Igre 
Računica za drugi krug izbora u Crnoj Gori: Matematika na strani Milatovića, Đukanović računa na "džepove glasova"
Komentari02/04/2023
-08:00
Crna Gora će u nedelju, 2. aprila, dobiti konačan odgovor na pitanje ko će biti novi predsednik, a u drugom krugu predsedničkih izbora snage će odmeriti aktuelni predsednik i lider Demokratske partije socijalista Milo Đukanović i jedan od lidera Pokreta Evropa sad Jakov Milatović. Iako je Đukanović sa 35,2 odsto glasova trijumfovao u prvom krugu, prosta matematika danas Milatoviću daje realne šanse da posle više od 30 godina "sruši" sa vlasti lidera DPS. U svoju pobedu, međutim, uveren je i Đukanović koji računa na određene "džepove" glasova.
Još otkako su objavljeni prvi rezultati 19. marta obojica kandidata su imala optimistične i uverljive govore u kojima su naveli da se nadaju pobedi u drugom krugu. Iako je bio u zaostatku od nekoliko procenata, Milatoviću je "snažan vetar u leđa" bila nedvosmislena podrška trećeplasiranog, lidera Demokratskog fronta, Andrije Mandića i četvoroplasiranog, lidera Demokrata, Alekse Bečića, kao i sadašnjeg premijera tehničke vlade i lidera Građanskog pokreta URA Dritana Abazovića.
Mandić i Bečić uzeli su u prvom krugu ukupno oko 30 odsto glasova, pa bi mobilizacija tih glasača Milatoviću nesumnjivo donela značajnu prednost. I Bečić i Mandić nisu štedeli na podršci, pa su svoje birače pozvali da glasaju sa Milatovića čak i preko bilborda. Nasuprot njima, Đukanoviću je podršku dala jedino predsednička kandidatkinja Socijaldemokratske partije (SDP) Draginja Vuksanović Stanković.
Ipak, Đukanovića ne treba otpisivati i potcenjivati, smatraju analitičari. Na ishod drugog kruga izbora moglo bi da utiče više faktora, pa tako i izlaznost, a ukoliko broj apstinenata bude viši to neće ići u korist Milatovića. Takođe, lider DPS računa na one koji nisu učestvovali u prvom krugu, a recept za svoj uspeh vidi i u glasovima manjina, ali i dijaspore.
Na koga sve Milatović može da računa?
Čovek u koga su sada uprte oči Crne Gore, ali i regiona, postao je predsednički kandidat Pokreta "Evropa sad" 26. februara u trenutku dok je, kao nosilac liste Pokreta na lokalnim izborima u Podgorici, i dalje slovio za budućeg gradonačelnika glavnog grada. Na političku scenu Crne Gore stupio je pozicijom u vladi premijera Zdravka Krivokapića, gde je bio ministar ekonomskog razvoja, a nakon pada te vlade, Milatović je zajedno sa kolegom iz vlade Milojkom Spajićem, koji je bio ministar finansija, osnovao Pokret "Evropa sad".
Pobedom na predsedničkim izborima, Milatović bi mogao da se upiše u modernu političku istoriju Crne Gore kao neko ko je sa 37 godina bio najbliži ili "uspeo" da Mila Đukanovića pošalje u političku penziju. Brojke su trenutno na njegovoj strani, a osim Mandića i Bečića, podršku mu je dao i predsednički kandidat Goran Danilović, kao u aktuleni premijer u tehničkom mandatu Dritan Abazović.
Govoreći o podršci koju je Milatović dobio od preostalih kandidata, Despot Kovačević sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu, kaže da je prilično siguran da dobrom delu birača nije ni bila potrebna ta "deklarativna rečenica" jer veliki broj ljudi zaista ima negativne sentimente prema Đukanoviću i želi da on izgubi ove izbore.
Euronews
Povezane vesti
"Ono što je ipak važno primetiti, da bi došlo do takvog epiloga veoma je važno da Milatovića i infrastrukturno podrže ove partije koje su ga podržale. Ne treba zaboraviti da Demokratski front i Bečićeve Demokrate imaju jaku stranačku infrastrukturu, upravo ono što Milatoviću nedostaje kao novom pokretu", rekao je Kovačević za Euronews Srbija.
Podrška nije ostala samo na deklarativnoj rečenici, pa je tako na ulicama Podgorice moguće videti bilborde koji jasno pozivaju na glas Milatoviću.
"Da pobedimo Mila Đukanovića - glasamo za Milatovića", a u potpisu stoji ime Andrije Mandića. Nedaleko odatle, na bilbordu uz lik Alekse Bečića stoji: "2. aprila časno za Jakova".
Stanje stvari u prvom krugu izgledalo je ovako: Đukanović je osvojio nešto manje od 120.000 glasova, dok je Milatović bio ispod njega sa oko 97.800. Ukoliko bi se toj manjoj brojci dodali glasovi Mandića, Bečića i Danilovića, Milatović bi izašao na oko 205.000 glasova što je i te kako više od brojke od 131.000 koliko bi imao Đukanović kada bi mu se dodali jedino glasovi Draginje Vuksanović Stanković.
Ali politička situacija u Crnoj Gori u prethodnih nekoliko godina naučila nas je i da se ona sigurno ne može svesti samo na prostu matematičku računicu.
"Hipotetički, Milatović može računati na sve one koji u prvom krugu nisu glasali za Đukanovića i Vuksanović-Stanković. Ipak i javno izražena podrška svih partija parlamentarne većine od 2020. godine ne mora da znači da će te partije zaista doprineti pobedi Milatovića već da će na terenu usmeravati jedan deo svog biračkog tela na apsitenciju iz jednostavnog razloga - svako dodatno snaženje Milatovića i Pokreta Evropa sad predstavlja dodatan gubitak podrške i slabljenje pregovaračke pozicije partija parlamentarne većine od 2020. godine", rekao je za Euronews Srbija programski direktor Udruženja za odgovorni i održivi razvoj UZOR Marko Pejović.
Ipak, ne isključuje mogućnost da se građani tome usprotive i da Milatović ostvari iznenađujuće visoki procenat podrške, kao i u prvom krugu.
Povezane vesti
Ko je u Đukanovićevom "džepu" glasova?
Đukanović, međutim, sam ističe da ne bi "olako" verovao da će se kandidati iz prvog kruga prikloniti Jakovu Milatoviću. Nit koja povezuje te kandidate, kako je rekao u intervjuu za Euronews Srbija, jeste što su oni, kako kaže, "na plarformi velikosrpskog nacionalizma", a period od dve nedelje između dva kruga iskoristio je, čini se, upravo da zaoštri ovakvu retoriku.
"Ne bih zaista tako olako verovao da će sve ono što je predstavljalo podršku drugim kandidatima koji nisu prošli u drugi krug tako olako se prikloniti Jakovu Milatoviću. Ja smatram da postoji neka nit koja ih povezuje, mislim na Andriju Mandića, Gorana Danilovića, Aleksu Bečića, Jakova Milatovića, sad verovatno ćemo otvoriti diskusiju koja je to nit. Ja mislim da su oni svi na platformi velikosrpskog nacionalizma u Crnoj Gori i doživljajaju Crne Gore kao dela Open Balkana i srpskog sveta. E to je politika protiv koje se ja borim", rekao je Đukanović.
Sa druge strane, na pitanje po kojoj računici dolazi do pobede, aktuelni predsednik kaže da računicu vidi u onom broju ljudi koji nisu učestvovali u prvom krugu.
Povezane vesti
"Veoma dobro poznajem biračko telo Crne Gore i ne govorim to napamet. Siguran sam da je vrlo značajan rezervoar glasova koji nije iskorišćen u prvom izbornom krugu jer su ljudi prosto računali da će ovo biti izbori u dva izborna kruga i takve smo im poruke slali svi kao predsednički kandidati, tako da su ljudi smatrali da je najvažnije da budu na biračkom mestu 2. aprila i siguran sam da će biti puno takvih ljudi i da će posebno sada nakon dodatno izoštrene razlike između naše dve političke ponude dati svoj glas evropskoj perspektivi Crne Gore", rekao je Đukanović.
Euronews/Ljubiša Ivanović
On se, dakle, u drugom krugu oslanja na takozvane "džepove podrške" koji nisu bili iskorićeni. Ovo se odnosilo na glasove manjina, pre svega, bošnjačke i albanske glasače. Već dan nakon izbora u crnogorskoj javnosti je počelo da se govori upravo o tome da je najmanja izlaznost zabeležena u Ulcinju, Petnjici, Gusinju. Preciznije rečeno, slaba izlaznost zabaležena je u sredinama gde su Bošnjaci i Albanci većinsko stanovništvo, izuzev opštine Tuzi gde je taj procenat neznatno viši.
"Kad pogledate avgust 2020. i uporedite, vidljivo je da sada taj anti-DPS pol samo raste, a da DPS i bliske stranke padaju. Đukanović bi mogao lakše da prihvati ovaj poraz nego što je to bio slučaj u avgustu 2020, ali on se već sprema za drugi krug u kojem je najavio da ima džepove podrške koji nisu bili iskorićeni. Dobro je primećeno da su u mestima u kojima su glasači islamske veroispovesti većina bila vrlo mala i on se nada da će uspeti da ih animira. Mislim da je to njegov glavni cilj sada", rekao je istoričar Bogdan Živković, ali i dodao da je upitno da li će u tome imati uspeha kao u prethodnim izbornim ciklusima.
EPA-EFE/BORIS PEJOVIC
Živković za Euronews Srbija kaže i da bi Đukanović u manjinskim sredinama mnogo bolje mogao da kapitalizuje to da mu je protivkandidat u drugom krugu bio lider Demokratskog fronta Andrija Mandić, koji se doživljava kao "prosrpski nacionalista".
"To bi mnogo bolje funkcionisalo u tim sredinama. Sada mislim da će to teže ići, jer je Jakov Milatović građanski kandidat, pa i ako i ne dobije podršku u tim sredninama, teže će ih Đukanović animirati da glasaju protiv njega", smatra Živković.
Osim manjina, Đukanović računa i na podršku dijaspore. Uoči drugog kruga predsedničkih izbora u Crnoj Gori bitka se vodila za svaki glas. Nikad neizvesniji izbori koji su doveli do drugog kruga, trku su usmerili na "rezervoare" glasova, a ključna reč postala je dijaspora. Tako su se u finišu kampanje smenjivali pozivi i apeli Crnogorcima koji žive u inostranstvu da dođu u zemlju i glasaju, optužbe da se sprečavaju da iskoriste svoje biračko pravo i zahtevi da se procesuiraju pretnje dijaspori.
Kako se kampanja privodila kraju borba za svaki glas bila je sve očiglednija, a održavanje izbora uoči uskršnjih praznika, kada se očekuje priliv građana koji žive u inostranstvu, dijasporu su stavili u prvi plan.
Đukanoviću je podrška stigla od pojedinih udruženja koja okupljaju raseljene Crnogorce koji su pozvali da se u što većem broju dođe u Crnu Goru i 2. aprila glasa za predsedničkog kandidata Mila Đukanovića.
Prema procenama Uprave za dijasporu, Crna Gora ima brojnu dijasporu zbog čega se kaže da još jedna Crna Gora živi van granice zemlje, a kada je reč o broju onih koji imaju pravo glasa, njih je oko 150.000.
Preporuka za vas
Komentari (0)