Milatović pobedio u 17, Đukanović u osam: Šta govore rezultati izbora po crnogorskim opštinama

Komentari

Autor: Euronews Srbija

05/04/2023

12:33

Milatović pobedio u 17, Đukanović u osam: Šta govore rezultati izbora po crnogorskim opštinama - Copyright Tanjug/Strahinja Aćimović

veličina teksta

Aa Aa

Novoizabrani predsednik Crne Gore Jakov Milatović, prema preliminarnim rezultatima, dobio je 221.592 glasa na predsedničkim izborima, a Milo Đukanović 154.769. Milatović je imao više glasova u 17 opština, dok je Đukanović pobedio u preostalih osam.

Despot Kovačević sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu kaže za Euronews Srbija da su veliki gradovi na strani Milatovića sem Ulcinja i Bara, s tim da je u Baru bila vrlo mala razlika, a u Ulcinju nešto veća.

"Potvrdila se ubedljiva pobeda ove tri opcije - Evrope sad, DF i Demokrata u Podgorici, i ponovila se ista razlika iz prvog kruga samo sa većom izlaznošću. Podgorica se ubedljivo okrenula na stranu Jakova Milatovića, tako da ta razlika je bila nenadoknadiva", komentariše Kovačević.

Opštine u kojima je Milatović odneo pobedu su: Andrijevica, Berane, Bijelo Polje, Budva, Danilovgrad, Herceg Novi, Kolašin, Kotor, Mojkovac, Nikšić, Pljevlja, Plužine, Podgorica, Šavnik, Tivat, Žabljak i Zeta.

Sa druge, strane Đukanović je odneo veći broj glasova u sledećim opštinama: Bar, Cetinje, Gusinje, Petnjica, Plav, Rožaje, Tuzi i Ulcinj. Opštine u kojima je Đukanović imao veći broj glasova od Milatovića, kao što se vidi, uglavnom su sa manjinskim stanovništvom, na šta ukazuje i Kovačević.

S druge strane, u najmnogoljudnijem gradu Crne Gore, Milatović je imaogotovo dvostruko više glasova - 70.438, naspram 37.122 koliko je osvojio Đukanović.

Đukanoviću dijaspora donela malo više glasova u drugom krugu

Izlaznost je u drugom krugu izbora bila veća nego u prvom. U apsolutnim brojevima, ukoliko se računa, kao što neki posmatrači misle, da su se Đukanoviću "prelili glasovi" SDP i nezavisnog kandidata Jovana Radulovića, a Milatoviću glasovi DF-a, Demokrata i Ujedinjene Crne Gore, Đukanović je imao nešto veći broj glasova u drugom krugu nego u prvom. Kovačević navodi da je taj rast bio uglavnom zbog birača iz dijaspore.

"To je rast nauštrb dijaspore, ideal birača SDP-a, s obzirom na to da ni Draginja ni SDP nisu direktno podržali Đukanovića. Samo deo njihovih birača ga je podržao, što možda možemo videti na Cetinju, ali u drugim gradovima sam skeptičan prema tom odnosu", rekao je Kovačević.

"Rast broja glasova za Đukanovića je zasnovan na tom delu dijaspore i nešto većoj izlaznosti u manjinskim opštinama. Kad se sve to sabere, tu je taj rast od oko 35.000 glasova koji je Đukanović imao u odnosu na prvi krug", dodaje Kovačević.

Parlamentarni izbori u Crnoj Gori održaće se 11. juna, za samo dva meseca, a Đukanović je u govoru nakon čestitki Milatoviću istakao da je "sada jako važno da Crna Gora napravi i sledeći izbor, a to je onaj koji je zakazan za 11. jun".

Šta sledi na parlamentarnim izborima?

Analitičari, stoga, ukazuju da će Đukanović verovatno nastaviti da vodi DPS do parlamentarnih izbora. Svoju šansu tražiće na leto, pored Evrope sad gde je Milatović jedan lidera, i DF, Demokrate, URA i druge partije čiji lideri su podržali Milatovića između dva kruga. Kovačević ocenjuje da će tada, verovatno, raspodela glasova biti slična ovoj koju trenutno vidimo.

"Mislim da će na parlamentarnim izborima biti slična raspodela - pretpostavljamo da reper za ovu stvar može da bude prvi krug, i čini mi se da partijska scena u Crnoj Gori nalikuje rezultatima iz prvog kruga. Naravno, biće nešto više parlamentarnih lista pa će samim tim i rezultati pojedinih kandidata biti malo niži, ali pobeda Jakova Milatovića može samo da osnaži njihov rezultat", naveo je Kovačević.

Kada poredimo istraživanja javnog mnjenja iz februara, gde je Evropa sad bila na 17,5 odsto a Milatović na 29, vidi se da je u pitanju kontinuirani rast, smatra Kovačević.

"Ne znamo dokle će taj rast ići na parlamentarnim izborima, ali se čini da poredak partija i dalje izgleda slično. DPS je i dalje najjači akter - videćemo šta će biti do juna, a Evropa sad je neka opcija koja ih sustiže sa rezultatom, dok su ostali znatno manji. Očigledno je da rast Evrope sad ide na štetu Demokrata i URE, odnosno prelaze određeni birači. Međutim, birači Evrope sad su sa svih strana, tako da nemamo jasan profil ko su, sem da su neki umereni građani koji tragaju za novom politikom", zaključuje Kovačević.