Igre 
Šmit za Euronews Srbija o nametanju izbornog zakona: Ostavio sam puno prostora političarima u BiH - Ko kasni? Ja ne!
Komentari05/04/2024
-16:02
Visoki predstavnik za Bosnu i Hercegovinu Kristijan Šmit boravio je ove nedelje u Srbiji, a u Beograd je došao u trenutku dok su u BiH podignute političke tenzije posle njegove odluke da nametne izborne zakone, ali i posle zasedanja Skupštine Republike Srpske. On je u intervjuu za Euronews Srbija rekao da je političarima u Bosni i Hercegovini ostavio puno prostora, te da su oni još 2022. najavili da će rešiti pitanje poboljšanja izbornog zakona u roku od pola godine, što se i dalje nije desilo.
Kada je reč o sastanku sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, Šmit kaže da su razmenili mišljenja o evropskim integracijama, o situaciji u Bosni i Hercegovini, a posebno o nekim razgovorima u Srbiji pritužbama nekih koji smatraju da je Republika Srpska "pod pritiskom".
Opširnije u nastavku teksta, a ceo intervju Marka Subotića sa Kristijanom Šmitom možete pogledati u video-prilogu.
- Danas ste imali sastanak sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem. Šta možete da nam kažete o tome kakav je bio zaključak tog susreta?
Veoma mi je važno da imam stalne kontakte sa političkim vlastima u susednim zemljama, posebno posle odluke EU da započne pregovore kao što su pregovori sa Srbijom, o tome da postane članica, kao Hrvatska, na primer. Razmenili smo mišljenja o evropskim integracijama, o situaciji u Bosni i Hercegovini, a posebno o nekim razgovorima u Republici Srbiji i pritužbama nekih koji smatraju da je Republika Srpska pod nekakvim pritiskom i da je skrajnuta. Ja sam istakao i izrazio uverenje predsedniku Vučiću da ja sebe smatram garantom Dejtonskog sporazuma, koji predviđa postojanje entiteta Republike Srpske, tako da ne može da dirne u njeno postojanje. O tome smo dakle razgovarali.
- Da li ste rešili neke nesporazume nastale posle vaše poslednje odluke?
O izbornom zakonu?
Povezane vesti
- O izbornom zakonu, o situaciji u Bosni, o strahu, posebno u Republici Srpskoj, da sve što vi radite - radite tako da Republika Srpska izgubi svoj identitet i izgubi svoj smisao.
Nismo razgovarali o tome - o celokupnoj atmosferi. Izborni zakon je, inače, samo sprovođenje preporuka OEBS-a i ODIHR-a, koje se, inače, danas koliko sam obavešten primenjuju na lokalne izbore u Srbiji. Pošto su u BiH glasački listići potpuno iste boje, niko nije diskriminisan i ja sam istakao da moramo da učinimo sve da ljudi shvate da nema građana prvog ili drugog reda. Razgovarali smo i mogu da razumem da postoji zabrinutost da Srbi na neki način ne uživaju ravnopravan tretman. Mislim da je to percepcija i da ne odgovara stvarnosti, ali ponekad je potrebno pružiti više informacija i stvoriti povoljniju situaciju za sve u jednoj zemlji, da se svi osećaju kao ravnopravni građani koji imaju ista prava. Do toga mi je stalo i rekao sam da ću se za to boriti.
"Dejtonski sporazum se ne bavi imovinom"
- Pre nekoliko dana, predsednik Srbije je rekao da će vas direktno pitati koji je konkretno deo Dejtonskog sporazuma Milorad Dodik prekršio. Šta ste mu odgovorili?
Možda smo razgovarali o pitanju državne imovine, koje je veoma složeno. Rekao sam da se tu pre svega radi o tome da niko ne sme da dovodi u pitanje suverenitet i teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine. Inače, predsednik Vučić to nikada ne radi. On predstavlja zemlju potpisnicu Dejtonskog sporazuma. Taj sporazum nosi potpis tadašnjeg predsednika Srbije, kao i drugih - nemačkog, francuskog, hrvatskog predsednika, Evropske unije... Dakle, taj sporazum se ne sme dovoditi u pitanje jer je to osnova za mir u BiH. Rekao sam mu da ne prihvatam te primedbe, ali da ne vidim da postoji potreba da bilo ko o tome govori, uključujući gospodina Dodika.
- Dakle, imovina Republike Srpske ostaće njena? Ili ne?
Imovinom se Dejtonski sporazum ne bavi. Imovina je državna imovina - naravno stvari su u Jugoslaviji bile veoma komplikovane i zemljama koje su je nasledile - ali svi koji žive ovde u regionu znaju da je sve komplikovano. Dve hiljade i prve godine, pet zemalja naslednica bivše Jugoslavije - Srbija, Hrvatska, Slovenija, Severna Makedonija i Crna Gora. Pardon, Bosna i Hercegovina, u to vreme su Srbija i Crna Gora bile zajedno. Obavezale su se (sporazumom o sukcesiji - prim. prev.) da će imovina bivše Jugoslavije pripasti zemljama koje su nastale na datoj teritoriji u delovima bivše Jugoslavije.
- Da, ali radi se i o zemljištu, i o šumama, i o rudnim bogatstvima... Ko te resurse koristi ? Banja Luka ili Sarajevo? Ko je toga vlasnik?
Povezane vesti
To je zbog tog sporazuma o sukcesiji koji je potpisan u Sarajevu i ratifikovan kao validan u Banjaluci, pre 22 godine, koji kaže da se ne radi o tome šta kome pripada, već ko šta koristi. Tu se mora sesti za sto i doneti pravična odluka o razvoju. Prva instanca i prvi adresat je ovde država. Bosna i Hercegovina, poput Republike Srbije ili Slovenije. A zatim, moramo da vidimo kakva je situacija u zemlji u kojoj postoje dva entiteta i kantoni, koji takođe imaju javna ovlašćenja. To je kao što vidite više tehničko nego političko pitanje i predlažem da ga ne podižemo na politički nivo. Razgovarali smo o detaljima i zaključili da treba da sednemo za sto svi zajedno i razgovaramo i pronađemo pravična rešenja.
- Da, ali u Banjaluci i Mostaru reći će vam da je BiH decentralizovana, a ne centralizovana zemlja?
Ja sam iz decentralizovane zemlje - Nemačke - dok sam bio ministar poljoprivrede i regionalnog razvoja, bio sam zadužen da rasporedim imovinu nekadašnjih istočnih Nemaca, koja je bila državna imovina Istočne Nemačke, i uspeli smo da to ostvarimo. Zbog toga želim da pomognem, radi se o potrebama - kome su potrebne javne službe, kome je potrebno da sagradi fiskulturnu salu za školu, radi se više o opštinskom nego o državnom nivou. Ako uđete u detalje, videćete da će to biti odlična prilika da se obezbede pogodnosti za sve, za svaki deo zemlje. Ne vidim zašto se postavlja pitanje oko toga i moram da kažem da je Dejton dokument u kome se entiteti navode i imenuju, ali je država Bosna i Hercegovina.
Povezane vesti
- Da li je Milorad Dodik prekršio Dejtonski sporazum stavom o imovini?
On ne može da ga prekrši, jer ne može da ga promeni. Ono što je urađeno i ono što sam ja rekao u vezi sa nekim odlukama parlamenta u Banjaluci jeste da one moraju da budu u skladu sa ustavom. Samo da kažemo da upravo time ne treba da se bavimo. Tako da mislim da je današnji sastanak bio jako dobar, da kažemo: "Prijatelji, hajde da sednemo i vidimo kako možemo da rešimo ovaj problem". Neki ljudi imaju drugačiju percepciju. Oni koji se ne bave politikom kažu "27 ili 28 godina posle Dejtonskog sporazuma, odnosno punih 29 godina posle njega, niste uspeli da rešite neke stvari koje su u Srbiji, na primer, urađene pre 25 godina. Neverovatno! Zbog čega ste toliko lenji, šta to radite? Mislim da zato treba da sednemo i da donesemo odluku.
"Političari nisu izabrani da ne rade ništa"
- Zašto niste seli sa političarima pre odluke o izmeni izbornog zakona? Zašto niste ostavili političarima u Bosni prostora da donesu odluku?
Ostavio sam im puno prostora. 12. juna 2022, svi najvažniji ljudi u Bosni i Hercegovini, uključujući Milorada Dodika i druge, svečano su izjavili da će rešiti to pitanje poboljšanje izbornog zakona u roku od pola godine posle izbora 2022. To je bilo 2022. Danas je 2024. Ko kasni? Ja ne, ja sam dugo bio strpljiv. Rekao sam: "Prijatelji, hajde da sednemo - kažem "prijatelji" jer ih poštujem - i tu su bila očekivanja Evropske Unije i 14 prioriteta, u vezi sa članstvom... Rekao bih da svi imaju pravo da kažu "mi bismo to sami da uradimo", ali onda - uradite. Političari nisu izabrani da ne rade ništa, već da postižu rezultate. U suprotnom, ljudi kao ja se pojave.
- I onda im vi nametnete?
Da.
- I onda vas Evropska Unija kritikuje zbog toga.
U redu, ako pogledate detalje, već u decembru sam ja javno rekao: "Uradite to." Imamo izbore 6. oktobra ove godine i mi želimo - pre svega ko smo "mi" - Evropska unija, OEBS, Amerikanci, Nemci - želimo da institucije u Bosni i Hercegovini uvedu skenere glasačkih listića, zatim biometrijsku identifikaciju glasača. Za to je potrebno vreme, ne možete čekati mesec dana pred izbore. Morate da odlučite danas. Ja sam pravio pritisak pošto sam govorio "Šta treba da radimo? Ne možemo ništa, jer nema zakona. Zato sam ostavio rok do 19. aprila ove godine da parlament donese te zakone.
- Da li očekujete da će to i uraditi?
Nadam se. Mislim da ne moraju, ali u redu ako je to slučaj, treba da naprave evaluaciju. Ne pucajte u pijanistu, ako svira klavir, zato što ostali ne pevaju.
- Da, ali upravo Evropska unija puca na tog pijanistu, jer kaže da ono što radite treba da koristite samo kao nekakvo krajnje rešenje.
To jeste bilo krajnje rešenje. Budite sigurni da sam bio u tesnoj koordinaciji sa Evropskom unijom i da je i EU spremna da predstavi tu mašineriju koja bi trebalo - za šta ja nisam stručnjak - da oteža izborne prevare.
- Ako je to krajnje rešenje, to znači da ne verujete da može da bude bilo kakvih dogovora između političara u BiH?
Nikada nije prekasno. Ipak, ne mogu da prihvatim kada neko kaže "Zašto primenjujete nešto što bismo mi ionako uradili?" U redu, prošlo je dve godine i nije urađeno ništa. Moram, na žalost, da budem oštar i jasan.
"Ovo nije zakon protiv ili u prilog Miloradu Dodiku"
- U Republici Srpskoj se veruje da su te promene uvedene samo da bi se Milorad Dodik sklonio sa političke scene u Bosni. Premijer Reublike Srpske Radovan Višković veruje u to i ističe član 8. zakona u kome se pominje zabrana vršenje određenih funkcija. Znači, prema tom članu, vi možete da zabranite Dodiku da se bavi politikom u Bosni?
Ovo nije zakon u prilog Miloradu Dodiku ili protiv njega, cilj je da se glasačima pruži mogućnost da budu sigurni da će njihovi glasački listići biti uračunati onako kako su ih popunili. To nije ni u prilog, ni na štetu bilo koga, glasač je taj koji odlučuje i moram da istaknem da je ono što je sadržaj ovog zakona upravo ono što je dogovoreno sa OEBS-om, ODIR-om, Savetom Evrope. Ne znam da li je premijer stručan za pravo, ali ako nema nikakvih preduslova u zakonu za one koji se kandiduju na izborima, onda to nije zakon nikome u prilogu i ni na čiju štetu.
- Ali donosi se u trenutku kada se sudi Dodiku u Sarajevu?
Suđenje je suđenje.
- Ali ako bude osuđen, onda neće moći da se bavi politikom u Bosni... prema tom zakonu.
Imamo bivšeg predsednika Vlade Federacije Novalića koji je osuđen i koji je u zatvoru. Ovo nije upereno ni protiv koga, već se odnosi na one koji su već osuđeni. Da li da dopišemo, ako je to nešto o čemu može da se razgovara, i kažemo "ovaj zakon se odnosi na sve, osim na neke koji imaju veća prava od drugih? Ne. To je vrlo jednostavno i treba jednostavno da shvatimo da je to zakon koji postoji u svim drugim zemljama, po sličnim standardima.
- Da li ćete postupiti po zaključcima parlamenta Republike Srpske? Oni su tražili poništenje te odluke. Vi nećete povući tu odluku?
Pročitao sam veliki broj zahteva, uključujući i za moje izbacivanje. Ne mogu da razgovaram o tome ako mi nije poznata prava namera. Ako budemo mogli da imamo razuman razgovor, onda je u redu. Neki kažu da sam previše Nemac, a premalo Balkanac, ali ja kažem - pogledajmo činjenice i onda odlučimo. Ovim zakonom se niko iz Republike Srpske, bilo kandidat ili glasač, ne stavlja u povlašćen ili pak lošiji položaj. Te preporuke ODIHR-a - i želim da istaknem, ako odemo iz RS u Federaciju na primer - za dve nedelje, u Hrvatskoj imamo izbore. Veliki je broj glasača koji žive u BiH i oni će glasati u skladu sa ODIHR-ovim preporukama za Hrvate. Ne vidim gde je problem? Ponekad ja imam problem jer mislim da neki ljudi samo pokušavaju da nađu izgovor i kažu za mene "on je stvorio problem". Hajde da sednemo i porazgovaramo o tome.
- Vi ste, dakle, spremni da preispitate svoju odluku ako političke stranke u Bosni postignu dogovor?
- Ne, ako postoji razuman dogovor. Ne političke stranke, ovo je zakon koji koristi glasačima, a ne strankama. Ja sam napravio dogovor sa glasačima i građanima. Oni imaju drugačiji utisak. Moram da budem veoma otvoren: u BiH, građani smatraju da se prema njima ne postupa korektno. Veliki broj njih je izgubio poverenje u glasanje, jer kažu "toliko je zloupotreba da ne želim da glasam". Ono što ja radim nije u prilog nijednoj političkoj partiji, tako da ne želim da slušam kada mi govore da sam neku političku stranku stavio u nepovoljniji položaj. Ne, to je u korist građana.
"Neke izjave u Banjaluci više govore o problemu onih koji takve izjave daju"
- Iako srpski političari prete da će se povući iz institucija u BiH? Šta ćete uraditi u tom slučaju?
Ja ne bih nikome preporučio da se bave politikom time što će upućivati pretnje. Najgore je reći "ako vi to ne uradite, ja ću uraditi to i to". Bolje da sednemo i razmislimo. Imam veliko iskustvo u politici i biznisu i budite sigurni - oni koji prete ultimatumima, neće politički dobro proći. Zašto onda da ne sednemo i iznesemo svoje argumente, umesto da ultimativno pretimo.
- Ali vama se preti upravo time - da srpski političari napuste institucije?
Da li mogu da vam kažem da je juče, ministar trezora BiH, inače iz Republike Srpske, potpisao prelazni budžet, uključujući budžet za centralnu izbornu komisiju, na osnovu moje odluke od pre dve godine. Uveren sam da postoje razumni ljudi. Ne želim nikoga da uzdižem ili spuštam, spreman sam za pregovore i bio bih srećan ukoliko se pronađe način da se problem reši. U kom pravcu ići? Ne ići na izbore? Ne mogu da zamislim da je to rešenje. Možda sam pomalo jednostavan ali je najbolje da glasači dobiju svoja prava. Ako imaju bolju ideju, neka donesu zakon.
- Da zaključimo ovaj intervju, moram da vas pitam za reakciju u Banjaluci i posebno i Zagrebu. Da li vam smeta to što vas Banjaluka ne priznaje kao predstavnika u BiH. A predsednik Hrvatske kaže da ste kolonijalni upravnik?
Baš divno, volim te opise, ali ih ne uzimam za ozbiljno. To nije nivo političke debate koje bih očekivao od šefa države članice Evropske unije. Neke izjave u Banjaluci više govore o problemu onih koji takve izjave daju nego bilo kog drugog. Opušten sam.
- Iako vas jedan entitet u Bosni ne priznaje kao visokog predstavnika?
Ne bih rekao da je tako. Neki ljudi na funkcijama u BiH, posebno jedne stranke, me ne priznaju. Ali oni ne mogu da govore u ime svih ljudi u BiH.
- Milorad Dodik kaže da ćete, ako uđete u Republiku Srpsku, biti uhapšeni i proterani?
On je to rekao pre godinu dana. Nisam to doživeo, više puta sam bio u RS i dočekan veoma prijateljski. Nije u tome problem. Ponekad se čovek zanese i govori stvari i posle se pokaje što ih je izgovorio. Ja i dalje poštujem Milorada Dodika. On je izabran i predstavnik je.
- I spremni ste da se sastanete s njim?
Spreman sam da se sastanem s njim.
Komentari (0)