Igre 
Teški dani za Bugarsku: "Kod kuće" pada vlada, "komšije" iz Otvorenog Balkana ljute, u Briselu kritike
Komentari23/06/2022
-19:17
Bugarska se prethodnih dana našla u veoma politički turbulentnom periodu, što na domaćem, što na međunarodnom planu. Dok je u Sofiji padala vlada, zemlje članice Otvorenog Balkana rešile su da pred Samit EU-Zapadni Balkan pokažu koliko Bugarska koči pregovore pre svega Severne Makedonije, ali i Albanije.
Ta evropska zemlja na Balkanu ponovo je ušla u unutrašnju političku krizu i to nakon tri izborna ciklusa koja su održana prethodne godine.
U sredu uveče pala je vlada liberalnog premijera Kirila Petkova kojoj je izglasano nepoverenje u parlamentu zbog njene fiskalne i ekonomske politike.
I ne samo to, u jednom danu u sredu su na ulicama Sofije održana dva protesta uoči održavanja glasanja nepoverenja vladi. U pitanju su miting i kontramiting, jer je jedno okupljanje bilo protiv vlade, a drugo je organizovano kao podrška vladi.
Glasanje je tražila najveća opoziciona partija GERB koju su podržale i druge stranke unutar vladajuće koalicije. Razlozi za to su, kako je navedeno, vezani za finasijsku politiku same vlade. Predlog za izglasavanje nepoverenja, od ukupno 240 članova Parlamenta, podržalo je 123 poslanika, dok je 116 bilo protiv. Petkov je najavio da će on i članovi vlade u ponedeljak podneti ostavke.
profimedia
Predsednik Bugarske Rumen Radev sada bi trebalo da zakaže prevremene izbore u roku od dva meseca i imenuje prelaznu vladu, ukoliko Petkov ne uspe da prikupi većinu za novi kabinet i ako dve druge partije u parlamentu ne mogu da formiraju vladu.
Na pitanje novinara Euronews-a, odmah nakon izlaska iz zgrade parlamenta, kako se oseća pošto je izglasano nepoverenje, prvi put u bugarskoj istoriji, Petkov je kratko rekao da je uočio određene greške koje su upravo došle na naplatu.
Povezane vesti
"Veoma sam napet, jer vidim da je put dug, ali pobedićemo. Bilo je raznih grešaka, pre svega nije bilo komunikacije", rekao je kratko u hodu dok je odlazio.
Premijeru krivi opozicija, Rusija i mafija
Nakon prve reakcije, još uvek aktuelnog bugarskog premijera, stigla je i ona zvanična.
Petkov je nešto kasnije okupljenim novinarima priznao kako mu je najveća politička greška bila dogovaranje saradnje sa pojedinim bugarskim strankama koje su stavile vlastite interese ispred državnih. Kako Politiko prenosi, Petkov je govorio i o ljudima koje smatra ključnima za rušenje njegove vlade pa je spomenuo ruskog ambasadora u Sofiji. On je optužio Rusiju za svoju smenu preko poslanika iz krajnje desne stranke Preporod. Spomenuo je i mafiju.
"U ovih šest meseci želeli smo da se borimo protiv modela korupcije koji se izražava kroz stranke kao što su Preporod i Ima takav narod koji će braniti bugarske, a ne strane interese. Mislim da se ovde uvukao ruski uticaj", rekao je odlazeći premijer Bugarske.
Tanjug/AP Photo/Valentina Petrova
Rekao je i da postoji stvar u kojoj vlada nije pogrešila, a to je odluka da ne odstupa od principa i obećanja koje su dali. Za lidere opozicionih stranaka, Bojka Borisova i Slavija Trifonova, Petkov nema lepe reči.
"Trifonov je istorija, nikada više neće imati priliku da naprave politički pokret, a da laže toliki broj ljudi. Ljudi su videli kako su se njegove reči pretvorile u laž. On je jednostavno zaostao", rekao je Petkov.
Betmen, Žena-mačka i ostali filmski likovi
Jako brzo, na izjave bugarskog premijera u odlasku, stigla je reakcija i iz Rusije. Naime, odmah se oglasila portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova koja je ironično komentarisala navode Petkova i rekla da na spisku "krivaca" nedostaju i još neki izmišljeni filmski likovi.
Povezane vesti
"Neodostaju još samo Betmen i Žena-mačka. Mislim, čovek se umorio, počeo je da bunca", rekla je Zaharova ironično.
Tanjug/AP/Russian Foreign Ministry Press Service
Pored poruka iz Kremlja, o jučerašnjem danu u Bugarskoj, počele su da stižu i reakcije i parlamentarnih stranaka. Među prvima se oglasio ministar finasija Bugarske Asen Vasilev i naveo da su njegova očekivanja, po pitanju novih izbora, optimistična.
"Na sledećim izborima imaćemo četiri glasa koja nismo imali, uveren sam u to. Ljudi su pokazali da žele da uzmu zemlju iz ruke mafije", rekao je on.
I Desislava Atanasova iz GERB partije izglasavanje nepovenja 99-toj vladi okarakterisala je kao istorijski događaj.
"Ovo je istorijski događaj. Poslednjih meseci, Kiril Petkov je bio uplašen. Čak se bojao da donese odluke u poslednjih par sati rada svoje vlade", rekla je ona.
U svakom slučaju, dok ostavka kabineta ne bude prihvaćena, parlament nastavlja sa radom.
Poslanici imju važne zadatke. Da odobre budžet , ali i da glasaju predlogu francuskog predsenika Emanuela Makrona u vezi Severnu Makedoniju oko zajedničke kulture za Bugarskom, koja može da je košta mogu pristupa EU.
Packe iz EU, zemlje Otvorenog Balkana otvoreno ljute
I dok Bugarska grca u svojim unutrašnjim političkim nesuglasicama, packe i kritike stižu i iz Brisela.
Koliko se Bugarska našla u lošem političkom položaju pokazuju i izjave evropskih zvaničnika sa Samita EU-Zapadni Balkan iz Brisela. Jedna od tema dvodevnog samita je i pregovarački okvir Severne Makedonije koja zajedno sa Albanijom čeka odobrenje za početak pregovora sa EU i otvaranje poglavlja i klastera.
Inače, Severna Makedonija je napravila velike promene na putu do otvaranja pristupnih pregovora, a jedna od njih je i promena imena države, to je učinila dodavanjem prefiksa "Severna" i to zbog spora sa Grčkom.
I tek što je Skoplje uspelo da preskoči prepreku koju je Grčka pravila u pregovorima, na putu Severne Makedonije u Evropsku uniju sada se našla Bugarska.
Postojale su nade da će se to promeniti i da bi do bugarsko-makedonskog kompromisa moglo da dođe i pre početka samita u Briselu, ali tu se ništa značajno nije promenilo. Ni inicijativa francuskojg predsednika Emanuela Makrona da pomogne u rešavanju kompromisa takođe do sada "nije urodila plodom".
Tanjug/Sava Radovanović
Ovim povodom stigle su i reakcije evropskih zvaničnika. Među njma prvi je bio visoki komesar EU za proširenje Oliver Varhelji koji je poručio da je sada trenutak za donošenje odgovornih odluka.
"EU ozbiljno shvata sve bugarske brige i one su sada deo pregovaračkog procesa. Sada je momenat za odgovorne odluke. Zapadni Balkan treba da bude deo Evropske unije. Zajedno ćemo biti jači", naveo je Varhelji na Tviteru i pozvao bugarski parament da danas stavi na glasanje predlog otvaranju pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom.
"Opozicioni GERB Bojka Borisova već je pokazao liderstvo ističući takav predlog. Svi treba da urade isto. EU mora da se pokrene", poručio je Varhelji.
Oglasio se i visoki predstavnik za spoljnu i bezbednosnu politiku EU Žozep Borelj koji je izrazio nezadovoljstvo po ovom pitanju. On je poručio da to pokazuje da konsenzus nije dobro rešenje za donošenje odluka u EU.
"Ovaj slučaj pokazuje još jednom da je problem konsenzus u donošenju odluka. Ne možemo nastaviti pošto jedna zemlja blokira. Danas nije dobar dan, jer je trebalo da pokrenemo pristupni proces za dve zemlje, ali to ne možemo, jer jedna država blokira ceo proces. Moramo razmotriti naše metode rada", podvukao je on.
"Buduća Zapadna Bugarska" i ostale Ramine doskočice
Premijer Albanije Edi Rama nije štedeo reči po pitanju Bugarske i njenog odnosa prema Severnoj Makedoniji.
Šef albanske vlade našalio se na račun odnosa Bugarske prema Skoplju u Solunu, u trenutku dok je domaćin, grčki premijer Kirijakis Micotakis predstavljao nemačkom kancelaru Olafu Šolcu albanskog i makedonskog kolegu, upao i za Kovačevskog rekao da je premijer buduće "Zapadne Bugarske".
On je koji je poručio da je sramotno što je jedna zemlja NATO, Bugarska, "kidnapovala" dve NATO članice.
"Recimo istinu. Bugarska je sramota. Ali, nije samo to. Slomljen je duh prošitrenja. A Bugarska je izraz toga. Duh proširenja je došao do toga da određena članica "kidnapuje" druge. Bugarska afera je sramota. NATO zemlja koja je kidnapovala druge dve zemlje, članice NATO, dok u zadnjem dvorištu Evrope besni rat", rekao je on.
Rešenje je u bugarskom parlamentu?
Sa druge strane, Petkov je istakao da se rešenje za severnomakedonski problem mora pronaći u bugarskom parlamentu i optužio opoziciju za blokiranje.
"Rešenje treba da se traži u bugarskom parlamentu, jer skupština je institucija koja najbolje predstavlja građane", poručio je Petkov.
On je optužio ranijeg premijera Bojka Borisova, lidera opozicije, da je najodgovorniji za nastalu situaciju.
"On vam ujutro kaže da će podržati otvaranje pristupnih pregovora sa Severnom Makedonijom, što je odlična stvar, a potom posle podne blokira parlament. Takvu politiku vodio je i proteklih godina", kritikovao je Petkov svog prethodnika.
Ostaje da se vidi razrešenje političkog previranja u Bugraskoj. Izvesno je da su pred njom veliki politički izazovi kako unutar ove zemlje, tako i u regionu i celoj Evropi. Ono sa čim svakako jako brzo treba da se suoči jesu - izvesni novi izbori, nova vlada ali i pitanje uticaja dalje evropske trase njenog suseda, Severne Makedonije.
Komentari (0)