dominirale svim procesima koji se tiču Balkana.
Gajić, međutim, smatra da se u budućnosti može očekivati da dođe do ukidanja funkcije visokog predstavnika, ali da to ne mora biti preko rezolucije.
"Može se desiti da neki delovi BiH unilateralno izjave da ne priznaju više funkciju visokog predstavnika i njegove odluke. To, hipotetički, sada može da se desi jer postoji podrška koju nisu imali ranije", kaže Gajić.
Inače, ambasadori Upravnog odbora Saveta za implementaciju mira, međunarodnog tela koje je predvodilo mirovni proces u BiH, imenovali su 27. maja formalno Kristijana Šmita za sledećeg visokog predstavnika .
On bi trebalo da preuzme položaj 1. avgusta, posle ostavke koju je Valentin Incko podneo nakon što je tu funkciju obavljao 12 godina.
Očekivan veto zapadnih članica
Sagovornici Euronews Srbija kažu da se očekuje da će predlog Rusije i Kine naići na veto neke od zapadnih sila u Savetu bezbednosti, bilo SAD, bilo neke od evropskih zemalja.
Međutim, Popov ukazuje da prihvatanje rezolucije i nije cilj podnosilaca.
"Oni znaju da to neće proći, ali žele da na taj način stave do znanja da visoki predstavnik nema puni legitimitet, jer Rusija, koja je i potpisnica Dejtonskog sporazuma i članica Saveta za implementaciju mira, ne stoji iza novog visokog predstavnika", ističe Popov.
Povezane vesti
Gajić, sa druge strane, ističe mogućnost da je cilj Rusije i Kine da se postigne situacija slična onoj posle Drugog svetskog rata.
"Do sada smo imali da su SAD i Nemačka, pre svih, podržavale Albance, Hrvate i Bugare, i druge narode. Moguće je da Rusija i Kina žele da i Zapad i Istok imaju, ako je to uopšte merljivo, jednaku količinu uticaja", kaže Gajić.
Dodaje da do toga može doći naročito sada, "kad Srbija i BiH nisu NATO članice, a izgleda kao da neće ni biti, pre svega zbog Republike Srpske".
Podrška zapadnih sila visokom predstavniku
Na poslednjem sastanku Saveta bezbednosti u BiH, u maju, ambasadorka Linda Tomas-Grinfild naglasila je "suštinsku ulogu" koju ima visoki predstavnik u nadgledanju i podršci civilnog aspekta Dejtonskog sporazuma.
"Bosna i Hercegovina mora ispuniti određene uslove koje je postavio Savet za implementaciju mira, kako bi se okončalo međunarodno nadgledanje. Sada je vreme da se ponovo stavi u fokus ispunjenje ovih uslova - pre svega, tu mislim na borbu protiv korupcije koja preti da ugrozi vladavinu prava u Bosni i Hercegovini", rekla je Tomas-Grinfild.
Britanska zamenica koordinatora za politiku, Alis Džejkobs, rekla je na majskom sastanku da je "retorika mirnog razgraničenja BiH, zapravo pretnja po mir i stabilnost", i da "kancelarija visokog predstavnika i njegova ovlašćenja, sve dok situacija to zahteva, imaju punu podršku Ujedinjenog kraljevstva".
Francuska zamenica ambasadora, Natali Brodherst, istakla je prilikom tog sastanka da "zapaljiva retorika koja bi mogla dovesti do rata, secesionistički i nacionalnistički diskurs nisu prihvatljivi".
Komentari (0)