Igre 
Zaključci sednice NSRS kao korak ka rešenju krize: Mogu li predstavnici konstitutivnih naroda u BiH sesti za isti sto?
Komentari02/02/2022
-19:53
Poslanici Narodne skupštine Republike Srpske usvojili su na jučerašnjoj sednici 12 zaključaka, među kojima je i onaj o vraćanju predstavnika RS u institucije Bosne i Hercegovine. Upravo ova tačka ukazuje na to da bi zaključci NSRS mogli da budu jedan od koraka ka izlazu iz višemesečne krize u kojoj se BiH nalazi.
Da do primene onoga što je odlučeno dolazi dokazuje i izjava zamenika predsedavajućeg Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine Nebojše Radmanovića, iz SNSD-a, koji je danas najavio da će učestvovati u radu sutrašnje sednice ovog doma.
"Ponašaćemo se u skladu sa zaključcima Narodne skupštine Republike Srpske, kao što smo to i do sada radili", rekao je danas Radmanović.
Predstavnički dom Parlamentarne skupštine BiH trebalo bi sutra da u prvom čitanju razmatra Predlog izmene i dopune Zakona o Visokom sudskom i tužilačkom veću BiH.
Kako se više puta tokom poslednjih meseci i od političara i od analitičara moglo čuti da je najvažniji korak da predstavnici tri konstitutivna naroda BiH sednu za isti pregovarački sto i počnu razgovore o spornim pitanjima, povratak predstavnika RS u insticije mogao bi da inicira takav vid dolaska do rešenja.
Iz ugla analitičara, ipak, zaključci sednice NSRS ostavljaju prostora za različite interpretacije, ali se nakon ovog koraka može očekivati da počnu ozbiljni razgovoroi političkih aktera u BiH.
Šta donose zaključci sa sednice NSRS?
Jedan od ključnih zaključaka odnosio se upravo na ono što je iniciralo krizu - takozvani Inckov zakon. Naime, u zaključcima se traži da predstavnici Republike Srpske u Parlamentarnoj skupštini predlože zakon o zabrani zloupotrebe pojma genocid. Iako Inckov zakon i dalje ostaje faktor krize, nakon usvojenih zaključaka stvara se mogućnost za dalju raspravu i institucijama o istom.
Povezane vesti
Takođe, sednica NSRS je održana nakon što su protekle nedelje u BiH vođeni razgovori izbornoj reformi sa međunarodnim predstavnicima, što je još jedan od koraka ka epilogu krize pred održavanje ovogodišnjih izbora, iako se konkretan ishod razgovora o reformama se još ne vidi.
Na sednicu Skupštine Republike Srpske su bili pozvani i Bakir Izetbegović kao predstavnik Bošnjaka, te Dragan Čović kao predstavnik Hrvata, ali je sednici prisustvovao samo Čović.
Upravo činjenicu da bi ovo trebalo da bude važan korak istakao je potpredsednik NSRS Denis Šulić, ocenivši da je posebna sednica parlamenta Republike Srpske još jedan korak prema političkom Sarajevu da prihvati dijalog i istakao da iz Srpske dolaze pozivi za kompromis.
"Bitno je reći da predsednik HDZ BiH Dragan Čović, odnosno hrvatski narod zajedno sa institucijama Srpske žele da bude deo rešenja, a ne problema. Predsednik SDA Bakir Izetbegović je izabrao drugu stranu, ali to je njegova politička odgovornost", naveo je Šulić.
profimedia
Prema oceni analitičara, ove odluke mogu se shvatiti i kao uvažavanje preporuke predsednika Srbije, upućenom predsedniku SNSD i srpskom članu Predsedništva BiH Miloradu Dodiku.
"U konačnici, ovi zaključci znače povratak u institucije i to je negde shvaćeno kao sugestija i molba Aleksandra Vučića Dodiku, iako ti zaljučci svakako nisu pravno obavezujući", kazala je za Euronews Srbija analitičarka iz Banjaluke Tanja Topić.
Ona je istakla da, iako se ovo vidi kao dobar korak RS, neki od usvojenih zaključaka na sednici mogu biti problematični za Sarajevo.
Povezane vesti
"U zaključcima se isto tako postavlja NSRS iznad institucija u BiH, može se videti kao nalogodavac jer se traži od Parlamentarne skupštine BiH, Saveta ministara i Predsedništva da pre sveke sednice dostave mateijal i dokumentaciju entitetskim institucijama koje bi trebalo da odobre taj materijal i dnevni red. To je naravno prouzrokovalo određene reakcije iz Sarajeva koje ne gledaju blogonaklono na tu odluke", objasnila je Topić.
Mogu li svi predstavnici sesti za isti sto?
Podsećanja radi, produbljivanje političke krize u BiH počelo je letos, kada su se predstavnici Republike Srpske usprotivili dopunama Krivičnog zakona BiH, koje je doneo sada bivši visoki predstavnik u BiH Valentin Incko, a kojima se zabranjuje i kažnjava negiranje genocida.
RS je potom donela i zakon kojim se poništava važenje ove Inckove odredbe. Od kraja jula, zastupnici Republike Srpske bojkotuju rad federalnih institucija zbog spornog zakona. Očekuje se da se upravo nakon rasprave u NSRS povede dalja polemika o spornim odredbama i donesu određene izmene.
Povezane vesti
Tanja Topić ističe da je važno napomenuti ono što ističe i opozicija u RS, a to je da se u tom zakonu nigde RS ne pominje kao genocidna.
TANJUG/FENA/DENIS LEKO/ HAZIM ALJOVIC/PROFIMEDIA/
Ona navodi da se ipak, nakon odluka NSRS, ali i posete izaslanika Evropske unije i SAD može očekivati razgovor predstavnika sva tri konstitutivna naroda.
"Može se očekivati da sednu da razgovaraju, jer takav poziv dolazi iz međunarodne zajednice. Bakir Izetbegović je ostavio taj prostor nakon inicijative iz RS, da se u PS BiH usvoji zakon o zabrani negiranja gencoda koji bi sadržao i ove sugestije i predloge iz RS. Tu se vidi taj otškrinut prostor u ovoj situaciji", kazala je Topić za Euronews Srbija.
Problemi i dalje postoje
Još jedno unutrašnje pitanje koje utiče na dalje prevazilaženje problema u Bosni i Hercegovini je i pitanje jednog od tri konstitutivna naroda u toj zemlji - Hrvata. Naime, Predsedništvo BiH čine predstavnici svih naroda, ali zbog produžene reforme izbornog zakona, i dalje dolazi do problema pri imenovanju predstavnika. Naime, Željko Komšić, koji je sada predstavnik hrvatskog naroda u Predsedništvu, nije izabran na izborima, već preko Doma naroda.
Izborna reforma traje punih 10 godina, a upravo zbog činjenice da bi ove godine trebalo da budu održani izbor, prisutan je i faktor međunarodnog pritiska na političke aktere u BiH da do dogovora i reformi dođe.
"Reforma je jako teška, sve to traje jednu deceniju, a razgovori još ničemu nisu doprineli, uprkos uslovljavanju i međunarodnim pritiscima", kazala je analitičarka Tanja Topić.
Uz to, ona navodi da nije svima ni u interesu da se reforma desi.
"Njima uopšte nije u interesu da se postigne dogovor zato što nemaju onda više mehanizama i alata da ucenjuju, one druge, odnosno treće", zaključila je Topić.
Uz to, tenzije i dalje postoje zbog saslušanja saslušanja lidera opozicionih stranaka u Republici Srpskoj pred Tužilaštvom BiH u okviru istrage protiv zvaničnika o, kako navode, napadu na ustavni poredak BiH, zbog usvojenih Zaključaka parlamenta o prenosu nadležnosti na entitete.
Predmet protiv nekoliko osoba iz Republike Srpske zbog sumnje da su počinili krivično delo "napad na ustavni poredak". Istraga je počela krajem decembra, a pozive da u svojstvu svedoka budu saslušani u tom predmetu su najpre dobili lideri opozicionih partija u Republici Srpskoj.
Kako se istraga vodi zbog "napada na ustavni poredak", imajući u vidu aktivnosti političara u BiH, nije upitno da se to odnosi na sednicu Skupštine Republike Srpske održanu 10. decembra, na kojoj su doneti akti kojima je započet proces vraćanja nadležnosti koje se odnose na pravosuđe, odbranu i indirektne poreze entitetima a koje su, "neustavno preuzeti od RS".
Komentari (0)