Igre 
Tenzije u Sarajevu zbog najave izmena Izbornog zakona: Šta o Šmitovom predlogu kažu predstavnici Srba, Hrvata i Bošnjaka
Komentari26/07/2022
-19:05
Ispred zgrade Kancelarije visokog predstavnika međunarodne zajednice u Bosni i Hercegovini u Sarajevu građani su protestovali zbog najava da će Kristijan Šmit nametnuti izmene Izbornog zakona i dela entitetskog Ustava Federacije BiH. Navodne promene predviđaju uvođenje cenzusa od tri odsto za ulazak delegata u Dom naroda Federacije BiH, a više hiljada okupljenih građana poručilo je Šmitu da takav zakon primeni u Nemačkoj i zahtevali su da podnese ostavku.
I dok Šmit zvanično nije ni potvrdio ni demantovao navode medija, predsedavajući Predsedništva BiH Šefik Džaferović pozvao je visokog predstavnika da ne menja u ovom trenutku Ustav i Izborni zakon. Predstavnici tri konstitutivna naroda BiH za to vreme različito tumače ovaj Šmitov predlog.
Kako piše portal istraga.ba, nametne li Kristijan Šmit izmene Izbornog zakona HDZ BiH postaće nezaobilazan faktor prilikom formiranja Vlade Federacije BiH. U ovom predlogu ključne su dve stvari - uvođenje cenzusa prilikom izbora delegata u Dom naroda FBiH i način izbora predsednika Federacije BiH. Uvođenje cenzusa bi značilo da ako u jednom kantonu u Federaciji BiH, prema popisu stanovništva iz 2013, ne živi više od tri odsto pripadnika jednog od konstitutivnih naroda, onda taj kanton ne bi davao delegate u Dom naroda FBiH iz reda tog naroda.
Glavni sekretar Hrvatskog narodnog sabora BiH Josip Merdžo kaže da bi ove promenne pomogle Hrvatima da imaju bolju zastupljenost u Domu naroda, ali potpredsednik SAD Adil Osmanović tvrdi da bi ovo bio korak unazad koji bi zakomplikovao političku scenu u BiH. Sa druge strane, savetnik srpskog člana Predsedništva BiH Radovan Kovačević smatra da visoki predstavnik nema pravo da nameće odluke.
Merdžo: Promene ne bi išle na štetu Bošnjaka
Josip Merdžo u razgovoru za Euronews Srbija kaže da bi promene Izbonog zakona pomogle Hrvatima da imaju bolju zastupljenost u Domu naroda. On ističe i da je trenutnim zakonodastvom narušena proporcionalna zastupljenost.
"Mi imamo Dom naroda na nivou Federacije koji se popunjava preko kantonalnih skupština i Ustavni sud BiH uvažio je žalbu hrvatske strane jer imate jedan apsurd gde recimo kanton Goražde gde živi 24 Hrvata po poslednjem popisu i Posavina gde živi nešto manje od 40.000 Hrvata daju po jednog izaslanika u taj Dom naroda. Ustavni sud je rekao da je ta proporcionalnost narušena i sada visoki predstavnik razmišlja da uvede taj prag od tri odsto", rekao je on.
Inače, premijer Hrvatske Andrej Plenković rekao je da podržava Šmita u nametanju Izbornog zakona. S druge strane, sarajevski mediji pišu da su predlozi za Izmenu izbornog zakona u OHR stigli iz Hrvatske, a i lider SDA Bakir Izetbegović je rekao da misli da su promene kreirane u saradnji sa hrvatskim HDZ-om, ali da nije siguran u to. Merdžo, pak, ističe, da zvanični Zagreb nema nikakve veze sa odlukom Šmita.
Povezane vesti
"Ove promene sigurno ne bi išle na štetu Bošnjaka, da bi li Hrvati dobili neku mrvicu bolje pozicije u izboru izaslanika - moguće. To je daleko od onoga za šta smo se mi zalagali i za šta smo imali argumentovane činjenice. Nikada u ovoj formi i sa ovim elementima predlog nije bio u opticaju, tako da sam poprilično siguran da definitivno Zagreb nije imao u ovoj ideji bilo kakvu ulogu", rekao je on.
Ipak, nisu svi zadovoljni izmenama koje se pominju. U Sarajevu su protesti građana, a podržali su ih i predstavnici stranaka sa sedištem u Sarajevu. Komentarišući proteste, Merdžo kaže da je to "žalosno i izmanipulisano" i da 90 odsto ljudi nije upućeno šta je namera visokog predstavnika.
"Vi znate da je u dva mandata gospodin (Željko) Komšić biran isključivo bošnjačkim glasovima i ni na koji način se ne može smatrati predstavnikom Hrvata. Ovi protesti su na neki način isforsirani od strane bošnjačke politike iz Sarajeva, predstavljajući ove promene kao nešto što Hrvatima donosi nekakvu prednost, što apsolutno nije tačno - već hrvatsku politiku u BiH vraća za sto, da se ključne stvari u formiranju vlasti u BiH ne bi mogle odraditi bez legitimnog izbora hrvatskih predstavnika", istakao je on.
Kovačević: Bošnjaci ne prihvataju suštinu Dejtonskog sporazuma
Savetnik člana predsedništva BIH Milorada Dodika, Radovan Kovačević smatra da visoki predstavnik nema pravo da nameće odluke i kaže da ne postoji ravnopravno predstavljanje Hravata u Domu naroda.
"Ono što moram u startu da kažem jeste da se mi uopšte nismo bavili komentarisanjem cele ove gungule, da tako to nazovemo, koja se tenutno događa u FBIH iz jednog razloga, jer nas se to ni na koji način ne tiče. U BiH ne postoji visoki predstavnik, Kristijan Šmit to nije niti može da bude s obzirom na to da ne postoji odluka SB UN o imenovanju Šmita. Sve dok se to ne dogodi ne postoji visoki predszavnik u BiH. Druga stvar je da čak i da jeste visoki predstavnik, visoki predstavnici nemaju nikakvo pravo na osnovu Dejtonskog sporazuma da bilo šta nameću, da bilo šta menjaju i da donose odluke umesto demokratski izabranih predstavnika", rekao je on.
Kako dodaje, ono što je ključno u celoj priči je "licemerje" bošnjačkih političkih predstanika koji su, kako kaže, do pre sedam dana Šmita "kovali u zvezde".
"Nazivali ga najvećim čuvarom demokratije i suvereniteta BiH, a sada su upravo oni ti koji bacaju na njega drvlje i kamenje i sada oni govore o suverenitetu BiH i to da Kristijan Šmit nema pravo da bilo šta nameće", istakao je Kovačević i dodao da je "njima dobrodošlo samo ono što se nameće izvana, a što omogućava njihovu hegemoniju nad druga dva naroda u BiH.
Povezane vesti
Navodi da bošnjački politički predstavnici BiH vide isključivo kao "zemlju Bošnjaka u kojoj Srbi i Hrvati treba da izgube sva prava ili sačuvaju ona minimalna prav nacionalnih manjina". Napominje da oni nisu prihvatili ono što je suština Dejtonskog sporazuma, a to je ravnopravnost tri konstitutivna naroda.
"Bošnjaci moraju konačno da prihvate da to koliko Hrvata ima ne treba da znači ništa, jer oni treba da bez obzira na njihovu brojnost imaju ista prava kao i Srbi i Bošnjaci u BiH. Nije ovo zemlja Bošnjaka već tri ravnopravna konstitutivna naroda i dva ravnopravna entiteta. Činjenica da su Hrvati u velikom delu obespravljeni, da Bošnjaci biraju dva predstavnika, da Hrvati nemaju ni sve one mehanizme koje je Ustav omogućio", kaže on.
Osmanović: Nedemokratske izmene bi poništio Evropski sud za ljudska prava
Potpredsednik SDA Adil Osmanović tvrdi da ono što je moglo da se sazna iz medija o Šmitovom predlogu predstavlja direktno kršenje Evropske povelje o ljudskim pravima.
"Podrazumeva ako ste Hrvat u nekom kantonu u kom hrvatske populacije nema više od tri odsto, nemate pravo da budete birani u Dom naroda ili ako ste Srbin u Sarajevu ili drugom kantonu nemate pravo da budete izabrani u Dom naroda FBIH iz reda tog naroda. To je kao što sam rekao direkto kršenje povelje o ljudskim pravima i ako bi se nametnule takve nedemokratske izmene sigurno bi to Evropski sud za ljudska prava poništio", rekao je on za Euronews Srbija.
On kaže i da ta stranka očekuje da visoki predstavnik ne donosi bilo kakve izmene i dopune Izbornog zakona naročitno dva meseca pre održavanja opštih izbora, kao i da su stavovi SNSD neprincipijelni.
"Vi znate da vladu RS po Ustavu sačinjava osam ministara iz reda srpskog naroda, pet ministara iz reda bošnjačkog naroda i tri ministra iz reda hrvatskog naroda. Ko su danas danas ministri iz reda bošnjačkog i hrvatskog naroda u vladi entieta? Ako bi se pozivali na ovo što traži HDZ onda bi SDA mogla da kaže da su nelegitimni predstavnici bošnjačkog naroda koji danas sede u Vladi Republike Srpske. Prema tome, građani treba da imaju pravo da biraju i da budu birani. HDZ nikada nije postavila pitanje šta je sa Vladom RS i koji to hrvati ministri sede tamo. Prema tome na taj način treba posmatrati i vladu Federaciji", napominje on.
Komentarišući tvrdnje SNSD da su sadašnje reakcije iz Sarajeva, u kojima se ukazuje na kršenje suvereniteta BiH, licemerne, budući da su neke prethodne Šmitove odluke, poput suspenzije zakona o imovini RS, pozdravljane kao doprinos očuvanju suvereniteta BiH, Osmanović kaže da je ta odluka bila u skladu sa odlukama Ustavnog suda.
"Visoki predstavnik je sastavni deo Dejtonskog sporazuma, mi ovde našim okupljanjem želimo da na jedan demokratki način skrenemo pažnju predstavniku da ukoliko bi se odlučio na ovaj potez da bi to bio potez koji bi usložnio političku scenu u BiH, a naravno konačna odluka je na njemu, što cenimo da on sa svojim saradnjcima neće povući takav potez. Ono što je uradio kada je u pitanju državna imovina to je u skaldu sa odlukama Ustavnog suda BiH, zakonodavnim organima i prema toma šta je SDA mogla da uradi nego da pozdravi", zaključio je Osmanović.
Komentari (0)