Igre 
Posle američkih sankcija za Dodika, slični signali stižu iz EU: Koje su opcije na stolu i kakvu poruku šalje Brisel
Komentari16/02/2022
-19:00
Iako su još 5. januara Sjedinjene Američke Države uvele dodatne sankcije srpskom članu Predsedništva BiH Miloradu Dodiku, političke tenzije u toj zemlji su se još više rasplamsale. Svoju retoriku u poslednjih nekoliko nedelja zaoštrila je i Evropska unija iz koje takođe stižu signali o sankcijama, ali dok je u samoj EU zasad konsenzus upitan, Dodik je izričit u tome da to za njega "ne znači ništa".
Kako je nedavno preneo Blumberg, pozivajući se na dokument u koji je imao uvid, Evropska unija raspravlja o sankcijama, u slučaju da lideri Srba nastave sa pretnjama da će se otcepiti od ostatka zemlje. Kako se navodi, Služba EU za spoljne poslove postavila je niz opcija, uključujući restriktivne mere, o kojima će ministri spoljnih poslova EU razgovarati na sastanku u Briselu kasnije ovog meseca.
Koje opcije su na stolu?
Narodna skupština Republike Srpske usvojila je nedavno, podsetimo, sedam zakona, dva nacrta i jednu odluku među kojima je i Nacrt zakona o Visokom sudskom i tužilačkom savetu Republike Srpske koji je upućen u javnu raspravu. To je bio jedan u nizu poteza za koje je stigla osuda, a Nacrtom zakona o VSTS-u, usvojenom na predlog narodnih poslanika, predviđeno je osnivanje VSTS-a Republike Srpske, te se uređuje njegov rad, organizacija, nadležnosti, ovlašćenja, uslovi i mandat za vršenje sudske i tužilačke funkcije. Osuda je stigla sa nekoliko strana, između ostalog i od Paula Rangela, izvestioca u Evropskom parlamentu za BiH, koji je istakao da je zabrinut zbog ovih "eskalirajućih koraka".
www.narodnaskupstinars.net
Nedavno je otvorena priča o potencijalnim sankcima EU, a kao neke od opcija koje se pominju za političare tu su zamrzavanje imovine i zabrana putovanja, ali se u dokumentu ističe i da bi ti potezi bili krajnja mera ukoliko druge mogućnosti za okončanje krize ne uspeju.
Dokument o opcijama, o kom piše Blumberg, opisuje finansijsku pomoć EU kao polugu, napominjući da BiH trenutno prima 395 miliona evra u fondovima, kao i portfolio od više od milijardu evra investicija, uključujući 242 miliona evra u grantovima.
Od ministara spoljnih poslova Unije će biti zatraženo da daju smernice o ciljanom korišćenju finansijske pomoći EU u BiH, kao i o potencijalnoj upotrebi restriktivnih mera kao poslednje mere u slučaju dalje eskalacije situacije, navodi se u dokumentu.
"Sami dele Bosnu i Hercegovinu, ne delim je ja"
Milorad Dodik je sinoć gostovao na Euronews Srbija, i tom prilikom je komentarisao američke sankcije koje su mu več uvedene, kao i potencijalne evropske. On je naveo da za njega i Republiku Srpsku američke sankcije ništa ne znače":
Povezane vesti
"Onda su mi uveli sankcije i rekli da ja ne mogu da koristim imovinu u Americi, ja ni nemam nikakvu imovinu u Americi. Rekli su da ne mogu da uđem u Ameriku, ja ni nemam nameru da uđem u Ameriku. Blokirali su mi račune, ja nemam nijedan račun u Americi. To je čista politika u svakom smislu. Politički odnos jednog američkog birokrate, beskrupuloznog tipa koji se zove Eskobar, koji svoju političku karijeru pokušava da izgradi preko drugih koji mu smetaju", rekao je Dodik.
Tanjug/Miloš Milivojević
Na pitanje da li može da se dogodi da mu i EU uvede sankcije, odgovorio je: "Ne znam". Kako kaže, ni sa kim nije u komunikaciji u vezi sa time.
Srpski član Predsedništva BiH se osvrnuo i na mogućnost da se smanji finansiranje projekata u Republici Srpskoj.
"Ako neko misli da je to mera prema nama, onda OK, da se kažnjava Republika Srpska. Onda su potpisali odluku za samostalnost Republike Srpske ovi u Briselu. To moraju da budu svesni. Ne pretim ništa. Kažem lepo, ako puste sredstva Federaciji, a ne Republici Srpskoj, sami dele Bosnu i Hercegovinu, ne delim je ja", rekao je Dodik.
Topić: Nedvosmislena poruka EU
Kako je za Euronews Srbija rekla politička analitičarka iz Banjaluke Tanja Topić, Dodik je sa saradnicima "proslavio" uvođenje sankcija SAD, ističući kako mu one nista ne znače, kako nema imovine u Americi niti ima namere da putuje tamo.
"Pretpostavljam da ne bi na isti način reagovao, govorim hipotetički, ukoliko bi mu bile uvedene sankcije iz Evrope. Praktično bi to značilo rampu za putovanja već u Gradišci, gde je granica sa EU. Mislim da mu vetar u leđa za takav indiferentan stav daje podrška 'prijatelja' unutar EU, jer oslanjajući na njih, veruje da je nemoguće postići saglasnost u Briselu za njihovo uvođenje. Odnosno jednoglasnost", istakla je ona.
Kako je dodala, sankcije u nekom obimu će biti uvedene ukoliko nastavi da se sprovodi u praksi osnivanje entitetskih institucija i jednostrano prenošenje sa državnog nivoa.
Povezane vesti
"I ta poruka iz EU je nedvosmislena, rekla bih da je ona poslednje upozorenje pre nego se dodeli crveni karton", rekla je ona.
EU bez konzenzusa?
Inače, kako se čini zasad, u Evropskoj uniji ne postoji konsenzus kada je reč o uvođenju sankcija. Dok su sa jedne strane nemačke vlasti već pozvale na uvođenje ograničenja Dodiku, s druge, mađarske vlasti su na tvrdoj poziciji da bi restriktivne mere bile nepovoljne.
Poziv Uniji da Dodiku uvede nove sankcije stigao više puta i nakon što je Skupština Republike Srpske usvojila Zaključke u vezi sa informacijama o prenosu nadležnosti.
Povezane vesti
Za novu šeficu nemačke diplomatije Analenu Berbok, "pokušaji Milorada Dodika da Republiku Srpsku odvoji iz oružanih snaga BiH, pravosudnog i poreskog sistema", su neprihvatljivi, te je ona istakla da se založila za nove sankcije.
Ipak, da bi jedna takva odluka bila usvojena u okviru EU, potrebno je da odluka bude jednoglasna. Taj kriterijum je već otežao stvari, s obzirom na to da je mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto najavio da će Mađarska staviti veto na eventualni predlog.
"Mađarska neće dati svoju podršku nikakvim sankcijama lideru Srba u BiH Miloradu Dodiku. Ako postoji takav predlog, stavićemo veto na njega. Razgovor, a ne sankcije, to je ono o čemu bi se politika EU za Zapadni Balkan trebalo baviti u budućnosti", naveo je nedavno Sijarto.
Preporuka za vas
Komentari (0)