Dan D za BiH: Skupština Republike Srpske usvojila Zaključke o prenosu nadležnosti, bez glasova opozicije

Narodna skupština Republike Srpske usvojila je danas Zaključke u vezi sa informacijama o prenosu nadležnosti. Kako je javio reporter Euronews Srbija iz Banjaluke, usvojene su sve informacije kao i deklaracija o ustavnim principima. 

Narodna skupština Republike Srpske zadužuje Vladu Republike Srpske da u roku do šest meseci uputi na razmatranje i usvajanje u Narodnu skupštinu Republike Srpske zakone i druge propise koji će omogućiti nesmetano funkcionisanje Republike Srpske.

Zakoni i drugi propisi kojima je izvršen prenos nadležnosti sa Republike Srpske na institucije BiH neće se primenjivati na teritoriji Republike Srpske od dana stupanja na snagu zakona i drugih propisa iz tačke 2. ovih zaključaka.

Prethodno su poslanici opozicije napustili zasedanje Narodne skupštine Republike Srpske u Banjaluci, na kojoj se raspravlja o vraćanju nadležnosti koje su ranije prenete na nivo Bosne i Hercegovine. Srpski član Predsedništva BiH i lider SNSD Milorad Dodik je u jednočasovnom obraćanju poslanicima Narodne skupštine Republike Srpske poručio da je više nego ikada potreban razum da današnje stanje ne ode u sukobe koji ništa ne rešavaju.

Napuštanje sednice najavio je lider Srpske demokratske stranke Mirko Šarović, koji je rekao da su se na to odlučili zbog načina na koji je predložen ovaj proces i da "sve smatraju farsom i predizbornom kampanjom"

"Da to učini bez rata, ja mislim da se grdno vara. Način na koji se ovo predlaže je direktno ugrožavanje mira i uvođenje Republike Srpske u opasnu spiralu sukoba sa mogućnošću izbijanja rata i to je ono što posebno želim da naglasim i da prenesem uvaženom članu Predsedništva Dodiku", rekao je Šarović.

Poslanik NSRS Senad Bratić rekao je da su odlučili da ne učestvuju u radu skupštine jer smatraju da je Narodna skupština "opet izašla iz okvira svoje nadležnosti, jer ovako jednostrana ponašanja i priča o prenošenju nadležnosti sa države na entitet ni u kom slučaju ne može ići na ovaj način".

"I ovo može biti samo svojevrstan udar na Ustavno pravni poredak države BiH. Znaju se dobro procedure i ukoliko ima saglasnosti sa druge strane federalnog parlamenta opet krak priče bi morao biti u parlamentarnoj skupštini BiH, a ni u kom slučaju ne na ovaj način kako je to zamišljeno od strane aktuelne pozicije u entitetu RS", naveo je Bratić.

Višković: RS ima pravo da se bori za vraćanje nadleznosti

Predsednik Vlade Republike Srpske Radovan Višković rekao je da RS ima pravo da se bori za vraćanje svojih nadležnosti koje su prenete na BiH, istakavši da Srbi traže da budu uvaženi kao konstitutivni narod.

"Niko ne može reći da nemamo pravo da tražimo da se poštuju Ustav i Dejton. Tražimo i da budemo uvaženi kao konstitutivni narod. A Bošnjaci kao najbrojniji imaju najveću odgovornost za situaciju u BiH, kao što je imaju Srbi u Srpskoj", izjavio je Višković, prenosi RTRS.

Upitao je i zašto je problem kada Republika Srpska traži da se Dejton poštuje, a nije problem kada se on s druge strane krši.

"Kako ćemo tako doći do života u ovoj zemlji. Mora se sesti i razgovarati bez unapred projektovanih rešenja", rekao je Višković tokom poslaničke rasprave na posebnoj sednici Narodne skupštine RS o vraćanju nadležnosti.

Šta tvrdi Dodik

Istakao je da su nosioci suvereniteta u BiH entieti a ne dejtonska BiH.

Rekao je da je prvi stub Ustava odredba da Srbi, Hrvati i Bošnjaci zajedno s ostalim i građanima BiH čine BiH, a drugi stub je da BiH čine dva entiteta, što, po njemu, kako kaže, znači da su RS i FBiH sastavnice, a BiH nema nikakvo određenje u smislu državnog uređenja.

Citirao je američkog zvaničnika iz klintonove administracije Sendija Bergera da Bošnjake treba nagovoriti da dozvole odvajanje RS ako ih ne uspeju ubediti o potrebi ostanka u zajedničkoj državi i naglasio da su to zvanični dokumenti Stejt departmenta.

On je naveo odredbu Ustava BiH da odredba o nedozvoljavanju prelaska vojska entiteta s teritorije jedne na drugi entitet jasno pokazuje da po Ustavu BiH postoji entitetska vojska, te je naglasio da ovo nije poštovano.

Dodik je naglasio da je sledeći korak zaključak da nema konstitutivnih naroda i da bi na taj način lakše mogli BiH predati muslimanima.

Dodik je rekao da formiranje Oružanih snaga BiH nije urađeno na ustavan način, te da su jedine ustavne vojne formacije entitetske vojske. On je istakao da se postavlja i pitanje smisla uspostavljanja Oružanih snaga BiH, ako se zna da bi se ona raspala istog trenutka kada bi došlo do rata s susedima, slično kao što se raspala Jugoslovenska narodna armija.

Naglasio je da ovakve Oružane snage samo trebaju NATO-u, te da se postavlja pitanje da li je njihova stvarna svrha za unutrašnju upotrebu, posebno ako Srbi i Hrvati i dalje ne budu mogli da popunjavaju kvote koje im pripadaju.

“Ako smo imali pravo da damo saglasnost, imamo pravo da ih povučemo. Moja je sugestija da se povučemo i da ostavimo rok od šest meseci da se pokuša postići neki dogovor”, rekao je on i dodao da mora postojati uverenje da OS nikad neće postati muslimanske oružane snage.

Precizirao je da danas treba povući saglasnost, ali da to ne znači da će odmah doći do njihovog ukidanja, i ostavio je mogućnost za razgovor o smanjenju broja pripadnika.

Ako ne dođe do dogovora, Dodik je rekao da treba onda ponovo razmotriti uvođenje Vojske RS, prenele su banjalučke Nezavisne novine.

Kako je počela kriza institucija u BiH? 

Iako institucije BiH i sam odnos Sarajeva i Banjaluke godinama ne funkcionišu, do novog zaoštravanja je došlo nakon što je u to vreme odlazeći visoki predstavnik međunarodne zajednice u BiH Valentin Incko nametnuo izmene Krivičnog zakonika koje podrazumevaju kažnjavanje za negiranje genocida. Istovremeno, Dodik i Republika Srpska nisu priznavali način na koji je izabran novi  visoki predstavnik Kristijan Šmit, u čemu su im podršku davale Rusija i Kina.
Sve je rezultiralo izlaskom predstavnika Republike Srpske iz federalnih institucija i time praktično blokadom rada.

Šta sada planira Dodik? 

Na današnjoj sednici parlamenta Republike Srpske raspravljaće se o vraćanju nadležnosti prenetih na nivo BiH.

Preciznije u pitanju su tačke dnevnog reda koje se tiču vraćanja nadležnosti u oblastima indirektnog oporezivanja, pravosuđa, odbrane i bezbednosti, ali  Deklaracija o ustavnim principima.

Šta su moguće posledice današnje odluke? 

Praktično, oblasti u kojima se stvara okvir za početak procesa istupanja srpskog entiteta iz bosansko-hercegovačke vojske, pravosuđa i poreskog sistema.

Član Predsedništva BiH iz RS Milora Dodik je na početku ove sednice najavio da će po okončanju rasprave narod na referendumu odlučiti o novom ustavu Republike Srpske.

Koje su poruke iz Brisela i Vašingtona? 

Ovakve poruke Republike Srpske nisu dočekane s odobravanjem u međunarodnoj zajednici.

Pre izvesnog vremena SAD su počele diplomatsku ofanzivu, pa je liderima u BiH predato pismo američkog državnog sekretara Entonija Blinkena u kome se ističe da je je mir u BiH prioritet za američku administraciju.

U intervjuu za “Gardijan” Derek Šolet, visoki savetnik američkog državnog sekretara Entonija Blinkena, poručio je da su SAD odlučne u tome da povrate Bosnu i Hercegovinu sa "ivice litice" usred "secesionističkih pretnji srpskih nacionalista", a da su "sankcije među opcijama koje razmatraju".

Druga tema Blinkenovog pisma je, prema njegovim rečima, bila pretnja sankcijama političkim liderima, koji, kako tvrdi, navodno prete postdejtonskom miru.

Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik, glavna meta te pretnje, izjavio je da ga je lično briga za sankcije, jer je ionako pod sankcijama SAD, ali Šolet veruje da one ipak mogu imati uticaja.

Na današnju sednicu osvrnuo se i Upravni odbor PIC-a čiji su članovi predstavnici Francuske, Italije, Japana, Kanade, Nemačke, Rusije, SAD, Velike Britanije, Evropske unije, Evropske komisije i Organizacija islamske konferencije (OIC) koju predstavlja Turska. 

UO PIC je posle dvodnevnog sastanka kome nisu prisustvovali predstavnici Rusije saopštio, između ostalog, da osuđuje radnje koje je, kako navode, preduzela vladajuća koalicija u Republici Srpskoj, a koje ozbiljno podrivaju Dejtonski okvir i narušavaju stabilnost u BiH i regionu.

Ovakvo saopštenje odmah je dovelo do dodatnog zatezanja jer je Rusija izjavu okarakterisala kao primer otvorenog mešanja u suverene poslove te zemlje.