Bešić o tri specifične odlike trke za predsednika Crne Gore: Ko pobedi imaće ozbiljan zamajac za parlamentarne izbore
Komentari19/03/2023
-17:21
Crna Gora danas bira predsednika, a prema svim prognozama ovo bi mogli da budu najneizvesniji izbori otkako je ta zemlja stekla nezavisnost. Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da bi, prvi put od 1997. godine, šef države mogao da bude izabran tek nakon drugog kruga glasanja.
Glasačko pravo ima nešto više od 540.000 crnogorskih građana, a prema podacima koje pruža Centar za demokratsku tranziciju (CDT) do do 15 sati na birališta je izašlo 45,4 odsto upisanih birača, što je malo više u poređenju sa prethodnim predsedničkim izborima 2018. godine, kada je do 15 sati izlaznost bila 41,9 odsto.
Miloš Bešić, profesor na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, kaže da izlaznost bilo da se gleda generalno, bilo po regionima, ne odstupa mnogo od podataka iz 2018. godine, i da je na primorju tradicionalno nešto manja, dok je najveća u centralnom regionu, pa na severu zemlje.
"Dakle, ako se pogledaju podaci o izlaznosti, ne može se ništa značajno zaključiti, osim da će biti nivo izlaznosti tek nešto malo veći od onog 2018. godine, što će reći negde između 65 i 66 odsto", naveo je Bešić.
Ovi izbori izazvali su veliko interesovanje, kako u Crnoj Gori, tako i u regionu, a tome značajno doprinosi i činjenica da je predsednik zemlje MIlo Đukanović nekoliko dana pre početka izborne tišine raspisao parlamentarne izbore za 11. jun.
"Pobednik će dobiti zamajac za parlamentarne izbore"
Nekoliko specifičnosti može se izdvojiti kada su u pitanju ovogodišnji predsednički izbori u Crnoj Gori, navodi Bešić.
"U ovoj političkoj konstelaciji, one strukture koje dobiju ove izbore imaće ozbiljan zamajac za nastupajuće parlamentarne, koji su raspisani neposredno pre izborne tišine. Onaj koji bude dobio predsedničke izbore, imaće veliku prednost na ovim parlamentarnim, a po tradiciji znamo da kad imamo takav spoj, odnosno prvog čoveka u Crnoj Gori kojeg prati dobar izbor na parlamentarnim izborima, to bi trebalo da znači prilično stabilnu arhitekturu vlasti i moći u narednih desetak godina", istakao je Bešić.
Kao drugu specifičnost, navodi generalnu situaciju u kojoj se ovi izbori dešavaju, odnosno činjenicu da se odvijaju nakon što je DPS izgubio vlast 2020. godine.
"Dakle, prvi put predsedničku trku gledamo u situaciji kada DPS nije na vlasti što je praćeno trećim aspektom, a to je što imamo veliki broj kandidata od kojih su neki prilično kompetitivni. I jeste interesantno to da ćemo sasvim izvesno gledati drugi krug, u kom će sasvim izvesno biti Đukanović. Drugog kruga nije bilo od 1997. godine, uvek je DPS pobeđivao u prvom. Ono što je pitanje svih pitanja, jeste koji će kandidat proći u drugi krug i biti mu izazivač", dodao je sagovornik Euronews Srbije.
Na izborima se za predsedničku poziciju i mandat od pet godina bori sedmoro kandidata, a dok se predviđa da će u drugom krugu sasvim izvesno biti aktuelni predsednik Milo Đukanović, nije sasvim izvesno ko će biti njegov protivkandidat tog 2. aprila.
Upravo kada je u pitanju potencijalni drugi krug, postavlja se i pitanje "prelivanja" glasova, odnosno da li će birači onih kandidata koji ne stignu u drugi krug, glasati za eventualnog Đukanovićevog protivkandidata.
"Ako Milatović ili Bečić uđu u drugi krug, to prelivanje nije problem, pa je u tim scenarijima veoma mala šansa da Đukanović zadrži mesto predsednika. Naprosto, glasači Andrije Mandića će bez problema u drugom krugu da glasaju za Bečića ili Milatovića. Obrnuto može biti problem, makar po onome što sada govore istraživanja - glasači Bečića i Milatovića imaće problem da zaokruže Mandića", kaže Bešić.
Međutim, dodaje profesor, to je ono kako za sada stoje stvari - kada počne drugi krug, to je 'potpuno druga utakmica', jer kada danas ljudi procenjuju kako će se ponašati u drugom krugu, to procenjuju iz jednog perceptivnog polja, koje se menja kada se završi prvi krug.
"Zbog toga, prosto, ne bi me iznenadilo da ovo što govorim kada se završi prvi krug bude i nešto drugačije. Očekivao bih da, u situaciji u kojoj su u drugom krugu Milatović ili Bečić, aktuelni predsednik glatko izgubi izbore. Ukoliko bi gospodin Mandić ušao, imali bismo vrlo neizvesnu utakmicu", dodao je Bešić
Glasačka mesta biće otvorena do 20 sati, a što se tiče eventualnih rezultata, Bešić predviđa da bi oni mogli da uslede vrlo brzo nakon toga.
"Postoje mala biračka mesta za koja može matematički da se projektuje šta sledi. Međutim, ako trka između dva ključna takmaca za drugi krug, Mandića i Milatovića, bude 'gusta', moraćemo da čekamo da se sve izbroji. Ukoliko je, na osnovu malog broja izbrojanih biračkih mesta, razlika između njih dvojice velika, biće sve jasno između 21 sat i 21.30, u suprotnom moraće prosto da se čeka da se sve izbroji", zaključuje Bešić.
Komentari (0)