Samoubistvo mladića u Laktašima potreslo region: Sajber nasilnici prolaze nekažnjeno, a žrtava je sve više

U nedelju je u Laktašima kod Banjaluke sahranjen dvadesetdvogodišnji mladić koji je pre četiri dana izvršio samoubistvo, zbog kako se sumnja, nasilja na internetu. Nakon ove tragedije koja je potresla region, u RS ali i Srbiji pokrenuta je i inicijativa za pooštravanje zakonskih sankcija koje se odnose na pitanje bezbenosti u onlajn prostoru.

Mladen Dulić (22) došao je na pumpu u nadi da pronađe posao ali su ga dvojica radnika tajno snimala i objavila taj video na društvenim mrežama koji je izazvao niz negativnih komentara na račun mladića. Iako nema zvaničnog motiva za ovu tragediju, veruje se da je taj snimak i nasilje koje je potom usledilo na internetu uticalo da mladić sebi oduzme život. Ubrzo nakon tragedije policija je reagovala i uhapsila dvojicu muškaraca zbog sumnje da su video snimak napravili i objavili bez ovlašćenja. Nakon sahrane mladića, oglasila se i podica Dulić koja je navela da će tužiti osobe koje su snimale njihovog sina i delile sporni snimak, ali i da će se boriti za izmenu zakona kako bi se ovakvi slučajevi najstrože kažnjavali. To je banjalučkom Glasu Srpske potvrdio blizak član porodice pokojnog mladića, Borislav Drljača.

"Porodica će se svim dozvoljenim i pravnim sredstvima boriti da se istera pravda i da se odgovorni za nastanak snimka i njegovo deljenje kazne što strože. Želja nam je da se izmeni zakon da se za ovakve stvari izriču što oštrije kazne", pojasnio je Drljača.

Zbog pomenutog snimka uhapšeni su i nakon ispitivanja pušteni da se brane sa slobode radnik benzinske pumpe V.T. (44) i D.K. (30) iz Laktaša. V.T. je snimao mladića dok je D.K. snimak delio na društvenim mrežama. U Policijskoj upravi Banjaluka kazali su da njih dvojicu terete za krivično delo neovlašćeno fotografisanje.

Podom ovog slučaja proteklih dana reagovali su mnogi. Među prvima se oglasio i predednik RS Milorad Dodik koji je najavio da će vlasti RS u narednom periodu raditi na dopuni postojećih zakonskih rešenja kojima će sankcionisati sve one koji na ovaj način ugražovaju druge osobe.

"Korisnici društvenih mreža imaju slobodu da pišu i objavljuju šta hoće, ali ako ona nije praćena odgovornošću, onda može da završi onako kako smo videli na tragičnom slučaju u Laktašima", napisao je Dodik na Tviteru.

Da priča Mladina po pitanju nasilja na internetu nije jedina, potvrđuje i jedno istraživanje Cesida je pokazalo da se više od 44 odsto mlađih od 25 godina doživljava neprijatnosti u komunikaciji putem interneta, a da petina ne zna kako bi se suprotstavila, odnosno kako treba da se ponaša u ovakvim slučajevima.

Upravo priča koja je uzbudila ceo region, pa i Srbiju, otvorila je pitanje o tome kako izgleda naša zakonska regulativa kada je u pitanju nasilje na interentu koje podrazumeva objavaljivanje fotografija i snimaka osobe, bez njene slaglasnosti, a u nameri da se ismeje?

"Slučaj prevazilazi pravne okvire, ali su svakako potrebni savremeniji zakoni"

Zamenik šefa katedre za krivično pravo na Pravnom fakultetu u Beogradu prof. Vanja Bajović kaže za Euronews Srbija da ceo slučaj prevazilazi pravne okvire slučaja jer, kako navodi, zakon ne može striktno da određuje ponašanje na društvenim mrežama. 

"Čitava priča daleko prevazilazi krivično pravo. To se odnosi i na regulativu interneta i uopšteno na digitalno nasilje. Šerovanje po društvenim mrežama ne možete da zabranite krivičnim pravom da neko korisit Tviter ili TikTok", objašnjava prof. Bajović.

Međutim, komentarišući slučaj iz Laktaša, iz ugla zakonske regulative naše zemlje, prof. Bajović kaže da prema Krivičnom zakoniku Republike Srbije postoji više članova koji mogu da se vežu za ovaj, konkretan, slučaj: član 143 koji se odnosi na neovlašćeno prisluškivanje i snimanje, 144 neovlašćeno fotografisanje i 145 neovlašćeno objavljivanje i prikazivanje tuđeg spisa, portreta i snimka. Za njih je, kaže, određena kazna zatvora do najviše dve godine. Takođe, dodaje u ovom slučaju bi moglo da se podvede i krivično delo navođenja na samoubistvo iz člana 119, stav 5, za koje je takođe predivđena kazna zatvora, u ovom slučaju do pet godina. 

Bajović navodi i to da su kazne koje su regulisane zakonom, a tiču se nasilja na internetu, dosta slabe jer kako kaže, one su dosta starije od samog interneta. Takođe, objašnjava, ukoliko želite da gonite osobu koja vam je nanela štetu, moraćete uglavnom sami da preduzmete nešto.

"Kod nas su kazne za digitalno nasilje blage i one se gone po privatnoj tužbi. Međutim, privatni tužilac ne može da prikupi digitalne dokaze. On ne može da zna sa koje IP adrese je poslata ta poruka ili fotografija. To može samo Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal ali ono postupa samo kada se radi o krivičnim delima koja se gone po službenoj dužnosti, što u ovom slučaj ne bi bio primer. Tužilaštvo po Zakonu o elektronskim komunikacijama može da da nalog internet provajedrima da kažu koja je IP adresa u pitanju, tako ulazi u trag počiniocu. Zbog toga su našoj praksi vezane ruke, jer privatni tužilac ne može da dođe do tih podataka. Ta sva krivična dela u našem Krivičnom zakoniku su zapravo propisivana mnogo pre pojave interneta i ona su se odnosila na ona stara vremena kada su se korisitla klasični fotoaparati i kada nije bilo mogućnosti da se fotografije tako brzo šire i da diskredituju bilo koju osobu", objašnjava ona. 

Na pitanje šta bi trebalo da se menja u našem Krivičnom zakoniku da bi ljudi mogli da se osećaju bezbenije ali i da vode više računa o tome šta objavljuju, prof. Bajvović kaže da je neophodno da se pre svega zakoni osaveremene i prilagode modernijem načinu života i situacijama u kojima bi mogli da se nađemo, a koje ranije, dodaje, nisu bile slučaj.

"Danas bi Krivični zakonik trebalo modernizovati u tom smislu da se na primer propišu drugačije kazne za delo koje je izazvalo veću posledicu. Ono što je takođe posebno bitno je da se stavi u nadležnost javnog tužioca pa da se okrivljeni goni ili po službenoj dužnosti ili na predlog oštećenog i nikako drugačije. To znači da je javni tužilac taj koji pokreće i vodi postupak, ali nije dužan da uvek pokrene postupak, već mu za to treba i predlog oštećenog lica. Na primer, oštećeni kaže da hoće da goni određenu osobu i onda tužilaštvo reaguje. To bi, verujem, olakšalo mnoge stvari po ovom pitanju", navela je prof. Bajović.

"Slučaj koji ukazuju kakve posledice može da izazove nasilje na internetu"

Da je privatna tužbna, prema trenutnoj zakonskoj regulativi jedini način da se stane na put ovakvom vidu nasilja za Euronews Srbija potvrđuje i Katarina Jonev stručnjak za bezbednost na internetu.

"To je tanka linija. Naš zakonodavac je prepoznao da tako da osoba mora tog nasilnika da goni po privatnoj tužbi i da se obrati nadležnom sudu. Takođe, ne smemo da zanemarimo da su i komentari ti koji su na neki način doveli ovog ishoda u slučaju iz Laktaša", rekla je ona.

Jonev navodi da se u zavisnosti od toga ko je žrvrta i kakve poruke dobija, reaguje na drugačiji način, jer kako kaže, svi oni koji koriste interent i društvene mreže mogu lako da budu na meti.

"Internet nasilje može da se podeli u više koloseka. Jedno je vršnjačko nasilje, gde su deca akteri, i za to su zaduženi Ministarstvo prosvete i škole. Njima se treba obratiti. U internet nasilje sapda i zloupotreba dece u vidu pornografije i pedofilje takođe i to ne smemo da ispustimo iz vida. Kada je direktno ugrožena bezbenost koristnika društvene mreže, kada se dobijaju konkretne pretnje, bilo u vidu komentara ili prouka, tada se oštećeni obraća policijskoj stanici. Međutim, kada su u pitanju ovakve vrste komtara, da je neko ružan ili neka drugačija uvreda, e tu je problem. Mi tu nemamo adekvatan odgovor, sem privatne tužbe", rekla je ona.

Komentarišući slučaj iz Laktaša, kaže da je ovo samo jedan u nizu slučaj koji ukazuju na to kakve posledice može da izazove nasilje na internetu.

"Neko objavi snimak nečega što je njemu smešno, a da se veliki broj ljudi aktivira komentarima. Ovo je samo znak da treba da se svi pobrinemo da mreže budu bezbedno mesto", kaže ona.

"Kod mladih češće prisutan strah da budu ismevani"

Predsednica Društva psihologa Srbije Tamara Džamonja Ignjatović za Euronews Srbija neke osobe, posebno mlade, posbeno dok formiraju mišljenje o sebi, mogu da budu jako osetljive.

"Mlade osobe često budu preosetljive na tuđu kritiku, imaju visoko razvijeno osećanje stida koje se javlja koje se javlja kao posledica doživljaja da nešto radi neadekvatno i time se izvrgava ruglu. Tako da su neke, pogotovo mlade osobe, dok su u periodu formiranja sopstvenog doživljaja sebe jako osetljive na socijalnu kritiku jer su same često nesigurne", kaže ona.

Navodi da često kod nekih mladih osoba, ne kod svih, dolazi do osećaja stida i straha da budu ismevani. Međutim, kaže da ne može cela situacija da se ocenjuje površinski i na osnovu nekih činjenica.

"Ne možemo da znamo da li je tu bilo još nekih drugih situacija. Sada sve pričamo zaista napamet ne poznajući dovoljno ni situaciju ni mladu osobu. Jedino oni koji su ga dobro poznavali mogu da rekonstruišu šta se tačno dogodilo", kaže ona.

Prema rečima Tamare Džamonje Ignjatović, postoje dvojaki razlozi zbog čega neke osobe objavljuju ovakve snimke.

"Mi to možemo da povežemo i sa nekim osnovnim sadističkim tendencijama da ljudi uživaju u povređivanju drugih, ali često su to i vrlo banalne situacije, odnosno takođe povođenje za drugima. Često je digitalno nasilje rasprostranjeno među decom, kao novi vid socijalnog zlostavljanja mladih. Zapravo oni se povedu za vršnjacima koji to rade, jednostavno čak i ne razmišljajući koliko to može da bude povređujuće. Važno je razlikovati stvarno bazični sadizam, gde vi uživate u povređivanju drugih, ili odsustvo potpuno empatije, gde vi zapravo niste ni svesni da tim svojim postupkom zaista možete ozbiljno da povredite", rekla je.

Kaže da je empatija danas ozbiljno dovedena u pitanje naračito među mlađim generacijama.

"Empatija se razvija u međusobnoj komunikaciji jer tek kada vidite drugu osobu uživo sa druge strane, vidite kako ona reaguje, kako to doživljava. Ali, ako ste u interakciji preko mobilnih telefona, preko svih ovih tehnologija - onda reakcija druge osobe izostaje, odnosno nemate doživljaj kako se ta osoba oseća ili ponaša. Tako da se empatija razvija, a nažalost njen razvoj danas je u društvu ozbiljno doveden u pitanje komunikacijom preko digitalnih tehnologija", zaključuje ona u razgovoru za Euronews Srbija.

Predsednik Centra za nestalu i zlostavljanu decu Igro Jurić je rekao da je potrbno raditi na digitalnoj i medijskoj pismenosti i poručio je da je bitno da svako dete ima u okruženju određene ljude od poverenje. Ističe da je potrebno govoriti mladima da, kada su žrtve na internetu, onda nisu oni krivi, već je kriv zlostavljač.

S druge strane, psihološkinja Ana Mirković ukazuje i na odgovornost svih koji snimak delili i komentarisali. 

"Ako jedan sadržaj organski dostigne ovoliku vidljivost, do nas je", rekla je ona navodeći da pokazujemo ogroman nivo nezrelosti i nedostatak empatije. "Svi smo kao društvo pali na ovom ispitu", poručila je ona za Euronews Srbija.