Igre 
Drugi krug izvestan, ali ne i ko će u njega: Predsednički izbori u Crnoj Gori uvertira za vanredne parlamentarne
Komentari19/03/2023
-15:00
Građani Crne Gore u nedelju, 19. marta, glasaju u prvom krugu predsedničkih izbora, a ovo će biti prvo veliko odmeravanje snaga na državnom nivou još od parlamentarnih izbora održanih u avgustu 2020. godine. Na spisku kandidata nalazi se sedam imena, ali analitičari su gotovo sigurni da će se pobednik znati tek nakog drugog kruga. Reč je o jednim od najneizvesnijih izbora od kada je Crna Gora stekla nezavisnost i koji zapravo predstavljaju uvertiru za još jedno glasanje ove godine - vanredne parlamentarne izbore.
Mala država, velike političke turbulencije - tako bi ukratko moglo da se opiše ono što se u prethodne dve i po godine događalo na crnogorskoj političkoj sceni. Naime, partije prevođene Demokratskom partijom socijalista izgubile su te 2020. vlast posle tri decenije, ali tada formirana skupštinska većina nije uspela da se održi, pa je vlada rušena prošle godine čak dva puta.
Vlada Dritana Abazovića tako se već skoro sedam meseci nalazi u tehničkom mandatu, pa se ovi predsednički izbori održavaju u trenutku velikih političkih podela i duboke institucionalne krize. Baš uoči glasanja mandataru Miodragu Lekiću istekao je rok za formiranje nove vlade, pa je brzo reagovao aktuelni predsednik države i lider DPS Milo Đukanović, raspustio skupštinu i raspisao vanredne parlamentarne izbore za 11. jun.
Zbog toga će rezultat predsedničkih izbora i te kako biti važni za ono što Crnu Goru čeka za samo nekoliko meseci. Kako je za Euronews Srbija rekla direktorka Centra za istraživačko novinarstvo Milka Tadić Mijović, ovi predsednički izbori pre svega su "biti ili ne biti za Đukanovića i njegov DPS". Đukanović je, naime, i dalje, prema procenama analitičara, kandidat koji pojedinačno može da osvoji najviše glasova, iako se ne očekuje da bi to moglo biti preko 50 odsto, zbog čega svi i predviđaju drugi krug.
Za drugi krug glavna trka između četriri kandidata
Spisak kandidata za predsednika nešto je širi od onog koji se očekivao, ili barem od onog kojem su se mnogi nadali. Pobednici izbora iz 2020. godine odlučili su da izađu razdvojeno. Osim Mila Đukanovća, koji će na ovim izborima tražiti svoj drugi uzastopni, a treći ukupno mandat, na listi se nalaze i zamenik predsednika Pokreta Evropa sad Jakov Milatović, lider Demokratskog fronta (DF) Andrija Mandić, Influenser Jovan Radulović, Goran Danilović, predsednik Ujedinjene Crne Gore (UCG), lider Demokratske Crne Gore Aleksa Bečić i poslanica Socijaldemokratske partije (SDP) Draginja Vuksanović Stanković.
Nijedan od predsedničkih kandidata, veruju analitičari, neće imati više od 50 odsto glasova, pa će se predsednik birati između dva kandidata sa najvećom podrškom u drugom krugu, 2. aprila.
"Gotovo da će se sigurno ići u drugi krug, to pokazuju istraživanja koje smo imali, tako da će to biti prvi put nakon izbora iz kraja devedesetih godina kada su se našli Đukanović i (Momir) Bulatović jedan naspram drugog. Uglavnom je sve izbore predsedničke posle toga dominantno dobijao kandidat DPS, osim izbora 2013. godine, kada je (Miodrag) Lekić bio vrlo blizu", rekla je Tadić Mijović.
Tanjug AP/Risto Božović
Povezane vesti
I dok Đukanovića vide u drugom krugu, glavna nepoznanica je ko će mu se tu pridružiti. Realnu šansu, kako kaže profesor Fakulteta političkih nauka Miloš Bešić, imaju trojica kandidata.
"Ono što je izvesno je da će u drugi krug ići aktuelni predsednik. Neizvesnost kada je reč o prvom krugu jeste ko je taj kandidat koji će preći taj prag, dovoljan, da uđe u drugi krug od preostalih kandidata, i ne mislim na bilo kog kandidata. Realnu šansu imaju Jakov Milatović, Andrija Mandić i Aleksa Bečić", rekao je Bešić za Tanjug.
A upravo u zavisnosti od toga koji bi se od njih trojice potencijalno našao u drugom krugu, zavisio bi i konačan ishod glasanja. Dakle, i pored toga što se podrška DPS-u kruni, Đukanovića niko ne otpisuje.
"Šta će biti u drugom krugu, to uveliko zavisi od toga ko će biti Đukanovićev takmac u drugom krugu. Kao što znate, društvo je podeljeno i ako prođe u drugi krug kandidat centra, tu pre svega mislim na Milatovića i Bečića, ako oni prođu u drugi krug, gotovo je izvesno da će ove izbore izgubiti Đukanović. Međutim, ako u drugi krug uđe Mandić iz Demokratskog ronta bojim se da u tom slučaju Mandić nema velikih šansi i da će izbore dobiti DPS", rekla je Tadić Mijović.
Uvertira pred parlamentarne izbore
Rezultati predsedničkih izbora svoj odjek mogli bi da dobiju već 11. juna za kada je predsednik Milo Đukanović raspisao vanredne parlamentarne izbore. Meseci političkih pregovora nisu imali uspeha, pa je tako istekao i poslednji rok mandataru da formira novu vladu.
"Svi su svesni duboke političke i institucionalne krize, koju je proizvela neodgovorna većina. Istrajno sam se držao Ustava, da ne doprinesem tome. Dvadesetog avgusta vladi je izglasano nepoverenje. Od tada je tekao rok, da se do 19. septembra predloži mandatar. Za to se nisu stekli uslovi. Neki se nisu odazvali na konsultacije, niti dostavili potpise kojima bi podržali kandidata. Ubeđen sam da je najbolje bilo skraćenje mandata i raspisivanje izbora. Umesto toga, promenjiva većina pribegla je neustavnom delovanju i donela izmene Zakona o predsedniku. Vratio sam ga na ponovno odlučivanje. Uprkos upozorenjima, kontroverzni zakon je usvojen. Poznato je kako se završio pokušaj formiranja Lekićeve vlade", rekao je Đukanović obrazlažući odluku o raspisivanju parlamentarnih izbora.
Tanjug AP/Risto Božović
S obzirom na to da je na snazi izborna tišina, dve nedelje do drugog kruga mogle bi posebno da se "zahuktaju" jer bi to ujedno bio uvod i u kampanju za parlamentarne izbore. Na pitanje koliko će rezultati predsedničkih uticati na parlamentarne, Tadić Mijović kaže da će vrlo uticati.
Povezane vesti
On kaže da je DPS počeo značajno da erodira, a da je najjači udar bio je na izborima avgusta 2020. Ipak, Đukanoviću se i dalje pripisuje najveći pojedinačni rezulatat. Osim toga, Tadić Mijović dopdaje da "većina iz 30. avgusta nije bila harmonična i da se iscrpljivala unutrašnjim sukobima".
"Bila je vrlo disfunkcionalna i upravo na tim stvarima sada igra Đukanović, on se nada da bi to moglo na neki način da utiče na povratak DPS na vlast", rekla je ona i dodala da šta će biti na parlamentarnim izborima uveliko zavisi od toga da li će Đukanović izgubiti predsedničke izbore.
"Ako ih izgubi teško da će se vratiti DPS", istakla je i dodala da čak i ako dobije veoma je teško zamisliti da DPS može sama da formira bilo koju vladu sutra.
Povezane vesti
"Ona je očito izgubila veliki broj podržavaoca i ona više nikada neće moći da dominira kako je dominirala u prethodne tri decenije, neophodni će biti savezi, a pitanje je da li će ona moći da nađe saveznike. Vrlo je zanimljivo da je Đukanović rekao da je njemu i DF prihvatljiv kao partner", rekla je ona poentirajuči da zato ne isključuje mogućnost da će se možda u budućnosti između pobednika izbora iz 2020. možda pronaći "neka harmonija" jer niko od njih zasad nema 50 odsto i ne može da vlada sam, te da bi bilo dobro da nauče da stvaraju saveze.
"Ono što se desilo u ove dve i po godine to je da su partije vladajuće večine mislile pre svega na samu sebe. Nisu toliko mislile kako da reformišu društvo i kako da rade opšte dobre, ciljeve kao što su evropske integracije. Imamo sad tu jaku Evropu sad, koji su na lokalnim izborima pokazali izuzetnu snagu. Ako Đukanović izgubi izbore isto tako to bi mogao da bude početak reformisanja DPS. Crna Gora je malo društvo, mali sistem, mislim da bi bilo izuzetno značajno da se i ta partija na kraju reformiše i da na neki način učestvuje konstruktivnije u političkom životu Crne Gore", istakla je ona.
Miloš Vukanović iz Centra za monitoring i istraživanje (CEMI) rekao je u subotu za Euronews Srbija da je predizbornu kampanju bila "kratka i umerenu" i da su se kandidati dosta suzdržavali od agresivnih tonova, te da je procena da se čuvaju za drugi krug.
"Sve ukazuje na to da će i predsednički izbori, a pre svega kampanja u drugom krugu, biti usmereni na pozicioniranje ka parlamentarnim izborima", ističe Vukanović.
Izbori kojima je prethodila dvogodišnja kriza
Ono što je prethodilo ovim predsedničkim, ali i parlamentarnim izborima nije lako prepričati. Nakon izbora održanih u avgustu 2020. godine u Crnoj Gori je formirana ekspertska vlada na čelu sa Zdravkom Krivokapićem. Tesnu parlamentarnu većinu formirali su Demokratski front, Demokrate i Pokret URA, a Krivokapić, tada inače nestranačka ličnost, postao je prvi premijer u 30 godina koji nije iz redova DPS.
Nije, međutim, prošlo mnogo vremena do trenutka kada su se pobednici izbora našli pred "rascepom", a da je Krivokapićeva vlada na klimavim nogama bilo je jasno već u prvim danima januara prošle godine, kada je Dritan Abazović, tačnije koalicija "Crno na bijelo" iznela zahtev za formiranje manjinske vlade.
Vlada Crne Gore
Početkom februara, pred crnogorskim parlamentom našle su se čak četiri inicijative. Krivokapićevoj vladi izglasano je nepoverenje već 4. februara, a nekoliko dana kasnije smenjen je i lider Demokrata Aleksa Bečić sa mesta predsednika Skupštine Crne Gore.
Da se dođe do nekog dogovora, međutim, bila su potrebna skoro tri meseca. Manjinska vlada na čelu sa Dritanom Abazovićem izglasana je krajem aprila, a kabinet je osim poslanika URA, Socijalističke narodne partije (SNP), Socijaldemokratske partije (SDP) i nacionalnih stranak Albanaca, Bošnjaka i Hrvata, podržalo i 29 poslanika DPS. Iako DPS nije imala predstavnike u toj vladi, Demokratski front i Demokrate optužili su Abazovića da je "izdao izbornu volju građana i zatražili nove izbore".
A jedan od ciljeva nove manjinske vlade bilo je i potpisivanje Temeljnog ugovora sa Srpskom pravoslavnom crkvom, koji je potresao temlje Abazovićeve vlade. Ugovor je potpisan u avgustu prošle godine između Abazovića i patrijarha SPC Porfirija, ali je to bio jedan od razloga za iniciranje smene vlade.
Nešto više od 100 dana otkako je stupio na funkciju premijera, Abazoviću je krajem avgusta izglasano nepoverenje. Pad vlade podržali su poslanici stranaka koje su inicirale smenu, predvođeni DPS, a potrebnu većinu obezbedile su Demokrate, Bošnjačke stranke, Prave Crne Gore i Ujedinjene Crne Gore.
I tako drugi put za samo nekoliko meseci crnogorske stranke krenule su u novu rundu pregovora. Krajem septembra, uoči isteka roka, DF, Demokrate i URA usaglasili su se da mandat za sastav nove vlade povere Miodragu Lekiću, međutim Đukanović je odbio da dodeli mandat jer se, kako je rekao, nisu stekli neophodni uslovi, a još tada je predložio skaćenje mandata skupštini.
Tek u decembru, na osnovu spornih izmena Zakona o predsedniku, kojim je parlamentarna većina preuzela deo ustavnih ingerencija predsednika Mila Đukanovića u delu predlaganja mandatara za sastav nove Vlade, Lekić je imenovan.
Uspeha nije bilo ni posle nekoliko sastanaka među strankama, pa tako vlada nije formirana. Konačan rok istekao je četiri dana pred predsedničke izbore.
Preporuka za vas
Komentari (0)