Igre 
Reakcije na presudu Dodiku: Za Srpsku i Srbiju presuda sramna i antiustavna, za FBiH, EU i SAD prihvatljiva
Komentari27/02/2025
-12:11
Vest koja je u regionalnoj politici obeležila dan za nama je odluka Suda Bosne i Hercegovine kojom je Milorad Dodik proglašen krivim za neizvršavanje odluka visokog predstavnika Kristijana Šmita i izrekao mu kaznu zatvora od jedne godine i zabranu vršenja političke funkcije šest godina od dana pravosnažnosti presude.
Reakcije građana Banjaluke svakako su u smislu da Milorad Dodik, predsednik Republike Srpske, nikako nije trebalo da bude osuđen. To su oštre, burne reakcije na rad i na odluku Suda Bosne i Hercegovine.
Buran politički dan je i za nas na području čitave Bosne i Hercegovine i Republike Srpske, a izvesno je da je još jedan takav i u najavi.
Između ostalog, jedna od prvih reakcija predsednika Republike Srpske je ona u kojoj je kazao da ni za šta nije kriv, da sve što je radio, radio je u skladu sa Ustavom i zakonima uz napomenu da zna kako i šta dalje.
Tom prilikom odmah je najavio kako će Narodna skupština Republike Srpske odbaciti presudu Suda Bosne i Hercegovine, ali i najavio usvajanje brojnih zaključaka, odluka i zakona.
Između ostalog, rekao je i kako će Narodna skupština usvojiti zabranu delovanja i provođenja odluka na teritoriji Republike Srpske, brojnih institucija koje deluju na nivou Bosne i Hercegovine, misleći na Tužilaštvo i Sud Bosne i Hercegovine, naročito kako je naglasio na Visoki sudski i tužilački savet, zatim na rad Agencije za istrage i zaštitu (SIPA).
Tanjug Video
Nedugo nakon toga usvojeni su zaključci u Narodnoj skupštini Republike Srpske. Između ostalog, u zaključcima je konstatovano da je Sud Bosne i Hercegovine izvršio čin državnog udara na području Bosne i Hercegovine, zato što je prihvatio odluku nepriznatog visokog predstavnika u Republici Srpskoj, Kristijana Šmita.
Povezane vesti
Jedan od zaključaka glasi da se odbijaju sve njegove aktivnosti i odluke, te je upućen zahtev Vlade Republike Srpske da odmah deluje i da donese predloge zakona da uputi u skupštinsku proceduru, ako se tiču delovanja vanustavnih institucija u Bosni i Hercegovini.
Negde odmah posle 22.00 časa, zasedala je i vlada Republike Srpske, koja je uputila zahtev kolegijumu Narodne skupštine Republike Srpske, a sve se to odigralo na telefonskoj sednici.
Za danas je zakazana nova 18. posebna sednica Narodne skupštine Republike Srpske, s početkom u 15.00 časova, a na čijem će na dnevnom redu zapravo biti svi ovi predlozi zakona, kao i predlog zakona o izmenama krivičnog zakonika Republike Srpske, ali i VSTS-a, zatim zabrana delovanja suda i tužilaštva Bosne i Hercegovine, kao i registar neprofitnih organizacija, misli se na NVO sektor.
Vučić: Presuda sramna i antiustavna
Jučerašnji dan obeležila je iznenadna poseta predsednika Republike Srbije, Aleksandra Vučića, koji je u Banjaluku stigao nešto pre 19.00 časova, sastao se sa Dodikom i tom prilikom prokomentarisao da je presuda sramna i antiustavna. Kako je rekao, to je presuda Republici Srpskoj i srpskom narodu u celini.
Tanjug/SRNA/Borislav Zdrinja
On je rekao i da je imao dve molbe upućene prema Dodiku. Jedna je da ga je zamolio da se sastane i pokrene dijalog sa svim političkim predstavnicima u Bosni i Hercegovini, ali i predstavnicima Evropske unije, Sjedinjenih Američkih Država, Ruske Federacije i Kine.
Druga molba prema Dodiku bila je upućena iz razloga da Dodik i Stanivuković u ovim važnim trenucima donesu jednoglasne odluke, a nakon toga predsednik Srbije je završio svoju posetu Banjaluci.
Prvi kamen spoticanja billa nepotpuna optužnica; Suđenje obeležila česta odlaganja ročišta
Podsećamo, optužnica protiv Milorada Dodika i Miloša Lukića potvrđena je 11. septembra 2023. godine, 20 dana nakon što je početnu verziju tužilaštva Sud Bosne i Hercegovine vratio na doradu, jer tužioci nisu detaljno opisali koja su krivična dela počinili Dodik i Lukić.
Povezane vesti
Optužnica je pročitana iz petog pokušaja, nakon više odgađanja i zahteva za izuzeće.
"Otvaram ročište za izjašnjenje o krivici u predmetu broj S12ak protiv optuženih Milorada Dodika i Miloša Lukića zbog krivičnog dela neizvršavanje odluke visokog predstavnika iz člana 203.a. stav 1 krivičnog zakona Bosne i Hercegovine", rekla je sudija Jasmina Ćosić Dedović na otvaranju suđenja.
"Prvo ja uopšte ne razumem po čemu se ovde radi", bila je reakcija Dodika na pitanje da li se oseća krivim.
Povezane vesti
"Ja ću sada po službenoj dužnosti konstatovati da optuženi Milorad Dodik poriče krivnju po optužnici", bila je konstatacija sudije Ćosić Dedović, a drugooptuženi Miloš Lukić je takođe rekao: "Ja ne razumem optužnicu s obzirom na to da sam radio u skladu sa zakonom, ne znam šta mi se stavlja na teret".
Dodik nije razumeo optužnicu, a tražio je i da ona bude na ćirilici i srpskom jeziku. Prilikom izjašnjavanja je sedeo jer su ga bolela leđa, a odbrana je zahtevala da suđenje bude prebačeno u Banjaluku.
Predsednik Srpske je tvrdio i da mu se sudi iz političkih razloga, a ne zbog počinjenih krivičnih dela, kao i da je za njega suđenje dokaz da je Bosna i Hercegovina kolonija u kojoj se radi po nalogu stranaca.
Nakon sudije Ćosić-Dedović proces je nastavio Mirsad Strika koji je otišao u penziju, a predmet je zadnjih godinu dana vodila Sena Uzunović. Tužilački tim činile su četiri osobe, Nedim Ćosić, Nives Kanavčev, Biljana Golijanin i Gordana Bosiljčić. Prva tri tužioca potpisala su optužnicu.
Odbrana je uveravala da krivično delo za koje se Dodik tereti ne postoji, jer je Šmit nelegalan visoki predstavnik. Ipak su učestvovali u procesu.
Tanjug/SRNA/Borislav Zdrinja, Prinskrin/Youtube/RTRS vijesti
"Međutim, ja kao predsednik Republike zadužen sam da poštujem procedure, pre svega ustav Republike Srpske i Bosne i Hercegovine", rekao je Dodik na suđenju.
Česte rasprave o kredibilnosti svedoka i nadležnostima predstavnika u BiH, išla je i u smeru traženja izuzeća sudije Uzunović zbog pristrasnosti, kako je tvrdila Dodikova odbrana, što je bilo neuspešno.
Sud nije prihvatio zahtev da za svedoka pozove i samog Kristijana Šmita.
"Moram da kažem da se ovde, po mom dubokom uverenju, radi o političkom procesu. Na nivou BiH ne postoji nijedan zakon koji je usvojio jedan-jedini isključivi nadležni zakonodavac na nivou BiH, odnosno parlamentarna skupština BiH, koji predviđa krivično delo za koje se meni danas sudi pred ovim sudom", tvrdio je Dodik.
On je potvrdu da je radio po zakonima tražio od svojih saradnika, svedoka u postupku, a proces je usporila i operacija, kojoj se Dodik u decembru podvrgao u Beogradu, a bio je izložen javnoj diskusiji o svom zdravstvenom stanju.
"Do onoga što sam operisan, meni je rečeno da ne sedim dugo. Ovi uslovi nisu za mene više ni podnošljivi", govorio je on.
Prvostepena presuda predsedniku Republike Srpske uključuje kaznu zatvora od godinu dana i zabranu političkog delovanja od šest godina. Na presudu postoji pravo žalbe.
Reakcije iz Federacije BiH, EU i SAD
Beleže se i brojne reakcije iz Federacije Bosne i Hercegovine, ali i delegacije Evropske unije u Bosni i Hercegovini, kao i Stejt Departmenta.
Između ostalog, Denis Bećirović, jedan od članova predsedništva Bosne i Hercegovine, upozorio je da se sa Bosnom i Hercegovinom ne treba igrati, da je ovo presuda pojedincu, a ne kolektivitetu.
Iz delegacije Evropske Unije u BiH pozvali su Bosnu i Hercegovinu na evropski put, kažu da to podržavaju, ali i Bosnu i Hercegovinu kao jedinstvenu, celovitu i suverenu državu.
Na kraju, iz Stejt Departmenta su saopštili da podržavaju presudu Suda Bosne i Hercegovine.
Komentari (0)