Na papiru bliži EU, u realnosti - perspektiva bez datuma: Region Zapadnog Balkana u retrovizoru burne 2022.

Iako daleko od članstva, ove godine region je, barem na papiru, nešto bliži Evropskoj uniji. Severna Makedonija i Albanija otvorile su pristupne pregovore, a Bosna i Hercegovina konačno dobila status kandidata. Ovo dolazi nakon višegodišnjeg čekanja i skoro dve decenije od Solunske deklaracije, kojom je regionu potvrđena evro perspektiva.

"Želimo naše prijatelje u Evropskoj uniji", rekla je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.

Godina je počela izborom nove vlade u Severnoj Makedoniji 16. januara. Premijer postaje Dimitar Kovačevski, nakon ostavke Zorana Zaeva zbog lošeg rezultata svoje partije na lokalnim izborima. Bila je to tek prva nova vlada u regionu. Novi kabineti formirani su i u Srbiji, ali i u Crnoj Gori koja je 28. aprila prvi put dobila premijera iz reda manjinske zajednice, nakon što je u februaru smenjen Zdravko Krivokapić.

"Pozivam vas sve da ostavimo za sobom razlike, vodimo inkluzivnu politiku i pošaljemo poruku da je CG zemlja dogovora", rekao je crnogorski premijer Dritan Abazović 28. aprila.

Dogovora nije bilo, a razlike su se produbile - Abazovićevoj vladi izglasano je nepoverenje već u avgustu. Pobednici izbora iz 2020. žele novu vladu na čelu s Miodragom Lekićem, do sada bez uspeha. Na lokalnim izborima u oktobru posle 24 godine DPS je izgubio vlast u Podgorici. No, i pored svega, premijer Abazović i predsednik Đukanović, zajedno su u julu konačno otvorili prvu deonicu auto-puta.

Tanjug/Jadranka Ilić

I dok neslaganja u Crnoj Gori ne iznenađuju, u BiH iznenadio je nedavni dogovor o formiranju vlasti u toj državi, i to manje od tri meseca nakon opštih izbora na kojima je možda najveći gubitnik bila SDA. Bakir Izetbegović izgubio je izbore za člana BH predsedništva od Denisa Bećirovića iza kojeg je stalo jedanaest stranaka.

"Da ih je bilo devet ja bih svih devet nadjačao, jedanaest nisam uspio", rekao je lider SDA Bakir Izetbegović nakon izbora. 

Željka Cvijanović zamenila je Dodika u predsedništvu. U Republici Srpskoj opoziciona kandidatkinja Jelena Trivić proglasila je pobedu, ali se na čelo tog dela BiH nakon velike neizvesnosti vratio Milorad Dodik.

"Trideset jedan kandidat se kandidovao za predsednika RS, na ovim izborima, ja sam pobedio, a samo jedan kandidat se žali", rekao je Dodik.

Lideri Zapadnog Balkana potpisali su 3. novembra na samitu u okviru Berlinskog procesa sporazume o međusobnom priznavanju ličnih karata za putovanja, diploma i profesionalnih kvalifikacija.

"Ubeđen sam da će budućnost naše dece biti bezbednija i prosperitetnija sa Zapadnim Balkanom unutar Evropske unije", naveo je predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel.

Zapadni Balkan nije u EU, ali je Evropska unija došla na Zapadni Balkan. Održan je prvi zajednički samit u Tirani, a poruke Evropljana iste kao i prethodnih dvadeset godina. No, regionalni lideri bili su inspirisani:

"Albanija i Zapadni Balkan su rokenrol, mnogo je manje dosadno nego Brisel", rekao je albanski premijer Edi Rama.

I pored brojnih poziva, Otvoreni Balkan nije se proširio, a još se čeka ono što je u okviru ove inicijative planirano - slobodan protok robe, ljudi, kapitala i usluga.

Bila je ovo značajna godina i za verske zajednice - Srpska pravoslavna crkva je nakon višedecenijskog sporenja u maju priznala autokefalnost Makedonske pravoslavne crkve. To je učinio srpski patrijarh Porfirije na zajednikoj liturgiji SPC i MPC u Skoplju.

Patrijarh Porfirije je manje od tri meseca kasnije bio u Crnoj Gori. Bez najave potpisao je Temeljni ugovor s premijerom Abazovićem, koji reguliše odnose države i te verske zajednice.

"Godina izbora i formiranja vlasti"

Govoreći za Euronews Srbija Despot Kovačević sa Fakulteta političkih nauka, rekao je da je 2022. bila godina izbora i formiranja vlasti. Najviše senki na region, međutim, bacila su najnovija dešavanja na severu Kosova.

"To je obeležje onoga što ćemo gledati u narednoj godini i taj rat u Ukrajini je doprineo da se odnosi u regionu na neki način pokvare ili da idu jedan korak unazad. Čini mi se da su izbori, kako u Srbiji, a da gledamo i šire, Mađarskoj, Sloveniji, Bugarskoj, BiH doprinele tome da to bude glavna tema prethodne godine i da doprinesu ne samo unutrašnjim podelama i pitanjima, već i nekim spoljnim pitanjima koja su bila dominantna u svim izborima koje smo gledali", rekao je on.

Iako su neke od zemalja zabeležile konkretnije pomake u evrointegracijama, Srbija je sa druge strane ostala da stoji u mestu. Iako je do jednog trenutka bilo očekivano, Srbija do kraja godine nije otvorila nijedan klaster u pristupnim pregovorima.

"Srbija je imala jedan zastoj u evropskim integracijama, iako postoje ohrabrenja. Naravno postavljalo se stalno pitanje uvođenja sankcija Rusiji i stalno se nametalo to pitanje zajedničke spoljne i bezbednosne politike. Srbija jeste menjala određenu politiku u tom pravcu, videli smo da je (Tanja) Miščević došla na poziciju, nova energija, videćemo šta će biti urađeno po tom pitanju. Ali generalno ako gledamo zaokruženo, perspektiva Zapadnog Balkana formalno se povećala, ali zapravo imamo mnogo više problema. Ne uspevaju zemlje regiona da reaguju na sve probleme i samim tim pravi se jedan dodatni jaz sa EU", dodao je on.

Kao važan politički događaj 2023. Kovačević ističe predsedničke izbore u Crnoj Gori, koji će, kako dodaje, da budu i ključni za odnos ove zemlje prema Otvorenom Balkanu.

"Mi imamo sledeće godine jedine redovne izbore koji su predsednički u Crnoj Gori. Ti predsednički izbori će biti prelomna tačka ne samo za Crnu Goru nego i za odnos Crne Gore prema Otvorenom Balkanu. Videćemo posle tih izbre da li će Otvoreni Balkan da se širi. Po mom mišnjenju Crna Gora će biti najzanimljiviji slučaj sledeće godine", rekao je on.

"Vlada u Crnoj Gori biće formirana uz velike napore"

Komentarišući aktuelna dešavanja u Crnoj Gori, Miloš Bešić sa Fakulteta političkih nauka rekao je da će vlada u toj zemlji da bude naravljena uz velike napore, a kaže i da je "skeptičan" kada je reč o njenoj perspektivi. 

Predsednica Skupštine Crne Gore Danijela Đurović saopštila je, podsetimo, da se, pošto predsednik Milo Đukanović nije predložio mandatara, time ispunjavaju uslovi iz člana 7 izmena Zakona o predsjedniku i konstatovala da je Miodrag Lekić mandatar za sastav nove Vlade kojeg je svojim potpisima predložio 41 poslanik.

"Bez obzira što su oni napravili poseban zakon koj je protivustavan i na osnovu kog su imenovali Lekića mimo volje i odobrenja predsednika države. To će kada se uspostavi Ustavni sud da bude proglašena kao neustavna zakonska odredba i onda ćemo imati ozbiljne posledice i po čitav institucionalni sistem i po sve političke aktere", istakao je Bešić.

Napominje i da URA tas na vagi u tim odnosima moći i da vrlo nerado ulazi u vladu upozoravajući da ne treba žuriti, da to treba raditi temeljno.

"Već dobijamo signale da će oni to usporavati, a ja se bojim da će jednog trenutka to doći do toga da zakoči izbor nove vlade jer sve dok se ne izglasa nova vlada fatički URA je jedina partija na vlasti sa pet odsto podrške u biračkom telu", rekao je on.

Bešić je komentarisao i to što je Gradsko veće Grada Vukovara usvojilo odluku o izmenama Statuta Grada Vukovara, a ona podrazumeva i brisanje odrebde o službenoj upotrebi srpskog jezika i ćiriličnog pisma.

"Postojeća legislativa u Hrvatskoj obavezuje nadležne organe da bude dvojezično u situaciji kada trećinu populacije čini određena manjina, u ovoj situaciji Srbi u Vukovaru, ali ta obaveza ne znači da nadležni organi ne mogu da donesu rešenje da i ako je ispod trećine da i dalje koriste dvojezično pismo, a naravno da bi se uvažila određena manjina, održavao duh dvojezičnosti. Kako ova odluka izgleda, izraziću se vrlo kolokvijalno, kao da su jedva čekali da padne populacija ispod trećine kako bi ukinuli dvojezično pismo. Ova odluka jeste predviđena zakonima, tu nema ništa sporno, ali je loša poruka kada je reč o budućnosti međuetničkim odnosima", istakao je on.