U čijim je rukama "reset dugme": Šta za odnose Beograda i Podgorice znači pobeda Milatovića

Pitanje šta pobeda Jakova Milatovića na predsedničkim izborima u Crnoj Gori znači za odnose sa Srbijom otvoreno je već sa zatvaranjem birališta i prvim projekcijama rezultata koje su pokazale da je sa oko 60 odsto glasova pobedio svog protivkandidata Mila Đukanovića. U svom prvom obraćanju nakon pobede Milatović nije pomenuo Srbiju, ali je govorio o regionalnim odnosima. Ubrzo su, međutim, usledile prve poruke i čestitke iz Beograda, a sa njima i zauzimanje pozicija dve strane.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić govorio je o napretku u odnosima i poseti Beogradu. Rekao je da je sa Milatovićem razmenio poruke i da su mu svi čestitali i pre proglašenja, a on posle pobede. 

"Verujem da ćemo u maju kada se ozvaniči jedno od prvih mesta koje će posetiti biti Beograd. Čestitao sam Milatoviću i izrazio nadu i uverenje da će odnosi biti dobri i da ćemo raditi na napretku odnosa. To je jedino važno za nas", rekao je Vučić novinarima u Veroni, a kasnije dodao da ne pada u euforiju po pitanju politike, ali da bi bolji odnosi bili dobri za obe zemlje.

Ubrzo je usledio i odgovor Milatovića. Novi predsednik Crne Gore je rekao da će se odazvati pozivu da poseti Srbiju, ali je istakao da će njegova prva zvanična poseta, ipak, biti Briselu. 

"Pregovore smo počeli 2012. godine, dugo su bili zamrznuti. Mislim da su stvari počele da se menjaju na bolje... Verujem da snažnije moramo da zakoračimo u tom pravcu i da kao predsednik za prvu posetu odaberem Brisel", rekao je Milatović. 

Tanjug/Strahinja Aćimović

Od njegovih saboraca, koji su ga podržali u drugom krugu predsedničkih izbora, po pitanju odnosa sa Beogradom prvi se oglasio predsednik Nove srpske demokratije i jedan od lidera Demokratskog fronta Andrija Mandić. On je rekao da većinska Crna Gora želi da se poprave odnosi sa Srbijom i očekuje da će novoizabrani predsednik podržati inicijativu Otvoreni Balkan. Mandić je kazao i da je Milo Đukanović sve radio da odnosi Crne Gore i Srbije budu loši i istakao svoja očekivanja da će jedna od prvih stvari sada biti popravljanje tih odnosa. 

I taman toliko koliko su kompleksni odnosi Srbije i Crne Gore, velika su i očekivanja nakon pobede Milatovića. I dok se javnost već bavi pitanjem da li će Beograd biti jedno od prvih tačaka na Milatovićevoj mapi poseta, analitičari ukazuju da sve zavisi od toga da li će i u kojoj meri dve strane biti spremne da rade na izgradnji novih odnosa i rešavaju otvorena pitanja - kojih nije malo.

U najkraćem, sagovornici Euronews Srbija smatraju da je lopta sada u rukama Beograda, ponaviše i zbog toga što je iz jednačine komplikovanih odnosa, bar sa prve linije, uklonjen Đukanović. Isto tako, analitičari ukazuju da će ključni trenutak u izgradnji novih odnosa zapravo doći nakon parlamentarnih izbora u Crnoj Gori zakazanih za jun.

Tek nakon toga bi zemlja, koja već dugo ima tehničku vladu i iza sebe niz neuspelih pokušaja da izgradi stabilnu većinu, mogla da izađe iz institucionalne krize, a sa tim i da postane jasnije gde su u toj jednačini stranke poput Đukanovićevog DPS-a, ali i DF-a Andrije Mandića.  

Zatvorena pitanja koja bi neko da otvori i otvorena koja treba zatvoriti

Pitanje međusobnih poseta, iako deluje banalno, nikada nije bilo tako jednostavno u odnosima Srbija i Crne Gore. Đukanović, na primer, u poslednjih 28 godina, samo je jednom zvanično boravio u Srbiji i to 2013. godine kao tadašnji crnogorski premijer. Vučić nijednom nije bio u zvaničnoj poseti Crnoj Gori, kao ni premijerka Srbije Ana Brnabić. U zvaničnoj poseti Crnoj Gori, kada je reč o predsednicima Srbije, bio je Vučićev prethodnik Tomislav Nikolić, a pre njega i Boris Tadić. 

Od smene Đukanovićevog DPS-a na izborima 2020, Crna Gora je imala dva premijera – Zdravka Kivokapića i Dritana Abazovića. I jedan i drugi su bili u zvaničnoj poseti Beogradu. 

Ipak, pitanje međusobnog posećivanja tek je vrh ledenog brega odnosa koji su dugo "zamrznuti".

Među ključnim otvorenim pitanjima, dugo je veliki, možda i najveći značaj imalo pitanje potpisivanja Temeljnog ugovora između SPC i države Crne Gore koje je trebalo konačno reguliše odnose te dve strane. Taj ugovor je potpisan u specifičnoj atomosferi konflikta koji je opterećivao manjinsku vladu Dritana Abazovića. Potpisan je nakon deset godina pregovora, više radnih verzija, mnogo kilometara pređenih u protestnim litijama i smene vlasti DPS posle 30 godina. Čim je potpisan, povlačenjem podrške čija je okosnica bio DPS, praktično je srušena manjinska vlada, koja je, istina, i danas u tehničkom mandatu u kome će dočekati i izbore raspisane za jun. 

Ambasadori koji (i dalje) nema

Odnose dve države komplikuje i pitanje ambasadora. U ovom trenutku, uprkos nizu deklarativnih pozitivnih signala, Srbija nema ambasadora u Podgorici, a i Crna Gora je bez ambasadora u Beogradu. 

Ambasador Srbije u Crnoj Gori Vladimir Božović, vlada u Podgorici 28. novembra 2020. godine prolasila za personu non grata. Tada je tamošnje Ministarstvo vanjskih poslova (MVP) od njega zatražilo da napusti zemlju. Božović je proglašen nepoželjnim uz obrazloženje da se „kontinuirano mešao u unutrašnje stvari te zemlje".  Božović tu odluku nije priznao.

Kao recipročnu meru, Srbija je prvo proglasila nepoželjnim crnogorskog ambasadora u Beogradu Tarzana Miloševića, inače člana Đukanovićevog DPS-a, da bi potom opozvala tu odluku. Milošević je ipak povučen iz Beograda, februara 2021. godine, kada je tadašnji predsednik Milo Đukanović doneo ukaz o opozivu više amabsadora, među kojima se našao i on. 

Medija Centar Beograd

I pored smene vlasti u Crnoj Gori, DPS-ova odluka da ambasadora Srbije Božovića proglasi nepoželjnim nije promenjena. Poslednji put je na tu temu u Beogradu govorio i dalje aktuelni premijer Dritan Abazović. On je istakao da su ambasadori bili jedna o tema o kojoj je razgovarao sa premijerkom Srbije Anom Brnabić i da je zaključeno da u duhu dobre saradnje treba da imaju ambasadore Crne Gore u Beogradu i Srbije u Podgorici.

"To je jako važno i za ove teme koje su ekonomskog karaktera. Da i oni imaju svoju diplomatsku misiju, kao i kod ostvarivanja ekonomske diplomatije", rekao je Abazović.

"Otvoreni Balkan"

Među otvorenim pitanja, jedno od važnih i jedino o kome se govorilo odmah nakon izbora Milatovića za predsednika jeste Otvoreni Balkan. Dosadašnji predsednik Crne Gore Milo Đukanović kritikovao je inicijativu, nazivajući "pokrivalicom za realizaciju projekata velikodržavnih srpskih ambicija". 

Crna Gora nije deo ove inicijative i dugo se o njoj govorilo mahom u negativnom kontekstu, sve dok Abazović nije odlučio da, kao posmatrač, prisustvuje nekim od sastanaka Otvorenog Balkana, inicijative koju trenutno čine Srbija, Albanija i Severna Makedonija. Abazović je prisustvovao sastancima u Beogradu i u Ohridu. 

Upitan o Otvorenom Balkanu, novoizabrani predsednik Crne Gore Jakov Milatović rekao je da je to nešto čime treba da se pozabavi naredna vlada koja će, kaže, biti rezultat novog saziva Skupštine Crne Gore. 

Tanjug/Jadranka Ilić

"Moj politički stav je tu vrlo jasan. I pre nego što sam postao ministar u Vladi Crne Gore, sada političar i predsednik Crne Gore ja sam jako puno i u profesionalnom smislu radio na unapređenju regionalnih ekonomskih integracija Zapadnog Balkana i iz Evrpske banke za obnovu i razvoj gde sam i radio", rekao je Milatović u intervjuu za Tanjug. 

On je istakao da se seća da je tada i Milo Đukanović prisustvovao tim početnim sastancima gde se stvarao Otvoreni Balkan. 

"On je u međuvremenu promenio negde svoj politički ton kada je u pitanju Otvoreni Balkan", rekao je Milatović i ocenio da su regionalne ekonomske integracije neodvojivi deo evropskih integracija. 

Priznanje nezavisnosti Kosova

Jedno od važnih pitanja i važan momenat za odnose Beograda i Podgorice bila je 2008. godina kada je Crna Gora priznala nezavisnost Kosova i uspostavila pune diplomatske odnose. I mada se u delovima javnosti spekuliše o pitanju povlačenja te odluke, analitičari smatraju da tako nešto uopšte nije tema, da je reč o kompleksnom pitanju i potezu koji nije za očekivati.

Tako pitanje nametalo se i pred bivšeg premijera Zdravka Krivokapića koji je nakon 30 godina vlasti DPS-a, i poraza te stranke na izborima održanim u leto 2020. godine, preuzeo kormilo vlade. Krivokapić je suočen sa tim pitanjem rekao da "da je bio predsednik Vlade Crne Gore u situaciji kada Crna Gora još nije priznala Kosovo, nikada ne bih dao saglasnost da se to desi".

Tanjug/Sava Radovanović

"Ali, sve je završeno pre mog dolaska u vladu i pre ove vlade", naveo je Krivokapić koji je dodao da je "za deo stanovništva (Crne Gore) to emotivno pitanje i da oni smatraju da je neotuđivi deo Srbije". 

Ipak, kako je rekao tada, kada bi doneli sada odluku da se priznavanje nezavisnosti Kosova povuče, Vlada bi pala na prvom sledećem skupštinskom zasedanju.

Osim toga, kada je reč o odnosima Beograda i Prištine, otvoreno je i pitanje izručenja pravosnažno osuđenog bivšeg funkcionera DPS-a Svetozara Marovića, koji je pet i po godina u Srbiji. I Krivokapićeva Vlada obnovila je zahtev za izručenje, ali za sada do toga nije došlo, niti se iz Beograda mogu čuti informacije o raspletu tog slučaja. 

Gde je put ka boljim odnosima?

Docent na Fakultetu političkih nauka Milan Krstić za Euronews Srbija ukazuje da je važan faktor celoj priči i pomirenje u samoj Crnoj Gori, za koje kaže da je korak u tom smeru uspeo da napravi upravo Milatović koji se u izbornoj trci našao između Đukanovića, koji nije ni imao ozbiljnu konkurenciju na tom suverenističkom polu, i Mandića "koji je veteran koga srpsko biračko telo gleda kao prvi izbor".

"Njegova agenda je vrlo jasno profilisana kao agenda koja treba da ujedini i one koji su glasali za ne na referendumu (o nezavisnosti Crne Gore) i one koji su glasali da. Ta podela je stara 17 godina, ali se i dalje očitavala. Na to je ukazivao Milatović, ali da nije očekivao da će nezavisna Crna Gora da bude građena na antisrpskom narativu. U tom smislu njegova pobeda jeste simboličan korak napred. Na njemu je sada da napravi korak da ne antagonizuje onih 40 odsto koji nisu glasali za njega, nego da ih integriše u svoju političku platformu", rekao je Kristić.

Govoreći o pitanju odnosa Srbije i Crne Gore, on je istakao da je bojazan o kojoj se i danas priča, a to je bojazan o rastu uticaja Beograda na Podgoricu, namenski decenijama podsticana od Đukanovića, ali i ukazao da je sada na Beogradu da uradi dve stvari.

"Mislim da je ovo dobar impuls za popravljanje srpsko-crnogorskih odnosa, naravno sada je na Beogradu da uradi dve svari. Prava je da se ne ponaša kao što se ponašao nakon avgusta 2020, kada Krivokapić nije bio adekvatno dočekan sa pruženom rukom od strane Beograda, nego je tražen dlaka u jajetu u svakoj njegovoj izjavi. Radilo se na tome da se on otpilike predstavi kao gori od Mila Đukanovića, da ne govorim šta su sve mediji pisali. Druga stvar je da Beograd mora da demonstrira da nema nameru da ima paternalistički, nego da ima jednak i ravan odnos sa Podgoricom, da su to dve nezavisne suverene države koje žele da imaju najbolju moguću saradnju, ali da Beograd ne želi da diktira Podgorici šta treba da radi", smatra Krstić. 

Da će mnogo u razvoju daljih odnosa zavisiti od Beograda, smatra i novinar Željko Ivanović. On ukazuje da neće biti dobro ukoliko pitanje ambasadora ne bude rešeno.

"Već nije dobar nagoveštaj ovo što je rekao Vučić, ima jedna rečenica, da očekuje da će jedna od prvih poseta biti Beogradu i Srbiji. Pominje se poseta Krivokapića, ispostavilo se kao problem što on odmah posle pobede nije otrčao za Beograd i na taj način pokazao svoju lojalnost. Ako se bude institralo na ambasadoru Božoviću, mislim da to neće biti dobro", naveo je Ivanović za Euronews Srbija. 

Đorđe Vukadinović iz NSPM ukazuje da je izvesno da se položaj Srba u Crnoj Gori menja još od 2020. godine i da se mora konačno promeniti. 

"Nije normalno da najhadniji odnosi i među narodima, ali i prestonicama kao državama budu gori od odnosa Podgorice sa svima u regionu. Crna Gora može i jeste nezavisna država, ali ne može da bude antisrpska država i Đukanović je negde, u želji da oduži i produži svoju vlast, zapravo pokušao da gradi Crnu Goru na tim osnovama, a to prosto ne pije vodu i nije održivo na duži rok", rekao je Vukadinović. 

Printscreen YouTube/RTCG - Zvanični kanal

I Ivanović smatra da je crnogorsko društvo mnogo više pomireno i van "prebrojavanja krvnih zrnaca i nacionalnih i ideoloških i bilo kakvih". On ocenjuje da će taj proces ići mnogo brže i dodaje da takav pogubni narativ, sa odlaskom Đukanovića, mora da se menja.

I baš zato simbolična je izjava Milatovića koji je, odgovarajući na pitanje o dolasku u Beograd i na koji način želi da unapredi odnose sa Srbijom, pokazao ka Evropskoj uniji i regionu. 

"Što se tiče dobrosusedskih odnosa ima li išta normalnije nego da mi u zemljama Zapadnog Balkana imamo najbolje moguće odnose? Nažalost, nije tako bilo, ali čini mi se da i ova pobeda nad Đukanovićem daje svima nama negde nadu da ćemo ući upravo u jednu novu eru dodatne stabilizacije dobrosusedskih odnosa u zemljama Zapadnog Balkana, jer upravo je to i ono što građani očekuju od Crne Gore i od nas”, rekao je Milatović.