Predsednički izbori u Hrvatskoj: Da li su rezultati iznenađenje i kakva sudbina čeka HDZ i političku scenu?
Komentari30/12/2024
-18:00
Na osnovu 100 odsto obrađenih biračkih mesta u Hrvatskoj jasno je da će biti održan drugi krug predsedničkih izbora u kojem će predsedničku trku za Pantovčak trčati aktuelni predsednik Republike Zoran Milanović sa podrškom od 49,09 odsto i kandidat HDZ-a Dragan Primorac sa 19,35 odsto podrške, a drugi izborni krug biće održan 12. januara.
"Što se izlaznosti tiče, ukupno je glasalo 1.625.458 birača ili 46,03 odsto", rečeno je na konferenciji za novinare DIP-a.
"Bilo je manje primedbi vezanih uz postupanja članova biračkih odbora: korišćenje grafitne olovke pri popunjavanju izvoda iz popisa birača, ali je to veoma brzo ispravljeno i nije uticalo na proces glasanja", rekli su iz DIP, preneli su hrvatski mediji.
Brojni analitičari, a i gotovo svi građani su iznenađeni ovakvim ishodom prvog kruga predsedničkih izbora, zbog toga što su istraživanja javnog mnjenja predvidela da će Zoran Milanović pobediti u prvom krugu, ali niko nije predvideo da će razlika između njega i drugoplasiranog kandidata Dragana Primorca biti čak 30 odsto, već su istraživanja predviđala da će razlika biti nekih 10 do 15 odsto.
Međutim, ova ubedljiva izborna pobeda, koja je bila čak na ivici da Milanović do predsedničke funkcije dođe i posle prvog kruga predsedničkih izbora je sve iznenadila.
O izbornom danu i rezultatima izbora za Euronews Srbija su govorili, iz Zagreba predstavnica nevladine organizacije GONG, koja se bavi praćenjem izbora, Orijana Ivković Novokmet, bivša ministarka spoljnih poslova Hrvatske Vesna Pusić i iz Beograda karijerni diplomata Zoran Milivojević.
Ivković Novokmet: Primorac u kampanji koristio na hiljade TikTok botova
Izborni dan je protekao mirno i nije bilo nekih većih nepravilnosti, neke sitnice su uočene, a Ivković Novokmet je posvedočila kako je to izgledalo iz prizme organizacije GONG, a posebno u kontektu niske izlaznosti na izborima i određenih sumnji u finansiranje kampanje.
"Više je sigurno razloga zašto je manja ta izlaznost. Jedna od njih je sigurno i ta da su ovo treći izbori u nizu ove godine. Sam taj datum između Božića i Nove godine nije najsrećniji. Ali ono što su i sinoć brojni analitičari isticali, činjenica je zapravo da ovaj deo Hrvatske koji je sklon HDZ-u je imao manju izlaznost i da na neki način su i ti birači poslali poruku da ne stoje uz kandidata HDZ-a Dragana Primorca", ističe Ivković Novokmet.
Primetno je takođe da je u Zagrebu jako malo bilborda i plakata posvećenih političkim partijama, pa se postavlja pitanje kako se vodila kampanja i zbog čega je tako malo propagandnog materijala na ulicama.
"Ima plakata, možda ne toliko puno, ali to očito pokazuje da stranke ulažu u neke nove oblike oglašavanja. Ja bih rekla prvenstveno na društvene mreže. I oko toga smo mi kao GONG pozivali DIP i nadležna tela da otkriju ko stoji iza raznih difamacijskih kampanja blaćenja koje su bile, što je posebno zanimljivo, usmerene prvenstveno na jednu kandidatkinju koja je bila četvrta u anketama, a ne dakle na ove ključne kandidate. Takve kampanje blaćenja, osim što su loše za ugrožavanje izbornog integriteta, jer se iznose neistine, dezinformacije i klevete, one su loše zbog toga što su one prilika za upliv crnog novca u kampanjama. I zaista bi bilo važno da državna tela istraže ko stoji za takvim kampanjama. Dodatno, fakt čekerski mediji su zapravo razotkrili hiljade botova koji su se koristili, koje je koristio kandidat Primorac na svom TikTok kanalu. Nama je to uvek zanimljivo, zapravo i sporno sa aspekta izbornog integriteta, ali i finansiranja", rekla je Ivković Novokmet i dodala:
"Ono što je prijavljeno je bilo u skladu sa zakonom. Bila je zanimljiva činjenica da je kandidat Primorac potrošio više nego sedam ostalih kandidata zajedno i da je dobio duplo više donacija nego ostali kandidati. No, sve su te donacije u skladu sa zakonom, odnosno DIP jamči za te donacije koje se proveravaju. To su donacije i troškovi koji se prijavljuju sedam dana pre izbora. Videćemo finalne izveštaje. Činjenica je zapravo da je HDZ-ov kandidat po ovome što se sad može videti najviše trošio", ističe ona.
Aktuelni predsednik Hrvatske i pobednik prvog kruga izbora, Zoran Milanović je poručio da je "ovo bila prva trka i ona se u bilansu računa, ali budimo realni, stojimo čvrsto na zemlji, svesni da se moramo boriti Iz početka, kad je gotovo, onda se kaže pogledajte semafor, tada se zna ko je pobednik".
O rezultatu predsedničkih izbora u Hrvatskoj i budućim odnosima Srbije i Hrvatske, za Euronews jutro su govorili Vesna Pusić, bivša ministarka spoljnih poslova Hrvatske i karijerni diplomata Zoran Milivojević.
Pusić: Milanović u prvom mandatu zastupao stavove desnice
Vesna Pusić je o izborima u Hrvatskoj i rezultatima istih govorila iz prizme dve najveće partije, HDZ i SDP, čiji su kandidati prošli u drugi krug.
"Prvo, izbori su bili slobodni i fer. To bi trebalo biti normalno, ali u današnje vreme gledano širom sveta, već sama ta činjenica po mojoj mišljenju je pozitivna, dakle da nema nikakve sumnje u prevaru ili mešanje bilo kakvih stranih faktora u izbore u Hrvatskoj. Izlaznost je bila mala, negde oko 46 odsto. I Milanovićev rezultat je zaista impresivan. On samo što nije pobedio u prvom krugu, to se nije dogodilo od 90-ih od jednih Tuđmanovih izbora, ili poslednjih zapravo Tuđmanovih izbora, da predsednički kandidat pobedi u prvom krugu, a evo Milanović je skoro do toga došao", ističe Pusić i dodaje:
"Međutim, još je dramatičniji rezultat HDZ-ovog kandidata koji je nikakav, koji je zapravo minimalan, on je dobio ispod 20 odsto, što je za više nego za trećinu ispod rejtinga stranke. Mislim da je glavni razlog taj da je HDZ imao lošeg kandidata, koji nije obećavao, a sad se pokazalo da je dobio dramatično manje glasova nego što sama stranka dobija na izborima, što znači da ni HDZ-ovi birači nisu glasali za Primorca. Razlog je delimično u tome što je Milanović skupio glasove još uvek levog centra, budući da je on bio kandidat SDP-a i stranaka levog centra. Međutim, u svom prvom mandatu je u mnogim stvarima zapravo zagovarao stavove koji se obično pripisuju desnici. Tako da je jednim delom uspeo prikupiti i te desne glasove".
Milanovićevo koketiranje sa veteranima rata iz neoustaškog HOS-a
Tražeći podršku veterana građanskog rata kada je predvodio Vladu Hrvatske, kojih je oko 500.000 i čiji je uticaj veliki, 2016. godine je Milanović na sastanku sa njihovim predstavnicima, među kojima su i "branitelji" iz Hrvatskih odbrambenih snaga (HOS), paravojne ratne formacije ustaške provinijencije i simbolike, o Srbiji govorio kao o "šaki jada", a za BiH rekao da "nije država".
Koketiranje sa desničarskim, pa i neoustaškim, idejama i tokom prvog predsedničkog mandata nije bilo strano, inače deklarativnom socijaldemokrati, Milanoviću, nekadašnjem lideru SDP-a i premijeru Hrvatske.
Pusić ipak ističe i da je jedan drugi faktor uticao na ovako dobar rezultat Milanovića.
"Ali to mu ne bi tako dobro uspelo da nije HDZ istakao slabog kandidata. Delimično i zato što Plenković nije želeo nekog ko bi mu potencijalno mogao biti konkurent u stranci, a da je HDZ-ov kandidat za predsednika bio jači ili čak da bi bilo šanse da pobedi na tim izborima, to bi svakako stvorilo Plenkoviću jednu ozbiljnu konkurenciju unutar njegove stranke", rekla je ona i dodala:
"Tako da mislim da su ovo u prvom redu rezultati kandidata. Dakle, niti je Milanovićev odličan zaista rezultat, rezultata SDP-a i partnera, niti je Primorčev katastrofalan rezultat, nužno rezultat HDZ-a i partnera i da su bili parlamentarni izbori, ne bi bilo ni izbliza ovako. Ali u predsedničkim izborima sam kandidat igra vrlo, vrlo veliku ulogu. Vidim da se po portalima i po komentarima čak su se sada pojavile ideje da uopšte predsednika ne bi trebalo birati na opštim izborima. što ja mislim da je pogrešno, jer to je namerno ostavljena jedna funkcija koja ima relativno male nadležnosti, a vrlo visoki legitimitet upravo zbog tog direktnog izbora. Tako da mislim da je ovo dobar model što se tiče izbora, iako naravno kad kad ispadne komplicirano kao što je momentalno u Hrvatskoj zbog tog sukoba između u prvom redu premijera i dosadašnjeg predsednika i vrlo izgledno budućeg predsednika u sledećih pet godina".
Milivojević: Izbori su već sada rešeni, a ovo je ozbiljna opomena HDZ-u
Karijerni diplomata Zoran Milivojević smatra da su rezultati izbora opomena HDZ-u, koji se, kako je rekao, uljuljkao na vlasti.
"Velika je razlika. Prvi utisak je, ja bih rekao, čak smelu prognozu da su izbori već odlučeni. Teško je ovu razliku dostići u drugom krugu i mislim da su male šanse da HDZ popravi stvar u toj meri da njegov kandidat dobije. Međutim, ono što ovo pokazuje, pokazuje dve stvari koje mislim da su važne. Hrvatska je podeljena. I ova kohabitacija koju smo imali do sada, ona je bila odraz jedne podele. Bez obzira što je HDZ dobio parlamentarne izbore proletos, pokazuje se ipak da ne dominira političkom scenom. I upravo ovaj rezultat koji je Milanović ostvario, ovo je opomena HDZ-u, da nema čvrstu vlast i stabilnu vlast i za buduće vreme, pošto ponovo ulazimo u kohabitaciju, to je sasvim jasno. i mislim da je to opomena i HDZ-ovih birača. I druga stvar koja mislim da je važna, to da je HDZ nekako se prepustio, ja bih rekao, posle pobede na parlamentarnim izborima i nije bio dovoljno aktivan, ne samo izborom kandidata, nego i uopšte i svojim delovanjem. Prosto se nekako uljuljkuje na vlasti i misli da je neprikosnoven na hrvatskoj političkoj sceni", rekao je Milivojević i dodao:
"Ulazimo u novi period kohabitacije sa svim onim teškoćama funkcionisanja te kohabitacije. Gospođa Pusić je potpuno u pravu, pošto su neposredni izbori, budući predsednik ima legitimitet u političkom smislu bez obzira na ovlašćenja koja ima i o tome se mora voditi računa. A kad govorimo o HDZ-u interesantno je da su, recimo, neki kandidati koji nisu dobili značajan broj glasova i sa desnice, izrazili rezerve prema politici HDZ-a i prema kandidatu HDZ-a, čak do spremnosti da možda i u drugom krugu ne podrže kandidata desnice i da se opredele, recimo, ili za apstinenciju ili da svoje birače prosto ostave da glasaju za koga hoće. To pokazuje da je politička klima u Hrvatskoj i dalje u kontinuitetu na osnovu ozbiljne podele koja tamo postoji".
Postoji i pitanje da li je spomenuta kohabitacija sada nesumljiva i da može da se zaključi da je više donela Milanoviću nego HDZ-u.
"Pa jeste, sama činjenica da je on posle prvog mandata u takvim okolnostima kohabitacije uspeo da ostvari ovakav rezultat, on je izraz i nezadovoljstva politikom HDZ-a, ali i izraz da ta politika kohabitacije ipak je nešto što je u ovom trenutku činjenica kada je reč o političkoj sceni Hrvatske, dakle jedne podeljene zemlje i u političkom ili u nekom drugom smislu", zaključio je Milivojević.
Gostovanje Vesne Pusić i Zorana Milivojevića u celosti pogledajte u video prilogu na početku teksta.
Izbore u Hrvatskoj je za Euronews Srbija komentarisao i Dejan Jović, profesor na Fakultetu političkih nauka u Zagrebu.
Jović: Pred Milanovićem je izbor, da li želi nastavak karijere i konfrontaciju, ili pomirljiv ton i poslednji mandat
Ankete su, kako je rečeno, pokazivale da će biti drugi krug, ali ne ovako ubedljivo, a na pitanje kako objašnjava ovakvu ubedljivu pobedu Zorana Milanovića i sa druge strane relativno loš rezultat Dragana Primorca, Jović je istakao da je pobedi Milanovića dosta doprineo njegov odnos sa političkom desnicom u biračkom telu.
"Pa Zoran Milanović je istovremeno i na vlasti i vođa opozicije. To je vrlo ugodna pozicija, jer onda se razni ljudi poistovećuju sa raznim aspektima toga što on zapravo jeste. Njegova poruka levice bila je: 'Ja sam jedini čovek koji može zaustaviti potpunu vlast HDZ-a', to je bila jedna sumnjiva poruka da HDZ vlada u koaliciji i nema kontrolu, recimo, nad tri od četiri najveća grada u Hrvatskoj, dakle ne kontroliše celu hrvatsku politiku. A s druge strane, njegova poruka desnici je: 'Ja vas štitim od prevelikog uticaja Brisela i Evropske unije, ja sam zapravo jedini ozbiljni suverenista na hrvatskoj političkoj sceni'. Tako da je takvim pozicioniranjem, gde je on istovremeno i vlast i opozicija, i protivnik Brisela, i protivnik HDZ-a, uspeo zahvatiti mnoge birače koji tradicionalno ne bi glasali, recimo, za njega, da je bio samo na levoj poziciji, slao poruku samo ideološkog tipa", ističe Jović.
U pobedničkom govoru Milanović je u jednom trenutku rekao da je spreman da ispruži ruku prema HDZ-u, odnosno prema vladi i da Hrvatska, kako je rekao, treba da zauzme jedinstven stav po nekim ključnim pitanjima mira i bezbednosti.
"Centralno pitanje sada za Zorana Milanovića je da li on želi ovaj mandat iskoristiti kako bi to bio kraj njegove političke karijere i nakon toga više ništa, ili ga želi iskoristiti tako da u jednom trenutku napusti funkciju predsednika Republike ili nakon njenog isteka se kandiduje ponovo za premijera Hrvatske", kaže Jović i dodaje:
"Ako je to ovo drugo, ako želi nastavak svoje političke karijere, a 2030. kada mu završi mandat, on će imati 64 godine, dakle, pitanje je stvarno otvoreno šta želi. Ako želi biti premijer ponovo, on će nastaviti konfrontaciju sa Andrejem Plenkovićem, pokušaće ga oslabiti, znajući da Andrej Plenković već iza sebe ima tri mandata i da je vrlo teško videti da će mu biti poveren četvrti mandat i čekati da se pojavi novi lider HDZ-a kog može pobediti eventualno na tim novim premijerskim izborima koji su tek za tri i po godine. Dakle, to je neka daleka perspektiva".
S druge strane, Jović smatra da je moguć i drugačiji nastavak ove priče.
"Ako, međutim, odluči da mu je ovo kraj političke karijere, onda će verovatno delovati pomirljivo i kao neki kandidat jedinstva, kao neko ko zapravo želi završiti svoju karijeru bez velikih kontroverzi i ne izložiti se suviše jednom kada ode u političku mirovinu rizicima koje sa sobom nose takva konfrontirajuća pozicija", ističe Jović.
Gostovanje Dejana Jovića u celosti pogledajte u video prilogu.
U okviru predizborne kampanje i u toku sučeljavanja predsedničkih kandidata na HRT-u postavilo se pitanje da li bi Hrvatska trebala da blokira Srbiju na putu ka Evropskoj Uniji i većina kandidata je rekla da Hrvatska ne treba bezuslovno da dozvoli evropske integracije Srbije, već da taj put treba da blokira ukoliko Srbija ne ispuni određene uslove i ti uslovi su se pre svega odnosili na ratnu prošlost, odnosno dostavljanje arhiva o nestalima, ukazivanje na to gde se nalaze masovne grobnice, ali i izvinjenje za, kako se ovde govori, "velikosrpsku agresiju" na Hrvatsku 90-ih godina.
Takođe, pominjali su se i stavovi da bi Hrvatsku vojsku, između ostalog, trebalo jačati zbog pretnji "srpskog sveta", ali su se pominjale i mogućnosti da hrvatska vlada treba da razmisli o prestanku finansiranja lista "Novosti" Srpskog narodnog vijeća zbog toga što, kako su navodili pojedini predsednički kandidati, blati odnosno dovodi u pitanje vrednosti "Domovinskog rata".
Milošević: Bilo je očekivano da će kandidati imati "tvrđi" stav prema Srbiji u kampanji
Na temu položaja Srba i o napadima na Srbiju u toku kampanje za Euronews Srbija je govorio Boris Milošević iz Srpskog narodnog vijeća.
Gospodine Miloševiću, kao što sam rekao, u kampanji je bilo dosta reči i o Srbima. Kako vi gledate na sve to i da li ovi izborni rezultati koji pokazuju da su ti kandidati koji su to govorili prošli loše mogu da zadovolje srpski narod u Hrvatskoj?
"Ovi rezultati su bili očekivani u smislu da se otprilike znalo i očekivalo da će proći Zoran Milanović i Dragan Primorac. Ono što je bilo neočekivano je što je zapravo Zoran Milanović ovako uverljivo pobedio i zapravo da mu je manje od 1 odsto glasova falilo da već juče postane novi-stari predsednik. Ono što je važno za srpsku zajednicu bilo je da ti kandidati koji su imali negativnu retoriku nisu dobro prošli, odnosno da su dobili uglavnom manji broj glasova i da ta retorika nije zahvatila veći deo biračkog tela", rekao je Milošević.
Na pitanje zbog čega se na tim temama nije dobio i veći broj političkih poena, Milošević je istakao da je tematika ipak bila usmerena na odnos Hrvatske i Srbije kao država.
"Pa svakako zato što se znalo ko su favoriti i da ovi kandidati jesu bili autsajderi jer nisu imali iza sebe ni potrebnu stranačku podršku, ni mašineriju, a ni ni doseg prema biračima, što je dobro. I mislim da ono što je važno za srpsku zajednicu je da ovi glavni kandidati koji su prošli u drugi krug nisu tematizovali pogotovo Srbe u Hrvatskoj u negativnom kontekstu, zapravo nisu se većinom uopšte bavili Srbima u Hrvatskoj, ali važno je bilo to da se ne vodi ta jedna vrsta negativne kampanje", rekao je Miloševića i dodao:
"Ono što je bila tema u predizbornoj kampanji delom je bilo neizbežno i pitanje odnosa sa Srbijom i tu su većinom imali svi tvrđe stavove, ali to je tako u predizbornoj kampanji, svi pokazuju nešto tvrđe ili, da tako kažem, žešće stavove, a onda kada se stupi na funkciju, onda se vodi malo ipak realnija i umerenija politika", istakao je Milošević.
Gostovanje Borisa Miloševića u celosti pogledajte u video prilogu.
Komentari (0)