Pupovac: Govor mržnje se i dalje održava u Hrvatskoj, moramo se boriti protiv prepreka za pomirenje Srba i Hrvata

Najnoviji izveštaj Komiteta za zaštitu nacionalnih manjina Saveta Evrope ocenjuje da se diskriminacija prema pripadnicima određenih grupa u Hrvatskoj nastavlja, posebno prema romskim i srpskim nacionalnim manjinama. Predsednik Samostalne demokratske srpske stranke u Hrvatskoj i Srpskog narodnog veća, Milorad Pupovac, za Euronews Srbija kaže da govor mržnje u ovoj državi i dalje opstaje.

"U Hrvatskoj se govor mržnje i dalje održava, što pokazuje i godišnji bilten Srpskog narodnog veća. Ovaj govor mržnje se generiše iz različitih krugova, od političkih do medijskih, i to je ozbiljan problem hrvatskog društva i nacionalnih manjina, posebno srpske. To sprecava normalan, siguran osećaj življenja u Hrvatskoj", rekao je Pupovac.

Izveštaj Saveta Evrope navodi i da je rast radikalnog nacionalizma imao negativan uticaj na uživanje manjinskih prava, posebno u teško pogođenim postkonfliktnim područjima, kao i da su Srbi povratnici uglavnom pogođeni diskriminacijom kada je u pitanju nacionalno poreklo, starost i finansijski status.

"Radikalni nacionalizam u naglom rastu"

"Radikalni nacionalizam je u bio u velikom porastu od 2012. do 2016. ili 2017. godine. Onda se taj rast zaustavio, do obnove pojavom pojedinih političkih stranaka, pokreta i medija koji propagiraju nacionalne naboje i šovinističke poruke", kaže Pupovac. 

Dodao je i da ne bi trebalo generalno smatrati hrvatsko društvo za radikalno nacionalističko, ali da su takvi sentimenti ipak dobili veći zamah pojavom nekih stranaka i pokreta.

Kada je u pitanju besplatna pravna pomoć koja je predviđena za nacionalne manjine, u izveštaju Saveta piše da ovaj mehanizam ipak nije dovoljno efikasan.

Pupovac naglašava da Srpsko narodno veće ima odsek besplatne pravne pomoći, zajedno sa drugim organizacijama kao što je, na primer, Narodno veće opština istočne Slavonije, ali da to ipak nije dovoljno.

"Neophodna je efikasnost institucija u pogledu govora mržnje i nasilja, ali i prepoznavanja nekih incidenata kao govora mržnje ili nasilja. Takođe, potrebna je veća efikasnost i kada je u pitanju diskriminacija u suđenju za ratne zločine i diskriminacija kada su u pitanju konkursi za posao u javnim službama", ocenjuje.

"Treba se boriti protiv povratka ustaštva"

Prošle godine je potpredsednik hrvatske vlade koji pripada srpskoj nacionalnoj manjini, Boris Milošević, učestvovao u komemoraciji povodom "oslobođenja hrvatske teritorije".

Takođe, i hrvatska vlada, na čelu sa premijerom, izrazila je žalost za srpskim žrtvama rata koji je trajao od 1991-1995. godine.

U izveštaju Saveta ovi gestovi nazvani su "pozitivnim primerom procesa pomirenja", a Pupovac smatra da takve stvari pomeraju diskurs nabolje u hrvatskom društvu.

"Nažalost, postoje oni koji i dalje podstiču netoleranciju, naročito u opštini Vukovar, ali i u drugim područjima. To se može čuti i u Parlamentu, i na stadionima... Treba se boriti protiv toga, posebno protiv povratka ustaštva i onoga što je uzrok zla u odnosima između Srba i Hrvata, i što i danas predstavlja prepreku za njihovo pomirenje", zaključuje Pupovac.