Igre 
Još jedna godina s viškom istorije u regionu – ostavke, trzavice i nove pretnje sankcijama
Komentari02/01/2022
-19:12
Da Balkan pati od „viška istorije“ potvrđeno je i u godini za nama – u analima delova nekada zajedničke, a sada susedih država i u godini za nama biće upisane politička nestabilnost, međusobno zatezanje i popuštanje odnosa, provokacije, ali i posledice neraščišćenog odnosa prema zločinima u razu zavšenom još u prošlom milenijumu.
U Novu godinu Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Severna Makedonija ulaze uz turbulencije koje se vrlo često prelivaju i na ostale države regiona.
Bosna i Hercegovina – najveća kriza od prekida rata
Decenijama ne preterano stabilna situacija u susedstvu u godini za nama je eskalirala, a da će do toga doći bilo je jasno još u prvoj polovini godine kada je najavljeno da će na mesto visokog predstavnika u BiH doći Kristijan Šmit, a iz Republike Srpske stigla najava da neće prihvatiti njegovo imenovanje. Od tada stvari su u susedstvu samo išle nizbrdo, a u igru su uvučeni i „veliki igrači“ poput Rusije koja nije podržala Šmitovo imenovanje i u UN je zahtevala njegovo povlačenje.
Potvrđivanje prvostepene presude na kaznu doživotnog zatvora ratnom komandantu bosanskih Srba Ratku Mladiću, kao i kvalifikacija genocida u Srebrenici početkom juna ponovo su uneli tenzije u BiH – jedni su slavili pravdu, a drugi generala.
Tanjug/AP
Reagovao je do tada pomalo uspavani visoki predstavnik za BiH Valentin Incko koji je poslednjih dana svog mandata 23. jula, nametnuo zakon kojim se zabranjuje i kažnjava negiranje genocida. Po tom propisu oni koji javno negiraju genocid mogu biti kažnjeni i do pet godina zatvora, a zatvorske kazne zaprećene su i za širenje nacionalne i verske mržnje, kao i za veličanje osoba osuđenih za ratne zločine. Izmene zakona su stupile na snagu odmah. Jednakom brzinom reagovala je i Skupština Republike Srpske - proglasila je zakon neprimenjivim na teritoriji tog entiteta, a kao kontrameru je usvojila izmene Krivičnog zakonika RS, uvodeći kazne za nazivanje RS genocidnom tvorevinom.
Istovremeno usvojena je i odluka da srpski predstavnici ne učestvuju u odlučivanju u državnim institucijama, čime je počela jedna od najvećih posleratnih kriza u BiH.
Povezane vesti
Ipak, na tome se nije završilo. Kako je Inckov zakon opstao, a po njemu počele i istrage u tužilaštvu BiH, Skupština Republike Srpske otišla je korak dalje i 10. decembra usvojila Deklaraciju kojom se nalaže Vladi da u roku od šest meseci pripremi novi Ustav tog tog entiteta, koji predviđa prenos nekih od nadležnosti države BiH na RS. Vodeće opozicione stranke optužile su vlast da takvim potezima dovodi u pitanje samo postojanje Republike Srpske, dok zapadne zemlje tumače odluke parlamenta RS kao novi korak ka secesiji tog entiteta i kršenje Dejtonskog sporazuma. Tužilaštvo BiH otvorilo je istragu zbog usvajanja zaključaka u parlamentu RS, koji se tumače kao napad na ustavno-pravni poredak države.
Tanjug/AP Photo/Radivoje Pavicic
Usledila je diplomatska inicijativa međunarodne zajednice, ali i pretnje sankcijama Miloradu Dodiku, koji je već pod sankcijama SAD, pa je u Novu godinu BiH ušla u najvećoj krizi još od rata.
Posledica svega toga je da je Bosnu i Hercegovinu tokom 2021. godine napustilo oko 170.000 osoba, što je svega nešto manje od broja stanovnika koji ima Banjaluka. Rezultati istraživanja Unije za održivi povratak i integracije BiH pokazuju i da je skoro pola miliona građana otišlo iz BiH od 2013. godine.
Crna Gora – nestabilnost „nove“ vlade i opsadno stanje za ustoličenje mitropolita
Formirana u decembru 2020, posle istorijske, ali tesne pobede opozicije nakon više decenija vlasti DPS, vlada Zdravka Krivokapića podršku je izgubila već u junu 2021. Deo koalicije koja je podržala izbor Krivokapića, prvenstveno Demokratski front, u više navrata je tražionjenu smenu, nezadovoljan činjenicom da su vladu čini eksperti i da u njoj nije bilo mesta za stranačke predstavnike.
Skupština Crne Gore, uz podršku opozicione Demokratske partije socijalista izglasala je 17. juna Rezoluciju o zabrani negiranja genocida u Srebrenici. Potom je, upravo na osnovu tog dokumenta, usledila smena ministra pravde, ljudskih i manjinskih prava Vladimira Leposavića.
Tanjug/Miloš Milivojević, profimedia
Povezane vesti
Od tada Demokratski front ne prestaje da traži traži smenu vlade i premijera. U tome ih je sprečio izostanak podrške druge dve stranke koalicije - Demokrata i Građanskog pokreta URA. Lideri Fronta su 11. decembra saopštili da traže nove izbore.
U zahtevu za smenu vlasti dodatni problem je što stranke nove vlaste ne žele da postojeću vladu smene uz podršku DPS – za šta bi postojala većina – pa je tako vlada Zdravka Krivokapića još od samog početka prilično nestabilna.
Opozicija je 13. decembra povukla inicijativu za glasanje o poverenju vladi Crne Gore, uoči sednice Skupštine na kojoj je trebalo da bude razmotren taj predlog 40 od 81 poslanika, a povlačenje je obrazložila time što je Demokratski front najavio da će tražiti nove izbore.
Povezane vesti
U takvoj politički nestabilnoj situaciji, ali i u Crnoj Gori koja je uveliko podeljena na pristalice DPS i nove vlasti koja je izbore ostvarila na krilima podrške SPC 5. septembra održan je crkveni obred ustoličenja mitropolita crnogorsko-primorskog Srpske pravoslavne crkve Joanikija u Cetinjskom manastiru.
Tanjug/Zoran Žestić, SPC, Tanjug/AP/Risto Božović, Tanjug/STR, 24sedam/Goran Sivački
I sama najava događaja dovela je do visokih tenzija između građana koji se izjašnjavaju kao Srbi i onih koji se izjašnjavaju kao Crnogorci. Potonji su zahtevali da obred bude upriličen na bilo kom drugom mestu jer je Cetinje istorijski centar Crne Gore, dok se SPC pozivala na činjenicu da je Cetinjski manastir sedište Mitropolije SPC i mesto gde je ustoličena većina mitropolita.
Ustoličenje je prošlo uz mnogobrojne incidente, desetine povređenih i angažovanje jakih policijskih snaga. Proteste zbog ustoličenja Joanikija na Cetinju organizovale su procrnogorske organizacije i opozicija, a na Cetinju je bio prisutan i predsednik Crne Gore Milo Đukanović.
Kako je samo Cetinje bilo blokirano, patrijah SPC Porfirije i mitropolit Joanikije prebačeni su do manastira vojnim helikopterom, uz jako policijsko obezbeđenje, a u manastir su ušli zaštićeni pancirnim ćebadima.
Za premijera Krivokapića protesti su bili pokušaj terorizma čiji su nalogodavci bili rukovodstvo opozicione Demokratske partije socijalista, na čelu sa Đukanovićem, i organizovane kriminalne grupe, dok je Đukanović tvrrdio da bi samo „čovek bez dostojanstva sebi dozvolio da helikopterskim desantom na crnogorsku prestonicu i pod zaštitom pancirnih ćebadi bude uveden u Cetinjski manastir“.
Severna Makedonija – nezadovoljstvo zbog blokade EU
Iako država u regionu s najmanje problema sa susedima s kojima je nekada delila zemlju, odnos sa EU ali i sa pojedinim državama u okruženju, doveo je do razočaranja birača i poraza vladajućeg Socijaldemokratskog saveza Makedonije na lokalnim izborima. Premijer Severne Makedonije Zoran Zaev podneo je zbog toga krajem godine ostavku na premijersku funkciju i na mesto lidera SDSM, najveće partije vladajuće koalicije.
Tanjug/AP/Boris Grdanoski, profimedia
Zbog toga je Novu godinu Severna Makedonija praktično dočekala bez vlade, za čiji je sastav mandat u poslednjoj nedelji godine dobio Dimitar Kovačevski.
Severnoj Makedoniji blokirani su pretpristuni razgovori sa Evropskom unijom, iako je zemlja ispunila sve uslovem uključujući i promenu imena i to nakon višegodišnjih pregovora sa Grčkom. Potom je usledila blokada Bugarske zbog pitanja nacinalnog identiteta, ali i još nekih država EU. I sam Zaev koji je uspeo zemlju da uvede u NATO nije krio razočaranje zbog odnosa Brisela.
Preporuka za vas
Komentari (0)