Kovačevski: Pred nama je mogućnost članstva u EU do 2030. godine

Predsednik Vlade Severne Makedonije Dimitar Kovačevski u obraćanju na početku 16. sastanka Saveta za stabilizaciju i pridruživanje Evropskoj uniji poručio je danas u Skoplju da je ova država  prošle godine političkom hrabrošću, konačno napravila istorijski ikorak i započela pristupne pregovore, koji označavaju početak nove kvalitativne faze u odnosima sa EU.

Kovačevski je kazao da je potpisan prvi zvanični sporazum sa FRONTEKS-om, na makedonskom jeziku i ostala 24 zvanična jezika u EU, što je, kako je rekao, jasna potvrda zaštite identiteta.

Kovačevski je ocenio da ovaj sastanak Saveta ima istorijsku dimenziju, jer se održava nakon 22 godine od potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i 17 godina od sticanja statusa kandidata.

"Vlada koju predvodim će takođe u narednom periodu učiniti sve da se na vreme završi faza otvaranja pristupnih pregovora i omogućnost dinamiziranja pregovora", rekao je Kovačevski.

Savetom predsedavaju Kovačevski i visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost i potpredsednik Evropske komisije Žozep Borelj.

Kovačevski je rekao i da je njegova vlada snažno fokusirana na sprovođenje neophodnih reformi, posebno u oblasti vladavine prava, kao i da je posvećena unapređenju dobrosusedskih odnosa, razvijanju dijaloga zasnovanog na međusobnom poštovanju, u duhu evropskih vrednosti.

"Uz potpunu posvećenost reformskoj agendi i dinamizaciji pregovaračkog procesa, vlada je postavila ambiciozan cilj – da Severna Makedonija bude u potpunosti spremna da preuzme obaveze iz članstva u Evropskoj uniji do kraja 2030. godine, kako bi mogla postati država članica EU do početka sledećeg budžetskog perioda Evropske unije“, rekao je premijer Kovačevski, preneli su skopski mediji.

Govoreći o ratu u Ukrajini, Kovačevski je oceno da je reč o "brutalnoj invaziji Rusije što je duboko promenilo geopolitičku realnost", te podsetio da se zvanično Skoplje nedvosmisleno odmah pridružilo jednoglasnoj osudi Evropske unije i međunarodnih partnera, za neopravdanu i ničim izazvanu agresiju na suverenu državu, te da u skladu sa svojim mogućnostima pruža humanitarnu, vojnu i diplomatsku pomoć.

"Republika Severna Makedonija se pridružila svim restriktivnim merama koje je EU uvela prema Ruskoj Federaciji, uključujući i one uvedene 2014. godine, kao rezultat aneksije Krima, čime smo 100 odsto u skladu sa stavovima EU u domenu zajedničke spoljne i bezbednosne politike", rekao je Kovačevski.

On je kazao da je ovim korakom RSM ponovo potvrdila svoju posvećenost deljenju evropskih vrednosti i principa, na kojima se zasniva spoljna politika Evropske unije, potvrđujući partnerstvo sa EU i stratešku evropsku orijentaciju.

Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (ŠP), koji je stupio na snagu 1. aprila 2004. godine, predstavlja okvir za sprovođenje ugovornih odnosa, do pristupanja Republike Severne Makedonije Evropskoj uniji.

"Zapadni Balkan je ključni prioritet EU"

Vlada Severne Makedonije je fokusirana na evropsku agendu, radi sprovođenja reformi, jačanja društvenih odnosa u duhu evropskih vrednosti, i posvećena je uspehu i daljim evropskim integracijama, izjavio je danas premijer Dimitar Kovačevski.

Kovačevski je to rekao u razgovoru sa komesarom sa spoljnu poliitku EU Žozepom Boreljom i evropskim komesarom za proširenje Oliverom Varheljijem u Skoplju.

Kovačevski je sa Boreljom i Varheljijem razgovarao uoči početka 16. sednice Saveta za stabilizaciju i pridruživanje RSM-a i EU, koji se po principu rotacije danas održava u makedonskom glavnom gradu.

Borelj je rekao da je jasna poruka koja proizilazi da je budućnost Makedonije i njenih građana u okvirima EU.

"Činjenica da mi danas ovde održavamo ovaj savet je jasan znak da vam se EU približava i pokazuje da je Zapadni Balkan i dalje primer koji vodi ka tome da bude ključni prioritet za EU ​​i važan deo naših geopolitičku dimenziju“, rekao je Borelj, preneli su skopski mediji.

  
"Uključivanje Jevreja u Ustav Severne Makedonije"

Premijer Dimitar Kovačevski najavio je danas i plan vlade da prilikom usvanja ustavnih amandmana, pored Bugara, Hrvata i Crnogoraca, budu uneti Jevreji.

Kovačevski je rekao da je do tog plana došlo nakon susreta sa predstavnicima izraelske skupštine povodom 80. godišnjice Holokausta makedonskih Jevreja i dodao da će predlog sačiniti stručni tim sačinjen od advokata.

Upitan kako će dostići dvotrećinsku većinu u parlamentu kada je opoziciona VMRO-DPMNE protiv, premijer je rekao da se stranka Hristijana Mickoskog krije iza naroda, dok su na sastancima sa inostranim ambasadorima u zemlji obećavao da će Ustav promeniti kada oni dođu na vlast.

"Idu u ambasade i govore: 'Dajte nam vlast, onda ćete nam dati period da se aklimatizujemo i onda ćemo promeniti Ustav'. Kažu da u ambasadama to mogu da demantuju. Koga lažu, pitanje je? Da li lažu građane da neće glasati za promenu Ustava ili lažu strane ambasade da će promeniti Ustav. Trebalo bi da izađu i to kažu", rekao je Kovačevski, preneli su skopski mediji.

Navode da ostaje neizvesno kako će vlada obezbediti 80 parlamentarnih glasova za promenu Ustava, kada joj trenutno nedostaje najmanje sedam.

Prema najavama premijera, nakon što eksperti završe rad na amandmanima, pre početka skupštinske procedure biće i široka javna rasprava sa akademijskom i poslovnom zajednicom, kao i sa nevladinim sektorom i medijima.