Igre 
Krivokapić "preživeo", ali crnogorska vlada i dalje na klimavim nogama: Trougao u kom je u sukobu "svako sa svakim"
Komentari15/12/2021
-20:29
Skoro godinu i po dana od održavanja izbora u Crnoj Gori koji su doveli do pada Demokratske partije socijalista Mila Đukanovića sa vlasti, politička kriza se ne smiruje. O rekonstruciji vlade govori se mesecima, ali bez konkretnih ishoda, a iako je najavljivano da će ponedeljak, kada je po inicijativi DPS-a trebalo da se glasa o nepoverenju vladi biti presudan, kabinet Zdravka Krivokapića, barem zasad, nastavlja da radi u nepromenjenom sastavu.
Situaciju u ionako klimavoj vladajućoj većini dodatno je zakomplikovao predlog koji je stigao od Demokratskog fronta (DF). Ova stranka sada traži skraćivanje mandata Skupštini Crne Gore, ali za tu inicijativu, kako su prenele "Vijesti", DF nema dovoljnu podršku poslanika. Zanimljivo je i da je baš taj zahtev Demokratskog fronta, Đukanovićev DPS iskoristo kao glavno opravdanje za povlačenje inicijative za glasanje o nepoverenju vladi.
Za sagovornike Euronews Srbija, najnoviji razvoj situacije pokazao je još jednom da su tri ključne strukture vladajuće koalicije u međusobnom sukobu i to gotovo "svako sa svakim", a očekuju i da će trzavica biti i u narednom periodu, sve dok ovakva vlada bude i trajala.
Ipak, krenimo redom.
Nekoliko meseci unazad Demokratski front, koji u okviru koalicije "Za budućnost Crne Gore" ima 27 mandata u parlamentu, zahtevao je rekonstrukciju vlade. Rok koji je dat partnerima iz vladajuće većine bio je petak, a predlog nije dobio saglasnost.
Tim povodom, DF je u subotu saopštio da traži vanredne izbore, kako bi se prekinula "agonija u kojoj se vlast nalazi". Kako ovu odluku ne podržava ostatak partija i udruženja, postala je još vidljivija razlika u stavovima vladajuće većine, o kojoj se u političkim krugovima u Crnoj Gori govori poslednjih meseci.
Istovremeno, situaciju je zakomplikovao zahtev iz redova sada opozicione Demokratske partije socijalista iz koje je i predsednik Milo Đukanović, koja traži smenu vlade. Tim povodom, diskusija i glasanje o nepoverenju u Skupštini Crne Gore trebalo je da budu održani u ponedeljak.
E-Stock/Petar Jovanović
Povezane vesti
Za "rušenje" Krivokapićeve vlade u crnogorskoj skupštini potreban je 41 glas. Opozicija predvođena DPS-om Mila Đukanovića ima 40 poslanika, a vladini zvaničnici su je optuživali da je spremna da plati "zlatni glas" nekoliko desetaka miliona evra.
Sa druge strane, kako su saopštili u subotu, nakon neuspešnog predloga o rekonstrukciji vlade, DF će kolegama iz parlamentarne većine i "autentičnim predstavnicima" nacionalnih manjina predložiti da vrate mandat građanima i idu na nove izbore. Lider DF Andrija Mandić rekao je da oni neće podržati zahtev za smenu premijera Zdravka Krivokapića, te da se poslanici DF neće ni pojaviti na sednici u ponedeljak. Naime, iako i sami traže nove izbore, nisu želeli da podrže inicijativu opozicione DPS.
Ipak, bilo kakve kalkulacije da li će neko "preći u suprotan tabor" na glasanju u skupštini prestale su u ponedeljak, kada je saopšteno da opozicija povlači predlog. Inicijativu su, kako se navodi u saopštenju DPS, povukli imajući u vidu najavu Demokratskog fronta da će podneti inicijativu za skraćenje mandata Skupštine.
Međutim, prema pisanju "Vijesti", DF za tu inicijativu nema podršku dovoljnog broja poslanika vladajuće većine. Ustavom je propisano da je za podnošenje predloga potreban potpis 25 poslanika, odnosno skoro svih iz koalicije "Za budućnost Crne Gore". Ovaj podgorički list navodi da zapravo nedostaje čak devet potpisa.
Pozivajući se na nezvanične informacije "Vijesti" pišu da bi DPS u Skupštini podržao inicijativu DF, ali ta koalicija zasada ne planira da u podnošenju predloga traži podršku partije Mila Ðukanovića. Iz Građanskog pokreta URA, koja ima četiri mandata u vladajućoj koaliciji, su ranije naveli da im je apsolutno neprihvatljivo da s DF dogovaraju vanredne izbore, a Demokrate, koji imaju deset mandata, poručile su da naredni izbori treba da budu održani 2024. godine, odnosno u njihovom redovnom terminu.
Da u ovom trouglu zaista postoji "konflikt bez kraja" govori i činjenica da je u Podgorici najavljeno potpisivanje memoranduma Socijalističke narodne partije sa GP URA, manjinskim strankama i Savezom građana Civis, a predsednik Demokrata i Skupštine Crne Gore Aleksa Bečić, uz objavu teksta tog dokumenta, konstatuje da je to, kako je naveo, "pakt za saradnju sa DPS".
Na šta je spreman Demokratski front?
Za sagovornike Euronews Srbija, ovakav raskol unutar vladajuće većine, nije ništa neobično kada su tako široke koalicije u pitanju. Profesor Fakulteta političkih nauka Miloš Bešić kaže da su tri ključne strukture u jednom trouglu i nalaze se u sukobu "svako sa svakim".
Povezane vesti
"Sasvim je jasno da sadašnja vlast u Crnoj Gori jeste vrlo raznorodna i tačno je, dakle unutar Demokratskog fronta postoje određene strukture i različiti politički akteri koji se ne nalaze uvek na istoj strani", kaže on i dodaje da ovaj rascep nije toliko važan koliko onaj koji se dešava na nekoliko drugih relacija. Na jednoj strani nalazi se sukob Demokratskog fronta i Demokrata, na drugoj Front i URA, a kako kaže u poslednjih nekoliko meseci vidi se i front između URA i Demokrata.
Da li bi onda Demokratski front zarad svojih ciljeva bio spreman da pređe granicu i prihvati podršku DPS u nekom trenutku, obojica sagovornika smatraju da se to neće desiti.
"Demokratski front će učiniti sve, ali apsolutno sve da bude na suprotnoj strani od DPS. Njihov problem je taj što oni žele nove izbore i naravno da uđu u vladu, ali te nove izbore u ovoj situaciji mogu da pridobiju ili izglasaju samo sa DPS, a oni ne žele sa DPS. Njihova strategija je da dakle što više narušavaju integritet vlade i što više pokazuju političku situaciju nemogućom kako bi dakle svi akteri, mimo DPS, se saglasili da idu na nove izbore", navodi Bešić.
Tanjug/Miloš Milivojević
Povezane vesti
Dodaje da je sada reč o "klasičnoj igri", te da su Demokrate i URA svesni toga. Kako kaže, potonjim strankama ne odgovaraju izbori jer one "više profitiraju od ove vlasti od DF" i drže Front "na ledu".
I za politikologa Nikolu Paruna prihvatanje podrške DPS bio bi "pucanj u nogu sebi samima".
"Ipak je ova vlast ona koja je tu došla nakon 30 godina borbe i pritisaka. To je vlast koju je definisala izborna volja, narod Crne Gore ne želi DPS, barem se to pokazalo na izborima. U tom smislu DF kalkuliše šta im je za podršku koju trenutno imaju bolje, da li da i dalje guraju vladu u destabilizaciju ili da zakoče gas da bi očuvali svoju podršku koju imaju kao najveći pojedinačni subjekt nekadašnje opozicije", smatra Parun.
Kada je reč o povlačenju inicijative DPS, baš zbog predloga koju je podneo Demokratski front, Parun navodi da je reč o još jednom porazu DPS.
"Ono što je bio cilj celog poduhvata jeste da se ova vlada obori, da se nova ne izabere i da se ide na vanredne parlamentarne izbore. Međutim do toga nije došlo", kaže Parun i naglašava da je ovo još jedan poraz DPS u nizu, uzimajući u obzir i dešavanja oko protesta, ustoličenja mitropolita Joanikija, te slabijih rezultata na lokalnim izborima.
Da li će trzavicama doći kraj?
Već nekoliko meseci je jasno da se Krivokapiću premijerska fotelja sve češće "drma". Reč je o čoveku koji je relativno nov u politici i koji je na premijersku funkciju došao kao nestranačka ličnost. Na pitanje na šta ili na koga se Krivokapić oslanja kao bi opstao, Parun kaže da je najverovatnije reč o narodnoj volji.
"Mislim da mu je to najjači argument i da mu to najviše ide u prilog. Malo je to i teško kada imate vladu u kojoj ministri nisu političari, gde političke funkcije nisu podeljene po političkoj snazi, već je to vlada stručnjaka. Onda u takvim vladama mogu da se dešavaju ovakve vrste nestabilnosti", smatra on.
Baš zbog toga što je karakter vladajuće koalicije šarenolik, Parun kaže da će trzavica najverovatnije biti sve dok vlada i traje i da ovakva koalicija nikada neće imati potpunu stabilnost, kao što je na primer imao DPS.
Sa druge strane, Bešić navodi da je jedan od razloga narušavanja jedinstva "prilično tajnovit" proces formiranja nove stranke upravo od strane Krivokapića.
"Krivokapić je relativno nov u politici, on je shvatio jednu stvar kao svi koji se bave političkim pitanjima u regionu, a to je da je epicentar političke moći politička partija. On je shvatio jednog trenutka da on nema nikakvu moć bez svoje političke partije", navodi on.
Bešić napominje da je teško predvideti šta će se događati dalje, ali napominje da bi konačno razrešenje moglo da se dogodi na predsedničkim izborima 2023. godine i u zavisnosti od toga da li će se Milo Đukanović kandidovati.
"Do tog trenutka, do predsedničkih izbora, u ovoj igri na malom terenu, od velikog straha još uvek da ne dođe do povratka DPS ničega bitnog tu ja ne verujem da će biti", zaključuje Bešić.
Komentari (0)