Institucionalna kriza u BiH: Može li kafa/kahva/kava da pomogne u rešavanju problema

U Republici Srpskoj prestaju da važe izmene Krivičnog zakona BiH, koje je u formi odluke doneo bivši visoki predstavnik u BiH Valentin Incko, a kojima se krivično kažnjava "negiranje genocida i drugih zločina", a o novim koracima ovih dana se očekuje izjašnjavanje Ustavnog suda Federacije i visokog predstavnika Kristijana Šmita koji za Republiku Srpsku - ne postoji.

O problemu blokade institucija danas su članovi Kolegijuma Doma naroda razgovarali, kako je unapred najavljeno - uz kafu, na neformalnom sastanku, jer formalni - zbog odluke o blokadi institucija - za predstavnike RS nije prihvatljiv.

Odluka o stupanju na snagu propisa o neprimenjivanju Inckovog zakona zapravo je dodatna varnica u već mesecima naelektrisanoj atmosferi u BiH u kojoj se svakodnevno otvaraju novi sukobi.

U Službenom glasniku Republike Srpske objavljen je Ukaz kojim je predsednica Srpske Željka Cvijanović proglasila Zakon o neprimenjivanju odluke visokog predstavnika, kojom se donosi zakon o dopuni Krivičnog zakona BiH. Ovaj zakon doneo je Parlament Srpske na posebnoj sednici 30. jula.

U zakonu se navodi da odluka visokog predstavnika neće biti primenjivana na teritoriji Republike Srpske. Njeni nadležni organi neće sarađivati sa nadležnim organima BiH u pogledu primene odluke visokog predstavnika.

Osim ovog ukaza, predsednica Republike potpisala je i ukaz o proglašavanju zakona o dopunama Krivičnog zakonika Republike Srpske u kojem se zabranjuje omalovažavanje Republike Srpske.

Dva zakona koja su danas stupila na snagu usvojena su još 30. jula, a Ustavni sud Republike Srpske je 27. septembra odlučio da njima nije povređen vitalni nacionalni interes bošnjačkog naroda.  

Ustavni sud navodi da osporena normativna rešenja nemaju nacionalnu dimenziju i podjednako se odnose na sve građane Republike Srpske, bez obzira na nacionalnu pripadnost.

Dodik: Niko nema pravo da nameće zakone

Povodom ovog propisa srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik izjavio je da će Republika Srpska poštovati svoje zakone, kao i da ne prihvata zakon koji je nametnuo bivši visoki predstavnik Valentin Incko o "sankcionisanju negiranja genocida u Srebrenici", što je, istakao je, pokazala i donošenjem Zakona o neprimenjivanju te odluke.

Dodik je poručio da niko nema pravo da nameće zakone, kao i da je apsolutno neprihvatljivo da takav zakon bude nametnut.

EPA/VLADIMIR STOJKOVIC

 

"Još važnija je implementacija. Ustavni sud Republike Srpske je rekao da je to u redu, prihvatili smo proceduru. Verovatno će to doći do Ustavnog suda BiH, koji će po inerciji sve što je doneseno u Republici Srpskoj smatrati nevažećim, ali ja moram da poručim da će zakon koji je usvojila Narodna skupština Srpske važiti. Nakon toga, nema potrebe da ponovo idemo u NSRS", rekao je Dodik za Radio televiziju Republike Srpske.

On je istakao da će Republika Srpska obezbediti poštovanje svojih zakona.

Nove napetosti

Ova odluka je zasad poslednji čin u drami koja je počela kada je pred sam odlazak s funkcije nakon 12 godina na mestu visokog predstavnika međunarodne  zajednice u BiH Valentin Incko nametnuo u BiH Zakon o negiranju genocida. Upravo po tom propisu, sam Milorad Dodik po vlastitoj izjavi dosad ima 12 prijava.

I sama najava Incka da bi mogao nametnuti zakon bila je dovoljna da uskomeša javnost u Republici Srpskoj , a njegovo usvajanje navelo je i vlast i opoziciju u Republici Srpskoj da 30. jula zajednički donesu zakon o neprihvatanju ovog zakona, ali i odluku o blokiranju institucija Federacije Bosne i Hercegovine. 

Međutim, nije samo ovaj zakon doprineo pojačanim napetostima. Ulje na vatru dolilo je odbijanje Republike Srpske da prihvati Kristijana Šmita za visokog predstavnika u BiH. 

"On ne postoji. Svaka njegova odluka za nas je ništavna, i niko sa njim neće razgovorati. Može da radi šta hoće, ali njegove odluke nemaju nikakvu snagu. Ostalo je još malo borbe da ga diskvalifikujemo u celosti i to ćemo i uraditi", rekao je nedavno Dodik.

Šta dalje i ko ruši Dejton

Mihnet Okić, potpredsedavajući Veća naroda iz reda Bošnjaka izjavio je za Radio Slobodna Evropa da nisu podneli apelaciju Ustavnom sudu BiH na ove zakone, jer „nisu očekivali da će primena zakona donetih u RS biti provedena tako brzo“.

On je najavio da će se u petak, 15. oktobra u Banjaluci održati sastanak na kome će se razmatrati mogućnost pokretanja apelacije Ustavnom sudu BiH koji se odnose na proglašenje zakona koji stavljaju van snage izmene Krivičnog zakona BiH kojim se zabranjuje negiranje genocida.
Sastanku će, najavio je, prisustvovati Bakir Izetbegović i predstavnici Bošnjaka u institucijama Republike Srpske.

I Bakir Izetbegović, predsednik Stranke demokratske akcije očekuje da se oglase OHR i Ustavni sud u vezi sa ukazom Željke Cvijanović.

“Ovo je do sada nadirektniji udar na Dejtonski mirovni sporazum. Ne možete na njega udariti, a da ne udarite na mir. Očekujemo da se OHR upusti u borbu sa secesionističim politikama u RS", rekao je Izetbegović.

Ipak nije samo Izetbegović taj koji Dodika optužuje za kršenje Dejtonskog sporazuma - optužbe su uzajamne, a rezultiraju stalnom pretnjom otcepljenjem iz Republike Srpske. 

"Mere protiv antidejtona"

Tako je Milorad Dodik juče najavio mere protiv antidejtonskog ponašanja. On je uoči sastanka Predsedništva Stranke nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) rekao da ta partija neskriveno radi na projektu samostalne Republike Srpske u okviru dejtonske Bosne i Hercegovine.

Kako je dodao, planira se povlačenje saglasnosti na sporazume o Oružanim snagama BiH, proglašenje ništavnim zakona o Sudu i Tužilaštvu BiH, Upravi za indirektno oporezivanje, Državnoj agenciji za istrage i zaštitu (SIPA) i Obaveštajnoj agenciji BiH, nakon čega bi RS formirala obaveštajnu strukturu.

"Proglasićemo ništavnim zakone o sudu i tužilaštvu na prostoru Srpske. Odbacićemo i zabraniti njihove aktivnosti na prostoru Srpske. To ćemo učiniti i sa SIPA i sa Obaveštajnom službom. Sudbinsko pitanje za Republiku Srpsku je vraćanje nadležnosti. Odbacujemo da se zakonima menja Ustav. U našem planu nije razbijanje teritorijalnog integriteta BiH, ali jeste vraćanje suvereniteta RS", rekao je Dodik novinarima u Banjaluci.

On je pozvao ljude u Republici Srpskoj da razumeju ovakvu situaciju.

"Ukoliko 'nenavođena raketa' kao što je Ustavni sud, počne da donosi svoje odluke, ukinuće RS vrlo brzo. Naša je procena da nema nazad, mislimo vrlo ozbiljno i nećemo se povući pred pretnjama, sankcijama", rekao je Dodik.

Institucionalizovana kafa/kahva/kava 

Pretnje u BiH smatraju u najmanju ruku uznemirujućim, a o njima, kao i o deblokadi rada institucija danas je rukovodstvo Doma naroda Parlamenta Bosne i Hercegovine razgovaralo "na kafi".

"Kafenisanju" su prisustvovali Dragan Čović, lider HDZ-a, Bakir Izetbegović, lider SDA i Nikola Špirić, iz Saveza nezavisnih sodijaldemokrata Milorada Dodika, a uprkos susretu ni do kakvog dogovora nije došlo kada je u pitanju zakazivanje sednica Kolegijuma ili Doma naroda.

"Nikada nismo bili u goroj političkoj situaciji od Dejtona", zaključio je Čović.

Izetbegović  tvrdi da je ovo do sada "najdirektniji udar na Dejtonski mirovni sporazum" i da očekuje od OHR-a da se "upusti u borbu sa separatističkim i secesionističkim politikama u Republici Srpskoj".

"Moraće se stati u kraj i suprotstaviti tome pravosudni sistem u BiH, bezbjednosne službe, a ako se udari na teritorijalnni integritet - Oružane snage BiH, međunardona zajednica, OHR, mi...",  rekao je Izetbegović.

Izetbegović je poručio da je nametnute izmene zakona koje su kamen spoticanja mogu biti stavljene van snage, ali pod uslovom da isti ili sličan propis donese parlamentarna skupština BiH.
Ocenio je takođe, da projekat samostalna Republika Srpska u okviru dejtonske BiH, koju je predstavio lider SNSD-a Milorad Dodik, nije sprovodiv i da će sve, kako kaže, biti oboreno odlukama OHR-a ili Ustavnog suda BiH.

profimedia, AP/Amel Emrić, AP/AMEL EMRIC

 

Špirić smatra da nije nije problem da se zakoni donose u parlamentu BiH, nego da je problem ako ih nameće visoki predstavnik, prenela je RTRS.

On je dodao da je reč o klasičnoj zameni teza i da SNSD-u nije problem da se zakon donese u parlamentu i da o zakonu treba razgovarati.

"Zašto ovde nema potrebe za dijalogom? Zato što uvek neko očekuje da će neko da nametne taj zakon. To je Božija kazna za BiH. Ako nema razgovora, nema ni dogovora. BiH nakon 25 od Dejtona u situaciji je da visoki predstavnici nameću zakone. Moramo izlaziti iz te situacije, a taj dogovor neće raditi niko iz vana. Drugarski smo razgovarali o svim izazovima, postoje stvari gdje imamo različita viđenja", rekao je Špirić nakon neformalnog sastanka u Sarajevu.

Ko s kim, gde i u čijem prisustvu (ne) može da razgovara 

Neformalni susret "na kafi" trenutno, uprkos žalopojkama o nedostatku dijaloga, i nije potpuni neuspeh jer se danima unazad po medijima vodi polemika ko s kim i u čijem prisustvu uopšte može da razgovara. Dodik je, po vlastitim izjavama pristajao na razgovor s Izetbegovićem i Čovićem, ali bez stranaca.

Izetbegović se danas osvrnuo na Špirićevoj institranje na komunikaciji i poručio da je spreman na razgovor i po pitanju deblokade u Banjaluci.

"On traži da se sedne i razgovara, samo nisam za taj format Čović, Dodik i ja, ali sam spreman sesti sa Dodikom jedan na jedan ili širi sastanak delegacija", rekao je Izetbegović.

A do sastanka, kad god do njega dođe, ništa ne ukazuje na to da će biti ukinuta praksa da se komunikacija odvija preko medija i da će se često pretvarati u igru gluvih telefona.