Igre 
Kristijan Šmit - nemački političar u centru novog zatezanja odnosa u BiH
Komentari02/06/2021
-18:52
Odbijanje Republike Srpske da prihvati imenovanje Nemca Kristijana Šmita za novog visokog predstavnika u BiH i četvrt veka nakon mirovnog sporazuma u Dejtonu ovoj državi večite političke nestabilnosti donosi nove probleme.
Današnji susret rukovodstva Republike Srpske sa predsednikom Srbije nije otklonio sve nedoumice koje je donelo neprihvatanje Šmita. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nije govorio o imenovanju Šmita, već je obećao da će Srbija tražiti izveštaj od visokog predstavnika o stanju u BIH i iskazivati svoje stavove i svoj odnos i slušati šta kaže Republika Srpska po tom pitanju.
U epicentru novog bosanskog političkog vrzinog kola našao se novimenovani visoki predstavnik Kristijan Šmit koji bi dužnost trebalo da preuzme 1. avgusta.
Ko je Kristijan Šmit?
Njemu situacija u regionu nije nepoznata budući da se početkom devedesetih godina prošlog veka, kao predstavnik bavarske Hrišćansko socijalne unije (CSU) za spoljnopolitička pitanja, ali i od 2002. do 2005. godine kao predstavnik CDU/CSU za pitanja odbrambene politike bavio zemljama Zapadnog Balkana, a posebno ratom u Bosni i Hercegovini.
U prošlosti je u ime nemačke vlade više puta posredovao u teškim situacijama u regionu, prenosi Dojče vele.
profimedia
Šmit je odrastao u pekarskoj porodici i uz pomoć stipendije Fondacije Konrad Adenauer bliske demohrišćanima završio je pravni fakultet.
Pet godina nakon završetka studija Šmit postaje poslanik CDU/CSU u Bundestagu. Od samog početka poslaničkog mandata, kroz spoljnopolitičke odbore Bundestaga bio je aktivno uključen u kreiranje nemačke spoljne politike.
Povezane vesti
Bio je državni sekretar, najpre u Ministarstvu odbrane, a kasnije u Ministarstvu razvojne pomoći., a potom savezni ministar poljoprivrede, da bi od 2018 bio poslanik i član Odbora Bundestaga za spoljnu politiku.
Dojče vele podseća i da je prošle godine, prilikom zvanične posete Nemačkoj, hrvatski premijer Andrej Plenković, Šmitu uručio „Orden za zasluge Ante Starčević“ za zalaganje u procesu primanja Hrvatske u Evropsku uniju. Šmit slovi za velikog prijatelja Hrvatske iako je zapamćena i njegova izjava 2012. da se Zagrebu neće gledati kroz prste kada su u pitanju zadaci koje mora da obavi ako želi da bude deo EU.
Kako su tekli događaji?
Šmita je Nemačka 20. januara zvanično kandidovala za visokog predstavnika u BiH .
Taj predlog podržali su ambasadori zemalja članica Upravnog odbora Saveta za provođenje mira (Peace Implementation Council – PIC) 26. marta i on bi dužnost trebalo da preuzme 1. avgusta. Saglasnost na ovu odluku nije dala Ruska Federacija čiji je ambasador takođe član Upravog odbora PIC.
Osim protivljenja, Moskva je pozvala partnere da „ponovo procene posledice tog postupka“ jer se radi o „kršenju ustaljene prakse izbora visokog predstavnika“.
U saopštenju Ambasade Rusije navedeno je da „nijedna osoba imenovana bez odobrenja Saveta bezbednosti UN neće imati potreban međunarodno-pravni legitimitet i neće se moći smatrati visokim predstavnikom u smislu Dejtona“.
Povezane vesti
"Čovek s jačim leđima"
Predsedavajući Domu naroda Parlamenta BiH i lider Stranke demokratske akcije (SDA) Bakir Izetbegović, aludirajući na česta saopštenja o zabrinutosti bivšeg visokog predstavnika Valentina Incka izrazio je nadu da će Šmit biti „manje zabrinut“ , ali da će imati veću podršku kako bi se „stvari pokrenule s mesta“.
„Mislim da nećemo dobiti čoveka koji bolje poznaje situaciju u BiH i koji je dobronamerniji u odnosu na BiH od gospodina Valentina Incka, ali ćemo možda dobiti čoveka sa jačim leđima“, ocenio je Izetbegović.
Povezane vesti
S druge strane i sama najava imenovanja izazvala je reakcije u Republici Srpskoj.
„Ako hoće da uvedu novog Visokog predstavnika, mogu da ga uvedu samo za Federaciju BiH, za RS sigurno neće. Dakle, njegove odluke mi ne uvažavamo. Ne razumem ni šta treba gospodinu Šmitu da se na ovaj način blamira i da izgubi kredibilitet uspešnog političara u Nemačkoj“, rekao je Milorad Dodik, srpski član i predsedavajući Predsedništva BiH Milorad Dodik .
Šta je za RS sporno u vezi s visokim predstavnikom?
Dodik je izjavio da Republika Srpska ne prihvata imenovanje nemačkog diplomate Kristijana Šmita za visokog predstavnika, niti bilo kakve njegove ingerencije, a njegovo imenovanje je nazvao "nezakonitim pokušajem postavljanja visokog predstavnika u BiH".
Skupština Republike Srpske je u Zaključku 10. marta najavljuje da će predložiti da se ukine visoki predstavnik i preispitaju njegove odluke.
"Visoki predstavnik na drastičan način zanemaruje interese i prava konstitutivnih naroda, dajući neprihvatljive kvalifikacije i uvrede na račun čitavog srpskog naroda. Nelegalni i nepromišljeni diktati visokog predstavnika naneli su nemerljivu štetu funkcionalnosti i političkoj kulturi BiH, urušavajući u velikoj mjeri poštovanje vladavine prava", stoji u Zaključcima Skupštine Republike Srpske.
Skupština je naložila Vladi da formira međunarodni pravni tim radi podnošenja tužbi protiv visokih predstavnika "koji su kršeći Dejtonski sporazum i njegov Aneks 10, kršili međunarodno pravo zloupotrebljavajući svoj mandat".
Dodik je tada rekao da je postavljanje visokog predstavnika zatražilo pet strana - potpisnica Aneksa 10 - Hrvatska, Savezna Republika Jugoslavija, danas Srbija, Republika BiH, koja više ne postoji, Federacija BiH i Republika Srpska, te da je za imenovanje visokog predstavnika neophodna saglasnost svih pet strana-potpisnica.
EPA/VLADIMIR STOJKOVIC
Upravo zbog toga Dodik i čelnici RS podršku su zatražili i u Beogradu.
Vučić: Ozbiljan čovek i moj poznanik
I uoči današnjeg susreta, na poteze iz Republike Srpske reagovao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
"Kristijan Šmit je veoma ozbiljan čovek i moj dobar poznanik. Ne bih se usudio da kažem prijatelj, jer nismo tako bliski, ali mnogo puta smo razgovarali“, rekao je o novoimenovanom viskom predstavniku predsednk Srbija Aleksandar Vučić.
Kako ističe, reč je o jednom od najsnažnijih političara Nemačke, koji ne mrzi Srbiju i srpski narod. Istovremeno predsednik je rekao da razume stavove Milorada Dodika i ljudi u Republici Srpskoj, koji su, kako kaže, siti dolazaka ljudi sa strane koji treba da upravljaju zemljom.
Nemci će dati sve od sebe da naprave „funkcionalnu državu“, smatra predsednik Srbije, što znači uzimanje kompetencije vlasti Republici Srpskoj.
„Srbija mora da razgovara sa nemačkim predstavnicima, ali mora i da bude uz Republiku Srpsku. Mi moramo da čuvamo leđa Republici Srpskoj unutar Bosne i Hercegovine, jer to niko drugi neće činiti“, poručio je Vučić.
Od Dejtona do Brisela
I dok Vučić najavljuje razgovore s predstavnikom Nemačke, u Berlinu tvrde da je pitanje da li na Balkanu uopšte žele visokog predstavnika. Nemački ministar spoljnih poslova Hajko Mas je prilikom posete BH koleginice Bisere Turković rekao da Šmit nije problem, već da se radi o tome da li BiH uopšte želi zadržavanje funkcije visokog predstavnika.
„U razgovorima koje vodimo dobijamo mnogo podrške za Kristijana Šmita. Tamo gde nema podrške, ne radi se toliko o Šmitu kao osobi, već generalno o pitanju treba li ta funkcija uopšte dalje da postoji. Na osnovu svega što smo čuli, smatramo da je svrsishodno da OHR treba da postoji“, rekao je Mas.
On je rekao da je ova godina, „između lokalnih izbora prošle i parlamentarnih izbora sledeće godine“, ključna godina za Bosnu i Hercegovinu kada je u pitanju približavanje Evropskoj uniji.
„Ljudi moraju da osete šta je to približavanje Evropskoj uniji kroz konkretna poboljšanja, poput olakšanja putovanja. Zbog toga je naš cilj: ispratiti BiH od Dejtona do Brisela“, rekao je Mas.
Komentari (0)