Igre 
Erdogan kao posrednik za BiH: Prihvatljiv svim stranama, ali može li da reši krizu - "pitanje je od milion dolara"
Komentari06/09/2021
-21:13
Nakon skoro 26 godina od Dejtonskog sporazuma i čak osam Visokih predstavnika međunarodne zajednice, Bosnu i Hercegovinu i dalje opterećuju duboke podele i nerešeni problemi koji otežavaju njeno funkcionisanje. Godine međunarodnog prisustva nisu mnogo promenile polazne osnove, tri naroda i dalje mnogo stvari deli, politički front je stalno otvoren, a puna integracija države nikada nije završena.
I dok priče o odvajanju stalno žive u političkoj sferi, u javnosti se, kao potencijalni novi posrednik u pregovorima Bošnjaka, Srba i Hrvata u BiH, pojavio predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan. On bi, kako se procenjuje nakon njegove nedavne posete regionu, uz predsednika Srbije Aleksandra Vučića i predsednika Hrvatske Zorana Milanovića trebalo da doprinese dogovoru tri strane u susednoj državi.
Ispostavilo se da je turski predsednik danas jedan je od retkih političara koga lideri sva tri naroda u Bosni i Hercegovini prihvataju. Nedavno je i sam rekao da je spreman da preuzme ulogu posrednika ako se sa tim saglase trojica članova Predsedništva BiH.
Ipak, može li Erdogan i zaista da bude neka vrsta posrednika u BiH? I kako se Erdogan zapravo našao u ovoj novoj potencijalnoj ulozi?
Naime, pre nego što je sam Erdogan poručio da je spreman da je preuzme, srpski član Predsedništva Milorad Dodik izjavio je da je razgovor o Bosni i Hercegovini moguć uz posredovanje lidera Turske, Hrvatske i Srbije.
"Ja sam izrazio spremnost da vodim dijalog i da Dejtonska Bosna i Hercegovina bez mešanja stranaca u obliku koji su oni to do sada činili, predstavlja okvir u kome mi možemo da razgovaramo i zamolio prijatelja, predsednika Erdogana da nam u tome pomogne, jer ja imam više poverenja u njega nego u ove druge koji su to godinama pokušavali i iskliznuli Bosnu i Hercegovinu", rekao je nedavno Dodik.
Osim Dodika, stavove o ovom pitanju dali su i ostali uključeni u temu - i oni se razlikuju.
Povezane vesti
Predsedavajući Predsedništva BiH, hrvatski član, Željko Komšić tako smatra da je to poziv strancima da se uključe u izmene Dejtonskog mirovnog sporazuma.
Drugačijeg stava je predsednik Hrvatske Zoran Milanović, koji je rekao da inicijativa Milorada Dodika dobronamerna, a su da Komšić, pa sa njim i bošnjački član Predsedništva Šefik Džaferović, ti koji nemaju dobre namere.
"Ja znam šta sam radio poslednjih 15 godina i kakvu sam veru i nadanja ulagao u neke ljude i u nekakve koncepte BiH, ali naprosto to ne ide. Još u vreme Sulejmana Tihića, to je imalo šanse, sad nema. Ta jedna nasilna, bezobrazna, direktna pretnja da će Bosna i Hercegovina biti ono kako nije zamišljena, to nije dobro, takve stvari dovode do ozbiljnih konflikata", naveo je Milanović.
Džaferović mu nije ostao dužan na ove kritike: "Prema onom što čini (Milanović) nema tu dobre namere, pa čak ni za one koje predstavlja. U našem interesu je da BiH funckioniše i da što pre postane članica NATO saveza i EU. Onaj koji blokira rad institucija BiH ne može biti dobronameran. Pozivam ga da što pre prestane", rekao je Džaferović.
Inače, medijacija Turske u odnosima unutar Bosne i Hercegovine, takođe, nije nova. Nekadašnji turski predsednik Abdulah Gul bio je takođe viđen kao posrednik u vreme srpskog predsednika Borisa Tadića i tadašnjeg bošnjačkog i hrvatskog člana predsedništva Bosne i Hercegovine Harisa Silajdžića i Željka Komšića.
"Pitanje od milion dolara"
Može li se kriza u BiH razrešiti u institucijama države ili angažovanjem stranaca, analitičar iz Banjaluke Srđan Puhalo kaže da je to "pitanje od milion dolara".
"Mi imamo permanentne krize i ovo nije ništa novo, ovde je samo problem što je "krizu" izazvao bivši visoki predstavnik, a ispašta država. Tu se sad postavlja pitanje na koga treba da se ljutimo da li je to Valentin Incko koji je doneo tu odluku i naljutio političare u Republici Srpskoj, uvalio vruć krompir novom visokom predstavniku Šmitu i da li je onda ovo prava reakcija političara iz RS", rekao je on za Euronews Srbija.
Povezane vesti
Kada je reč o Dodikovom predlogu, Puhalo kaže da postoji nekoliko problema.
"Do pre nekog vremena se u Republici Srpskoj govorilo o panislamizmu, opasnosti koja dolazi pre svega iz Turske i po RS, da bi preko noći taj stav bio promenjen izjavom Milorada Dodika da nam treba Erdogan da bude posrednik. Tu možemo reći da je javnost bila poprilično zatečena. Drugi problem, sve vreme imamo priču iz RS kako mi sami treba da rešavamo stanje u BiH, bez uplitanja drugih, sad odjednom imamo situaciju da se pozivaju neki drugi da nam pomognu. Treći problem je ustvar ko su ti koji treba da nam pomognu da rešavamo problem. Znači imamo Dodikov predlog da to budu Srbija, Hrvatska i Turska, al se postavlja pitanje zašto oni, zašto ne neke druge države", rekao je on.
Kako dodaje, postavlja se pitanje da li će Bošnjaci pre svega prihvatiti takav jedan razgovor jer sve dosadašnje inicijative koje su dolazile iz RS o nekom unutrašnjem dijalogu nikada nisu otpočete.
"Dejton rastočen voljom SAD i država Kvinte"
Istoričar Čedomir Antić za Euronews Srbija kaže da stranci, kada je reč o posredovanju, nikada nisu pozvani ni u bivšoj SFRJ, SRJ, već su došli nepozvani. Ideju o posredovanju Turske vidi kao dobru stvar "zato što će ona uticati na Bošnjake".
"U ovoj ideji ja vidim dobru stvar zato što će uticati na Bošnjake da više nemaju taj kompleks da su oni narod koji će uraditi ono što nikome u istočnoj Evropi nije bilo dozvoljeno. Ni Rusima nije bilo dozvoljeno da pretvore Sovjetski Savez u Rusiju, niti je Srbima bilo dozvoljeno da pretvore Jugoslaviju u Srbiju", rekao je on i dodao da Turska tu dolazi kao neka vrsta matice.
S obzirom na to da su kritike na račun ovog predloga stigle i iz Republike Srpske, Antić kaže da opozicija ima dužnost da kritikuje i da je ona potrebna svakom demokratskom društvu, što RS želi da bude.
Međutim, na pitanje u vezi da li je strahovanje o "rastakanju" Dejtonskog sporazuma opravdano, Antić kaže da je sporazum "rastočen voljom SAD i država Kvinte".
Napominje da nacionalizam iz BiH nije nestao.
"Mi smo imali tokom proteklih 25 godina desetak izbora na svim nivoima u BiH, nikada stranke koje veruju u bosanstvo sa tri religije i tri nacije nisu pobedile, uvek su pobeđivale nacionalističke stranke, neke su tražile veća prava za entitet i kantone gde Hrvati žive u većini, a neke su tražile unitarnu Bosnu u kojoj bi jedan čovek, jedan glas koji su bili odbijani tokom čitavog postojanja jugoslovenske države bili primenjeni ali na štetu Srba i Hrvata. Tako da, ovo je put da se izađe iz jedne travestije iz jedne maskarade, iz jedne laži. Da li bi originalni Dejtonski sporazum bio bolji, bio bi, ali originalni Dejtonski sporazum podrazumeva isto odbacivanje dela ovlašćenja koja su nelegalna, nedemokratska sa smo jednim ciljem oteta od entiteta, pre svega od RS, drugi entite nije ni imao glas da brtani svoja prava.
Komentari (0)