Završnica izborne kampanje u Hrvatskoj: U debati kandidati izneli stavove o Srbiji, drugi krug najverovatniji ishod

U nedelju 29. decembra održava se prvi krug predsedničkih izbora u Hrvatskoj. U trci je osam kandidata: Zoran Milanović, Dragan Primorac, Miro Bulj, Ivana Kekin, Branka Lozo, Marija Selak Raspudić, Tomislav Jonjić i Niko Tokić Kartelo. Pravo glasa imaće 3.762.221 glasač. Ko su fovariti i kako je protekla kampanja?

Da bi određeni kandidat bio izabran za predsednika u prvom krugu mora da osvoji apsolutnu većinu svih glasova. Ukoliko to ne pođe za rukom nikome, onda dva kandidata sa najvećim brojem glasova idu u drugi krug koji se održava dve nedelje posle prvog.  

Istraživanje agencije Promocija Plus za HRT koje je objavljeno pre tri dana, a sprovedeno između 16. i 17. decembra na uzorku od 1.000 ispitanika pokazuje da je aktuelni predsednik Zoran MIlanović čvrsto na poziciji favorita sa podrškom od 39 odsto. To je inače rast od dva procentna poena u odnosu na prethodni mesec.  

S druge strane, kandidat HDZ-a Dragan Primorac u završnicu kampanje upao je s podrškom od 22,9 odsto. Na trećem mestu je nezavisna kandidatkinja Marija Selak Raspudić s podšrkom od 9,6 odsto. Sledi Ivana Kekin s oko devet odsto, a ona je u odnosu na prethodnu anketu zabeležila bolji rezultat za 1,29 odsto, i to uprkos medijskim kontroverzama u vezi sa suprugom i zemljištem u Istri, piše portal Index.  

Tanjug/HINA/DARIO GRZELJ

Kada je reč o ostalim kandidatima, najveći pad podrške beleži Miro Bulj (3,6 odsto), a Branka Lozo je u blagom porastu sa sličnim rezultatima. Nezavisni kandidati Tomislav Jonjić i Niko Tokić Kartelo ostaju na marginama s podrško manjo, od 1,5 odsto.  

Ono što bi moglo da bude značajno je udeo neodlučnih birača koji iznosi oko 10 odsto, a to je 3,4 odsto manje nego pre mesec dana.  

Printskrin/Youtube/Dragan Primorac

Glavno pitanje je šta bi se dogodilo ukoliko se, kao što to ankete predviđaju, ode u drugi krug. Prema istraživanju Zoran Milanović bi 12. januara 2025. godine ubedljivo pobedio s 54,2 odsto glasova, a Primorac bi imao 33 odsto.  

Razmena oštrih reči u kampanji - od kokoške do stanokradice

Milanović se tokom svog mandata često sukobljavao sa premijerom Andrejem Plenkovićem iz HDZ-a po mnogim pitanjima, a njih dvojica su neretko razmenjivali kritike i oštre reči.  

Taj manir je obeležio i kampanju jer se takav ton nastavio i između Milanovića i kandidata HDZ-a za predsednika Dragana Primorca.  

Tanjug/HINA/Edvard Susak

Na primer, Primorac je za Milanovića na jednom predizbornom skupu rekao da je kokoška, i to nakon što ga je Milanović nazvao stanokradicom.

"Milanović je konačno izašao iz kokošinjca i pustio glas. I sve odmah zagadio. Pa krenimo redom: Očito ga je ipak pogodilo da nije orao već kokoš, a najviše ga je pogodilo to što je najavljena istraga oko ECMO uređaja, gde je direktno odgovoran upravo on kao bivši premijer, a zna se da ga imunitet štiti još samo dva meseca. Razumem njegov strah jer moja borba protiv korupcije trajaće 365 dana u godini i 24 sata dnevno. A što se tiče stanova, to je tek tema o kojoj treba pričati, pogotovo što je stanokradica upravo Milanović", naveo je Primorac u jednoj od objava na svom Fejsbuk profilu.  

TANJUG/FOTO HINA

Milanović je potom odgovorio: "Okej, ja sam kokoška, ne znam kako njega doživljavaju. On je lažan kao novčanica od 13 evra, dosadan kao prijateljska utakmica. Ali, kad nekom kažeš da ga plaća Moskva, to je ozbiljna kvalifikacija. Kad ja kažem da je Plenkovićev izabranik stanokradica, čovek koji je ukrao jedan komad stana, tako što je doveo u zabludu prevarom vlasnike… To se dogodilo, to ima sve elemente krivičnog dela prevare", rekao je Milanović tokom posete Plaškom, Primoštenu i Trogiru.

Predsednička debata na HRT-u

Sinoć je održana i predsednička debata na HRT-u, a kandidati su suočili stavove o odbrambenoj politici i bezbednosti.

Upitani da li bi podržali slanje dva hrvatska oficira u misiju u kojoj bi se u nemačkom gradu Visbadenu obučavali ukrajinski vojnici, kao i slanje hrvatskih vojnika na teritoriju Ukrajine ako dođe do mirovnog sporazuma, većina pretendenata za šefa države odgovorila je negativno, prenela je Hina. 

Miro Bulj iz pokreta Most naglasio je da vojnike treba slati na hrvatske granice kako bi zaštitili svoje građane, dok je nezavisni kandidat Tomislav Jonjić, s druge, strane, istakao da je Hrvatska članica NATO i da od njega ima koristi, ali i obaveze. On je kazao da bi se protivio da hrvatski vojnici odlaze u Ukrajinu, ali ne bi pravio paradu od dva oficira koja je trebalo da odu u Visbaden. 

Prinstscreen YouTube/Projekt Velebit

Kandidatkinja stranke ''Možemo'' Ivana Kekin smatra da Ukrajini treba pomoći i finansijski i humanitarno, i vojnom opremom, ali ne i slanjem vojnika. 

Iako smatra da obaveze prema NATO treba ispunjavati, Branka Lozo iz pokreta DOMiNO nije za slanje hrvatskih vojnika u vojne misije. 

Aktuelni predsednik i kandidat SDP i partnera Zoran Milanović istakao je da je "odgovor na hipotetično pitanje ne". 

"U svom radu i delovanju u hrvatskim interesima kao premijer i predsednik Republike sam dva puta donosio, nažalost, odluke o povlačenju hrvatskih vojnika iz pogibije u Siriji i Avganistanu pre izbijanja haosa. Ovo sada je samo gore", poručio je on i dodao da Hrvatska ima obaveze prema NATO, ali da ni u kom slučaju obaveza nije da pritekne u pomoć državama koje nisu članice Saveza. 

Prinstscreen YouTube/Podcast BURA

Kandidat HDZ-a Dragan Primorac je istakao da kao predsednik nikada ne bi dozvolio da hrvatski vojnik ratuje na tuđoj teritoriji. 

Nezavisna kandidatkinja Marija Selak Raspudić je poručila da je ovo pitanje postalo tema zato što je to hteo Milanović kako bi stvorio privid da se hrvatski momci šalju da ginu da bi na tome politički profitirao, navodi Hina. Za nezavisnog kandidata Niku Tokića Kartelu ova tema je nebitna pošto su pitanja hipotetička.  

Govoreći o ilegalnim migracijama, kandidat Jonjić se, kao i Bulj, zalaže za pridruživanje vojske na granicama ukoliko policija nije u stanju da reši taj problem, a u tom pravcu razmišlja i Selak Raspudić. Kekin smatra da bi EU trebalo pravednije i solidarnije da deli teret migrantske krize, dok se Lozo izjasnila za jačanje policije, a Milanović i za davanje možda većih ovlašćenja policiji. 

Prinstscreen YouTube/RTL

"Kada ja postanem predsednik, svaki ilegalni migrant će biti deportovan, Hrvatska neće biti utočište ilegalnih migranata", kazao je Primorac. 

Kako kandidati gledaju na Srbiju i njen put ka EU?

Ono što je za javnost u našoj zemlji posebno zanimljivo jesu stavovi predsedničkih kandidata prema Srbiji. Jedni su govorili o tome da sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem "nema nikakvih pregovora", dok su neki istakli da "ne postoji nikakva građanska Srbija". BBC na srpskom jeziku je u tekstu izdvojio njihove odgovore u debati o putu Srbije ka EU.  

Bulj: Ne možemo dopustiti da Hrvatska postane pašaluk Aleksandra Vučića

Miro Bulj je insistirao na tome da Srbiju treba blokirati u bilo kakvim pregovorima sa EU.

"Trebalo bi blokirati bilo kakve pregovore o ulasku Srbije u EU dok se ne reši ratna odšteta i popis svih nestalih. Srbiju blokirati u bilo kakvim pregovorima, to je načelo", kazao je on.

Bulj je kritikovao što država finansira nedeljnik Novosti, koji izdaje Srpsko nacionalno veće iz Zagreba.

"Ne možemo mi dopustiti da Hrvatska postane pašaluk Aleksandra Vučića. Mi u ovom trenutku finansiramo srpske Novosti Milorada Pupovca, koji stoji na četničkom derneku u Bačkoj Palanci uz Vučića, koji vređa Hrvatsku", rekao je on.

Jonjić: Potrebno je izgubiti iluzije da postoji neka građanska Srbija kojoj treba podilaziti

Tomislav Jonjić je kritikovao što se velika količina novca izdvaja za srpske kulturne centre.

"Apsolutno bih se protivio ulasku Srbije u EU dok se Beograd ne izvini za velikosrpsku agresiju i za zločine u Hrvatskoj i BiH. To nije samo pitanje Srbije, nego i pitanje Plenkovićeve vlade. Silan novac se odvaja za takozvane srpske kulturne centre", kazao je on.

Jonjić je rekao i da treba vratiti teritoriju koja je "pod srpskom okupacijom" i da ne postoji "građanska Srbija.

"Potrebno je razrešiti pitanja koja smo spominjali, potrebno je vratiti dvanaestak hiljada hektara okupirane hrvatske zemlje, koja se i dalje nalazi pod srpskom okupacijom i potrebno je izgubiti iluzije da postoji neka građanska Srbija kojoj treba podilaziti", rekao je on.

Kekin: Treba podržati proteste u Srbiji

Ivana Kekin se dotakla i protesta u Srbiji i istakla da iste treba podržati jer je to strateški interes Hrvatske.

"Pitanje nestalih je jedna od ključnih tema. Hrvatskoj je strateški interes da u Srbiji na vlasti bude građanska i demokratska opcija, što (predsednik Aleksandar) Vučić nije. Ovih dana vidimo kakvu snagu imaju građani Srbije koji protestuju protiv Vučića. Takvim građanima treba da damo podršku", kazala je ona.

Selak Raspudić: Nema pregovora sa Vučićem

Marija Selak Raspudić je rekla da ne bi trebalo da bude pregovora sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, a dotakla se i Andrije Mandića.

"S glinskim huškačem nema pregovora. Neki dan je šetao po Dubrovniku i nama govorio o agresiji na Srbiju", aludirajući na učešće predsednika Vučića na samitu Ukrajina - Jugoistočna Evropa počekom oktobra, a dodala je i:

"Kada govorimo o Srbiji, govorimo i o Crnoj Gori. Kad Srbija buši Crnu Goru, time buši našu južnu granicu. Pa tako kako vi objašnjavate, gospodine Milanoviću, da ste u Crnoj Gori, ponovo ne bivajući hrabar, kao što ste hrabri unutar Hrvatske, kritikovali činjenicu da su četničkog vojvodu Mandića opravdano proglasili 'personom non-grata'".

Prinskrin/Youtube/RTL

Lozo: Srbija nas vuče za nos i izigrava, što im istorijski jako dobro ide

Branka Lozo, profesorka na Grafičkom fakultetu, je spomenula "politiku srpskog sveta.

"Sa Srbijom je problem što oni ne žele da uđu u EU nego nas vuku za nos i izigravaju, što im istorijski jako dobro ide. Treba da priznaju da su imali logore na teritoriji Hrvatske, da kažu gde su nestali, vrate kulturno blago, arhive. Onda je nultno stanje i možemo početi razgovarati. Tu je i politika 'srpskog sveta' koja se agresivno uvlači u Hrvatsku i druge zemlje u okruženju. To finansira i hrvatska vlada", poručila je ona. 

Milanović: Srbija sama mora da se odredi

Zoran Milanović se dotakao svojih suseda sa predsednikom Republike Srpske, Miloradom Dodikom.

"Gde sam bio kad sam išao kod Dodika pre godinu dana? Bio sam na obeležavanju oslobođenja Jajca, bilo je prekrasno, a onda sam se zaputio tamo gde idu Plenković i Čović zato što je to čovek s kojim se razgovara. Razgovara se i s Vučićem, međutim Srbija sama mora da se odredi. Srbija nam je sused, jako važan trgovinski partner, mi imamo robni izvoz samo u tri države dominantno - Slovenija, BiH i Srbija. Ako budu sarađivali, rešenje se može naći", rekao je on.

Primorac: Postoje uslovi

Dragan Primorac je kazao da postoje uslovi za sve one koji žele da postanu članice EU.

"Hrvatska će biti otvorena prema svim susedima na putu u EU, ali uz uslove: otvaranje arhiva nekadašnje Jugoslovenske narodne armije, vukovarska bolnica, gde leže kosti hrvatskih ljudi. Zbog sebe i zbog budućnosti moramo učiniti sve da do tih podataka dođemo. Što se tiče Milanovića i (predsednika Republike Srpske) Dodika, on je pod američkim sankcijama...", rekao je on. 

Tokić Kartelo: Srbi ne žele u EU

Nezavisni kandidat Niko Tokić Kartelo smatra da Srbi ne žele da njihova zemlja postane članica EU.

"Ja nisam protiv veta niti blokiranja, ali sam za razgovor. Hrvatska ima priliku da postane lider u pregovorima oko ulaska BiH ili Srbije u EU. To treba iskoristiti, razgovarati, rešavati probleme. Kad pitate Srbe, oni ne žele u EU. Čime bismo mi mogli da ucenjujemo, ne znam, ničim", smatra on.

Koje su dužnosti predsednika Hrvatske i kakvu on ima moć? 

Inače, moć predsednika Hrvatske proizilazi iz činjenice da su izbori za tu funkciju visoko personalizovani. Predsednik je funkcioner s najvećim legitimitetom stečenim direktnim glasovima birača. Ima istaknutu javnu ulogu i mogućnost da javno upozori ili iznese kritiku dnevnopolitičkih dešavanja, odnosno da bude svojevrsni korektiv vlasti.  

Predsednik zastupa državu u zemlji i inostranstvu, ali i raspisuje izbore za Sabor i referendume. Saziva Sabor na prvo zasedanje i poverava mandat za sastavljanje vlade, daje pomilovanja i dodeljuje odlikovanja i priznanja.  

Zajedno s Vladom deli izvršnu vlast, ali za razliku od Vlade, nije direktno odgovoran Saboru. U slučaju da dođe do sukoba Vlade i Sabora, Vlada ne može samostalno raspustiti Sabor, već može predložiti predsedniku da to učini.