Igre 
Jakov Milatović u trci za predsednika: Mladi bankar iz Podgorice ozbiljan rival za Đukanovića u drugom krugu izbora
Komentari20/03/2023
-20:59
Jakov Milatović bi za dve nedelje mogao da se upiše u modernu političku istoriju Crne Gore kao neko ko je sa 37 godina bio najbliži ili "uspeo" da Mila Đukanovića pošalje u penziju i to nakon 30 godina njegove političke karijere. Međutim, taman koliko je komplikovana politička kriza u kojoj se Crna Gora već godinama nalazi zahvaljujući blokadi insititucija sistema, zamršena je i priča koja je Jakova Milatovića gurnula u drugi krug predsedničkih izbora.
Čovek u koga su sada uprte oči Crne Gore, ali i regiona, postao predsednički kandidat Pokreta "Evropa sada" 26. februara u trenutku dok je, kao nosilac liste Pokreta na lokalnim izborima u Podgorici, i dalje slovio za budućeg gradonačlenika glavnog grada.
Na političku scenu Crne Gore stupio pozicijom u vladi premijera Zdravka Krivokapića, gde je bio ministar ekonomskog razvoja, a nakon pada te vlade, Milatović je zajedno sa kolegom iz vlade Milojkom Spajićem, koji je bio ministar finansija, osnovao Pokret "Evropa sad".
Njihovo političko uspinjanje praktično kreće od lokalnih izbora u Crnoj Gori održanih oktobra prošle godine. Tada je ovaj pokret osvojio dovoljno glasova da se nametne na čelno mesto koalicije koja bi posle 24 godine poslala Demokratsku partiju socijalista u tom gradu u opoziciju (iako su pojedinačno osvojili najviše glasova). Milatović je bio viđen za gradonačelnika Podgorice ispred koalicije koju bi, prema dogovoru, uz Pokret "Evropa Sad", činili i Demokratski front, Demokrate i Građanska Inicijativa URA.
Wikipedia.org/Dulajle, EPA-EFE/Lukasz Gagulski POLAND
Međutim, politička kriza koja Crnu Goru drma godinama, isprečila se mogućnosti da se ova koalicija brzo sprovede u delo, budući da je DPS uložio žalbe Ustavnom sudu, koji je u tom trenutku bio u blokadi. Time je praktično onemogućena tranzicija vlasti, do koje ni danas još nije došlo.
I dok se čekala deblokada Ustavnog suda, kao i rasplet situacije u Podgorici, krenule su pripreme za predsedničke izbore. Pokret "Evropa sad" nije imao dilemu - takmac za tu trku bio je Milojko Spajić. Kako se onda u trci našao Milatović? Spet okolnosti je i ovog puta bio presudan.
Naime, Državna izborna komisija nije odobrila kandidaturu Spajića, i to zbog toga što je utvrđeno da ima sprsko državljanstvo i prebivalište u Beogradu. Mada je Spajić ranije za RTCG govorio da ispunjava sve uslove za predsedničku kandidaturu i da je odjavio srpsko državljanstvo, njegova kandiatura je ipak odbačena čime je otvoren put za Milatovića.
Povezane vesti
Milatović je, u cajtnotu, iz pozicije rezerve izbio na prvo mesto, a zatim i u drugi krug predsedničkih izbora u Crnoj Gori osvojivši 29 odsto glasova, spram 35 odsto koliko je "upisao" Đukanović.
"Verujem u siguran prolaz u drugi krug"
Kada je predao svoju kandidaturu ispred Pokreta "Evropa sad", Milatović je poručio da je glas za njega glas za pravedniju i bogatiju Crnu Goru, kao i da će on vratiti zemlju na put demokratskog razvoja. Bio je, barem deklarativno, siguran da će proći u drugi krug. I ne samo to.
"Mislim da sam pravi kandidat iz Pokreta Evropa sada i da u narednom periodu konačno u Crnoj Gori budem predsednik svih građana, što do sada nije bio slučaj. Verujem u siguran prolaz u drugi krug, i verujem da će 2. aprila konačno, nakon 30-godišnje vladavine jednog čoveka, Crna Gora progledati i prodisati i vratiti se na put demokratskog razvoja", poručio je Milatović.
On je naveo i da Porket Evropa sada jako brzo raste, kao i da je u to vreme za četiri do pet dana uspeo da prikupi 22.288 potpisa podrške.
Usledila je kampanja, koja za Milatovića nije bila bez incidenata. Dok je obilazio Crnu Goru, 10. marta na Cetinju, napadnut je, a njegovim saradnicima upućivane su razne uvrede.
Na Cetinju je u salu gde se održavala promocija ušao uz jako policijski obzbeđenje. Kako se videlo na video snimku objavljenom na društvenim mrežama, Milatoviću je nekoliko osoba pomoglo da uđe u zgradu, nakon što je prošao kroz gomilu gde su ga pojedinci gurali i psovali, prenele su Vijesti.
Tanjug/Zoran Žestić
Milatovićev stranački kolega Spajić okrivio je tada DPS za napad na Milatovića. Međutim, nakon incidenta oglasio se i DPS koja je oštro osudila incident na Cetinju.
Povezane vesti
"Demokratska partija socijalista oštro osuđuje današnje pretnje predsedničkim kandidatima i incident koji se dogodio na Cetinju prilikom konvencije Evrope sad te pozivamo na smirivanje strasti u predstojećoj kampanji. Razumemo gnev građana Prestonice, ali ni u jednoj situaciji, nasilje nije rešenje, te pozivamo sve da svoje političke stavove iskazuju nenasilno i tamo gde to treba raditi - na biralištima 19. marta", navodilo se u saopštenju DPS-a.
Napad na Milatovića tada je oštro osudio i premijer Crne Gore Dritan Abazović koji je rekao da očekuje da nadležni organi hitno procesuiraju sva odgovorna lica.
U svakom slučaju, kampanja se nastavila, a iako ankete nisu bile izvesne u proceni ko bi mogao da se nađe u drugom krugu uz Đukanovića, sam drugi krug niko nije dovodio u pitanje.
Povezane vesti
Na crtu Đukanoviću
Istraživanja su, naime, pokazivala da je izvesno da će Đukanović imati, pojedinačno gledano, najveću podršku za ulazak u drugi izborni krug. S druge strane, koplja su se lomila oko toga ko će aktuelnom crnogorskom predsedniku drugog aprila da izađe na crtu i to između Andrije Mandića, Alekse Bečića i Jakova Milatovića. Sva trojica smatraju se pripadnicima većine koja je na izborima 2020. godine "srušila DPS" i načela režim čiju je okosnicu decenijama ta stranka činila.
Iako su se svi nadali da će ući u završnicu izbora, samo je Demokratski front tokom kampanje više puta bio izričit da će podržati Bečića ili Milatovića ukoliko uđu u drugi izborni krug. Istovremeno, to je bilo vreme kada su predizborne procene naginjale mogućnosti da upravo Andrija Mandića, ispred DF-a, bude taj koji će u drugom krugu biti takmac Đukanoviću-
S druge strane, ni Bečićeve Demokrate, a ni Pokret Evopa sada nisu se izjasnile da li bi podržale Mandića kao protivkandidata Đukanoviću u drugom krugu.
Euronews/Nevena Petrović
Trenutna izborna matematika je sledeća: Milatović u prvom krugu predsedničkih izbora ima skoro 10 odsto više glasova u odnosu na Mandića, a od Bečića gotovo 19. Razlika između Đukanovića i njega je svega šest odsto glasova.
Međutim, iako je Đukanović u prvom krugu ostvario bolji rezultat, predizborna matematika govori u korist Milatovića. Njemu su. već u prvom mahu nakon glasanja, nedvosmislenu podršku dali trećeplasirani na izborima Andrija Mandić i sadašnji premijer tehničke vlade i lider Građanskog pokreta URA Dritan Abazović, pozivajući svoje birače da glasaju za njega. Dan kasnije podrška je stigla i od Demokrata Alekse Bečića, koji je pozvao je sve birače koji su mu ukazali poverenje u prvom krugu da glasaju za Milatovića.
Bankar sa ozbiljnom biografijom
U biografiji koja je objavljena na sajtu Pokret Evropa sada piše da je Milatović rođen 1986. godine u Podgorici, gde je završio osnovnu školu i Gimnaziju Slobodan Škerović sa diplomom Luča.
Osnovne studije u oblasti ekonomije završio je na Ekonomskom fakultetu Univerziteta Crne Gore, sa prosečnom ocjenom 10 i bio je student generacije.
Kao stipendista američke vlade proveo je jednu studijsku godinu na Univerzitetu savezne države Ilinois (Illinois State University), kao stipendista austrijske vlade jedan semestar na Univerzitetu za ekonomiju i biznis u Beču (WU Wien), a kao stipendista Evropske komisije jednu studijsku godinu na Univerzitetu u Rimu (La Sapienza). Magistarske studije u oblasti ekonomije završio je na Univerzitetu Oksford.
Radno iskustvo započeo je u NLB banci u Podgorici kao deo tima za upravljanje rizikom. Zatim je radio u Dojče banci u Frankfurtu u timu za procenu kreditnog rizika zemalja sa fokusom na zemlje Centralne i Istočne Evrope.
Tanjug AP/Risto Božović
Od 2014. godine radio je u Evropskoj banci za obnovu i razvoj (EBRD) u Londonu, u timu za ekonomsku i političku analizu, prvo kao ekonomski analitičar za region jugoistočne Evrope a nakon unapređenja u poziciju ekonomiste pokrivao je zemlje Zapadnog Balkana iz kancelarije u Podgorici. Godine 2018. godine bio je unaprieđen u glavnog ekonomistu sa zadatkom da pokriva zemlje EU, uključujući Rumuniju, Bugarsku, Hrvatsku i Sloveniju iz kancelarije u Bukureštu.
Na sajtu se navodi i da je druga iskustva i usavršavanja sticao je kroz pohađanje programa i škola Ujedinjenih nacija u Njujorku, njemačke Fondacije Konrad Adenauer u Podgorici, Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) u Londonu, Londonske škole ekonomije (LSE) i Univerziteta u Pekingu, Liderske akademije Univerziteta Standford i Univerziteta u Beogradu, i drugih. Autor je više stručnih radova i ko-autor je dve knjige.
Komentari (0)