Slučaj hapšenja Edina Vranja uzburkao odnose Sarajeva i Beograda - Srbiji upućena nota, oglasio se ambasador u BiH
Komentari13/09/2021
-20:29
Hapšenje državljanina Bosne i Hercegovine Edina Vranja (56), za kojim je bila raspisana policijska potraga zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo ratni zločin, izazvalo je nove tenzije na realiciji Beograd-Sarajevo. Ministarka spoljnih poslova BiH Bisera Turković saopštila je da je Srbiji upućena nota zbog hapšenja, a ambasador Srbije negirao je navode pojedinih medija da je odbio da se sastane tim povodom sa predsedavajućim Predsedništva BiH Željkom Komšićem.
Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije objavilo je da je na Graničnom prelazu Uvac uhapšen državljanin BiH za kojim je bila raspisana policijska potraga zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo ratni zločin protiv ratnih zarobljenika.
On se tereti da je u periodu od januara 1993. do oktobra 1994. godine kao islednik u logoru u Goraždu učestvovao u maltretiranju i prebijanju ratnih zarobljenika srpske nacionalnosti koji su bili pripadnici Vojske Republike Srpske.
Određeno mu je zadržavanje do 48 sati i on će, uz krivičnu prijavu, biti priveden Tužilaštvu za ratne zločine u Beogradu.
Vest je u Sarajevu sačekana veoma oštro, pa je ministarka Bisera Turković saopštila je da je Srbiji upućena nota. Ona je na Fejsbuku napisala da je naložila ambasadi BiH u Srbiji da odmah reaguje i da od vlasti Srbije dobije zvanične i potpune informacije o statusu Vranja.
"Ministarstvo i ambasada BiH u Beogradu odmah će se uključiti u slučaj i ponuditi svu moguću pomoć državljaninu BiH", navela je Turković.
Dodala je da je Bosna i Hercegovina ranije u više navrata "pozivala Srbiju da poštuje sve ranije postignute ugovore koji tretiraju pitanje procesuiranja ratnih zločina".
Tužilaštvo BiH saopštilo je da je po naredbi iz decembra 2018. obustavljena istraga protiv uhapšenog Edina Vranja i još nekoliko osoba, iz Ministarstva spoljnih poslova su najavili da će preko Ambasade BiH tražiti razgovor sa postupajućim tužiocem o ovom slučaju, a beogradski advokat uhapšenog Boris J. Zorko kaže da sve što bi rekao u ovom trenutku ne bi bilo korisno.
Tužilaštvo BiH kaže da je za hapašenje Vranja saznalo iz medija i da do danas nisu dobili nikakvu informaciju o tome.
"Tužilaštvo BiH postupalo je na osnovu prijave dostavljene od nadležnih policijskih organa, protiv više osoba, koja se odnosi na navode o ratnim zločinima, počinjenim nad žrtvama srpske nacionalnosti u zgradi ZOIL-a u Goraždu, 1993. i 1994. godine", navodi se u saopštenju.
U tom predmetu je, navode, podignuta optužnica protiv više osoba i suđenje je u toku, dok je u "odnosu na prijavljenog Edina Vranja i još nekoliko osoba, 26. decembra 2018, donesena naredba o nesprovođenju istrage, na koju nije bio izjavljen prigovor".
Navode i da su prema Tužilaštvu Srbije uputili hitan upit, kojim su zatražene detaljne informacije o hapšenju Vranja.
Beogradski advokat uhapšenog Boris J. Zorko rekao je za portal sarajevskog Avaza da ne može detaljnije da komentariše slučaj, ali da se očekuje da u toku dana bude više informacija ili u kasnijoj fazi postupka.
"Sve što bih sada rekao, ne bi bilo korisno. Očekuje se sada dalja procedura i dalje postupanje po ZKP-u i njegovo prebacivanje u Tužilaštvo u Beogradu. Ništa drugo ne mogu da komentarišem", rekao je Zorko.
Ambasador negira da je odbio Komšićev poziv
Sarajevski mediji preneli su danas da je ambasador Srbije u BiH Aleksandar Ðorđević odbio poziv predsedavajućeg Predsedništva BiH Željka Komšića da dođe na razgovor povodom ovog slučaja, što je Đorđević negirao.
Na zvaničnoj stranici Predsedništva BiH nema saopštenja o tome, a sarajevski portal Klix piše da im je to potvrđeno u Predsedništvu.
Komšić je, navodi se, Ðorđevića pozvao zbog hapšenja Vranja, te se navodi se da je on danas službeno pozvao Ðorđevića na razgovor, a da je ambasador Srbije preko sekretarice poručio da "ne želi doći".
Đorđević je, međutim, ocenio da su ti navodi netačni, zlonamerni i usmereni na generisanje neprijatnosti prema ambasadi Srbije u Sarajevu, što je, ističe, u najmanju ruku nekorektno i nedobronamerno.
Ðorđević je, sopšteno je iz Abasade Srbije u Sarajevu, naveo da će o ovome informisati predstavnike diplomatske zajednice u BiH, jer, kako ističe, "ovakvo ponašanje zaslužuje njihovu pažnju".
U saopštenju sa detaljnim sledom događaja, Ðorđević je naveo, između ostalog, da je poziv dobijen danas 10 sati za razgovor kod Komšića u 11 sati. Tema razgovora, kaže, nije pominjana.
"Nakon što sam rekao da nisam u mogućnosti da pristupim na tako iznenadan poziv za sastanak, u 10:20 sati je poziv ponovio šef kabineta Željka Komšića, uz napomenu da može biti vrlo neprijatno, jer me poziva predsednik, a ja neću da dođem, te će mediji o tome pisati...", naveo je ambasador.
Nakon što su se oko 11 sati na određenim portalima pojavile vesti o "nekakvom mom odbijanju sastanka sa Željkom Komšićem", a vezano za hapšenje određenog lica u Srbiji, ambasador navodi da se smatra dužnim da se obrati javnosti i skrene pažnju da kao ambasador Srbije u BiH poštuje propise, i sve međunarodne konvencije koje regulišu status diplomata.
"Poštujem zemlju domaćina BiH. Napominjem da način opštenja u diplomatskim krugovima je vrlo precizan, te da protokol MSP BiH isti odlično poznaje i profesionalno sprovodi. Shodno tome, molio bih da se zaposleni iz kabineta Željka Komšića, ukoliko isti ne poznaju, obrate nadležnim službama MSP BiH, pa neka sa njima razreše svoje nedoumice, a ne preko medija, jer kao ambasador Republike Srbije neću dopustiti da moju državu i mene lično bilo koji politički činilac zloupotrebljava u svoje lične političke svrhe, kršeći pri tom, sve kodifikovane uzuse koje regulišu diplomatski status”, ističe Ðorđević, prenela je Fena.
U međuvremenu je ministarka spoljnih poslova BiH Bisera Turković pozvala na hitne konsultacije ambasadorku BiH u Srbiji Aidu Smajić. To je potvrđeno za Radio Slobodna Evropa u Ministarstvu spoljnih poslova BiH.
Oglasili se Komšić i Džaferović
Danas su reagovala i dva člana Predsedništva BiH, Željko Komšić i Šefik Džaferović, koji su optužili vlast u Srbiji da, kako tvrde, zloupotrebljava princip univerzalne nadležnosti u procesuiranju ratnih zločina.
U zajedničkom saopštenju Komšića i Džaferovića se tvrdi da hapšenje Vranja "predstavlja novi u nizu sračunatih progona nad građanima Bosne i Hercegovine" od srpskih vlasti.
Cilj srpskih vlasti je, navode, revidiranje istine o ratu u Bosni i Hercegovini i izjednačavanje zaraćenih strana kada je reč o počinjenim zločinima.
"Činjenica da, s jedne strane, srpske vlasti štite pravosnažno osuđenog ratnog zločinca Novaka Ðukića, kao i čitav niz osumnjičenih za genocid u Srebrenici i druge zločine, a da s druge strane kontinuirano hapse pripadnike oružanih i policijskih snaga RBiH, jasno ukazuje da pravi cilj nije procesuiranje ratnih zločina, već selektivni progon sa političkim motivima”, navodi se u saopštenju, prenosi Fena.
Političku pozadinu ovakvih postupaka srpskih vlasti, kažu Komšić i Džaferović, "već ranije su razotkrili i sudovi u evropskim državama, koji su, postupajući na osnovu optužnica i poternica iz Srbije u slučajevima Ganić i Divjak, konstatovali da je reč o politički motiviranim optužnicama, te da oni ne bi imali fer i pošteno suđenje u Srbiji".
Smatraju da u slučaju hapšenja Vranja, ako postoji osnov sumnje, sve navode treba da ispitaju pravosudni organi Bosne i Hercegovine, koji u saradnji sa drugim državnim organima imaju obavezu da se uključe u ovaj slučaj i i zatraže njegovo izručenje.
U suprotnom, ako Srbija odbije izručenje, Komšić i Džaferović kažu da će na taj način biti poslata "nedvosmislena poruka da je Srbija neprijateljska sredina za bh. građane koja ne garantuje nikakvu pravnu sigurnost, već da isključi želi da vrši progonon "branilaca BiH od agresije".
"Podsećamo da je Srbija potpisnica Dejtonskog sporazuma kao agresorska strana, jer međunarodne mirovne sporazume potpisuju isključivo učesnice u međunarodnim oružanim sukobima. Očigledno je da ista ta Srbija nastavlja da sprovodi svoj ratni plan kroz progon građana BiH", stoji u saopštenju.
Komentari (0)