Janša: Postoje članice EU koje se deklarativno zalažu za proširenje na Balkan, ali ne znaju kako da se sa tim izbore

Slovenija je za vreme svog drugog predsedavanja Evropskoj uniji pre dve godine postavila evropsku perspektivu zemalja Zapadnog Balkana kao prioritet i pokušala je da odredi vremenski raspored za ulazak u EU zemalja iz regiona, ali u tome nije uspela i jedna trećina država-članica se tome usprotivila iz različitih razloga i sa različitim izgovorima, rekao je u intervjuu za Euronews Srbija bivši premijer Slovenije i lider Slovenačke demokratske stranke Janez Janša. Govorio je o evrropskoj perspektivi država Zapadnog Balkana, o odnosima Srbije i Slovenije i drugim regionalnim problemima, ali i o aktuelnim svetskim sukobima i njegovom pozivu građanima Slovenije da se naoružaju.

Janez Janša je, gostujući u emisiji Direktno sa Minjom Miletić, rekao da je danas još uvek aktuelan deo razloga i izgovora EU kada je reč o prijemu država iz regiona.

"Postoje neke zemlje članice EU sa Zapada koje se deklarativno slažu, ali iskreno govoreći, ne znaju kako da se izbore sa tim pitanjem", rekao je Janša.

Upitan o uticajima različitih svetskih sila na Balkanu, bivši slovenački premijer je naveo da svet i Evropa nisu prazan prostor, naročito posle ruske invazije na Ukrajinu, i dodao je da, ako se EU ne bude proširila, neko drugi hoće.

"To ne znači da postoje neke bivše strukture koje se kreću prema evropskim granicama, ali uticaji postoje. Kada je reč o istočnom delu Evropske Unije, to je Rusija i to je jasno. Što se Balkana tiče, postoje mešani uticaji. Ne slažem se da je to područje na koje će, ako ne bude Evropske Unije kao oblika organizacije za te zemlje, doći Rusija i da će postati deo Ruske federacije. Mislim da to nije moguće, posebno ako se imaju u vidu geografske karakteristike", rekao je Janša.

Međutim, kako je dodao, taj otvoreni prostor koji ne popunjava Evropska unija, popunjavaju neizvesnost i razni drugi problemi.

Upitan da li veruje, uprkos različitim poliitčkim izjavama, da EU stvarno želi da integriše nove zemlje, odnosno zemlje Zapadnog Balkana, Janša napominje da je Unija sastavljena od 27 zemalja.

"Postoje različita mišljenja unutar Evropske Unije - i oni koji vas ne žele u EU, a to ne žele otvoreno da kažu, stvaraju birokratske prepreke. Otvaranje i zatvaranje poglavlja, prebrojavaju koliko zakona treba da promenite i tako dalje. To je nešto što nije potrebno u ovom trenutku. Evropska Unija je bila geopolitički, mirovni projekat i ne zavisi od toga koliko hektara vašeg zemljišta će biti zasejano usevima planiranim u Briselu", rekao je Janša.

Koji razgovor sa jednim od "liberalnih premijera" je iznenadio Janšu?

Kada je reč o zemljama Zapadnog Balkana i Istočnog partnerstva, smatra da bi Brisel trebalo da ima isti pristup kao i za vreme prvog velikog ulaska novih članica, čega je i Slvoenija bila deo.

"Tada smo morali da ispunimo neke uslove i neke standarde, ali pristup je bio strateški, a ne birokratski. Da je tada pristup bio birokratski, neke zemlje koje su tada ušle u članstvo, danas bi i dalje bile izvan EU. Dakle, to je ono što nije dobro kod sadašnje situacije", napomenuo je.

Takođe, kaže i da, nažalost, postoje i pragmatični razlozi onih koji se protive proširenju, a koje ističu oni koji su u zapadnom delu Evropske unije.

"Da budem postpuno iskren, za vreme tih razgovara pre dve godine kada smo nastojali da ubedimo naše kolege u EU da je potreban precizan plan proširenja EU na Zapadni Balkan, jedan od liberalnih premijera rekao je: 'Zbog čega vam je toliko stalo da ih uvedete u Uniju, ovako su jeftiniji. Njihovi kvalifikovani radnici dolaze u naše zemlje da rade, jeftiniji su od naše radne snage, zašto vam je toliko stalo do toga?'. Nisam bio šokiran, jer nisam od juče, ali sam svejedno bio iznenađen što neko to tako otvoreno govori, istina ne na zvaničnim sastancima, već u holu, i to u prisustvu značajnog broja ljudi", naveo je Janša.

"EU je meka sila koja nije dovoljna da razreši situaciju u Ukrjaini"

Govoreći o ratu u Ukrajini, Janša je rekao da je teško predvideti kada bi taj sukob mogao da se završi.

"Brojne su mogućnosti i u tom višestrukom univerzumu, postoji i mogućnost zamrznutog sukoba, istina ne potpuno, jer ljudi još uvek ginu na frontu, ali sukob u kome postoji pat pozicija i nijedna od strana ne uspeva da napreduje vojnim sredstvima. Neki veruju da je to ujedno i neophodan preduslov za početak pregovora. Mislim da u ovom trenutku, nažalost, to još uvek nije slučaj. Situacija u Ukrajini zavisi od mnogih faktora, ali uglavnom od situacije u Americi. Zavisi od toga koliko će biti obimna njihova vojna i finansijska pomoć Ukrajini i koliko će vremena trebati da se ona realizuje", istakao je Janša.

Euronews Srbija

Kaže i da će posle rata Rusija i dalje biti tu gde jeste i da neki pogrešno poistovećuju pojam ukrajinske pobede sa uništenjem Rusije.

"To se neće desiti. Pobeda Ukrajine bila bi oslobođenje Ukrajine, a ne uništenje Rusije. Konfuzija oko tih izraza je bila velika na početku rata, kada je rat bio zbunjen tim pitanjima - kako da pomognete Ukrajinu, a da ne isprovocirate Rusiju, koja je nuklearna sila. Danas je to razrešeno, ali je plaćena visoka cena jer je poginulo desetine hiljada ljudi. U ovom trenutku, Evropska Unija je saterana u drugi red, tako da kažem. Ukrajina je deo evropskog kontinenta, zemlja je kandidat za ulazak u EU, ali sama Unija je i dalje više 'meka sila', a ne prava struktura. Ta 'meka sila' nije dovoljna da razreši situaciju kakva postoji u Ukrajini", poručio je Janša.

Zašto je izjavio da Slovenci treba da se naoružaju?

Velike reakcije izazvala je Janšina izjava, kada je rekao da ljudi moraju da se naoružaju. On za Euronews Srbija kaže da ta izjava nije bila reakcija na neki rat, već izjava o aktuelnoj bezbednosnoj situaciji u Sloveniji i njenoj sposobnosti da se odbrani  ka zemlja.

"Snage bezbednosti bile su mnogo jače pre 30 godina, danas imamo malu profesionalnu vojsku koja je uživala loš tretman za vreme levičarskih vlada, slabo finansirana i opremljena. Mi nemamo rezerve jer se radi o profesionalnoj vojsci, a sadašnje generacije nisu dovoljno obučene da se pridruže vojsci ako se nešto desi, a to nešto nije samo teoretska pretnja. Zbog toga sam rekao slovenačkim građanima da postoje dozvoljeni načini da se naoružaju i da se učlane u sportska udruženja koja organizuju obuku i tako dalje. Da bi se napravile nekakve rezervne snage koje su potrebne svakoj zemlji, posebno ako ste u situaciji kao što je današnja", naveo je.

Prema njegovim rečima, vladajuća stranka u Sloveniji se ne bavi problemom ilegalne migracije koji je jedan od najozbiljnijh ne samo za Sloveniju, već i za veliki deo Evropske unije.

"Naprotiv oni ih dočekuju raširenih ruku. Naš premijer je izjavio da je jedino rešenje za ilegalnu imigraciju je da se ona ozakoni. Zbog čega mi koristimo taj izraz ilegalna imigracija? Zato što postoji i legalna imigracija. Svaka zajednica i svaka zemlja mora da bude u stanju da razlikuje ilegalne i legalne imigracije", naveo je.

Srbija važan ekonomski partner za Sloveniju

Na pitanje o odnosima Srbije i Slovenije, Janez Janša je rekao da je na ekonomskom planu Srbija važan partner za Sloveniju i da postoji postepeno povećanje trgovinske saradnje, a da je i Slovenija jedan od bitnih investitora u Srbiji.

"Slovenija je snažan zagovornik ulaska Srbije u EU, kao što znate, bez ikakvih kalkulacija i bez ikakvog uslovljavanja. Nismo susedi, pa nemamo granične probleme, poput onih koje Srbija ima sa nekim drugim zemljama", napomenuo je.

Govoreći o tome zašto Srbi u Sloveniji nemaju status nacionalne manjine, kaže da je to uglavnom iz istorijskih razloga, jer, kada je Slovenija dobila nezavisnost, nasledila je pristup istorijskim nacionalnim manjinama iz drugih zemalja.

"Taj pristup ustanovljen je kada je Slovenija bila još uvek deo Jugoslavije i tako svi koji su dolazili iz drugih delova iste države nisu smatrani manjinom. To je danas deo našeg ustava, koji malobrojnim Italijanima i Mađarima daje ne samo klasična manjinska prava, već i veliki uticaj u slovenačkom parlamentu. Tri hiljade ljudi koji sebe smatraju Italijanima biraju jednog poslanika u slovenačkom parlamentu, u kome ima ukupno 90 poslanika. Neretko se dešavalo da ta dva predstavnika italijanske i manjine budu ti koji presuđuju kako će se formirati vlada. To je veoma jaka poluga", kaže Janša.

Veruje i da se odnosi Srbije i Hrvatskem mogu popraviti i da postoje neki problemi koji se ne rešavaju godinama i decenijama, a koji bi mogli da se reše ukoliko Srbija uđe u EU.

"Neka pitanja, čak i ako ne budu rešena, biće tretirana drugačije jednom kada budete deo iste političke porodice. I mi, na primer, imamo nerešene granične probleme sa Hrvatskom. To je bila tema i deo političke debate pred svake izbore 90-ih godina. Te sporove nismo uspeli da rešimo bilateralnim putem, izašli smo pred Haški sud i prihvatili smo njegovu odluku, iako je bila nepovoljna po nas, dok je Hrvatska odbacila odluku, iako je bila povoljnija po njih. Taj spor dakle još nije rešen, ali smo danas deo Evropske Unije. Hrvatska je ušla u Šengen i to pitanje više nije politički atraktivno", rekao je

"Cilj u dijalogu Beograda i Prištine treba da bude da svi imaju koristi od konačnog sporazuma"

Upitan da li ima utisak da Evropska unija gubi kontrolu nad pregovorima Beograda i Prištine, kaže da je nažalost taj utisak tačan i da za to postoje dva razloga.

"Prvo, postoje razna nerešena pitanja na Zapadnom Balkanu i ni Evropska Unija ni šira međunarodna zajednica nije dovoljno smela, snažna i mudra da proba da ih reši, ne samo jednim pregovorima, nego koordinisanim poduhvatom, da ga tako nazovemo. Drugi razlog je taj što ni ti pregovori, bez tog koordinisanog pristupa, nisu dovoljno snažno povezani sa procesom pristupanja EU", kaže bivši premijer Slovenije.

Napominje da samo kombinovanim naporima, gde je cilj da nema gubitnika i da svi imaju koristi od konačnog sporazuma, može da se dođe do dobrog ishoda uz veliki trud i uz mnogo političke volje i finansijskih investicija.

Dodaje da je pre nekoliko godina odlučio da ne prati sve pojedinosti pregovora jer je video da ima sporazuma koji nisu sprovedeni i novih dogovora koji se ne primenjuju.

"Zašto se onda zanimati za nešto što neće doneti nikakve rezultate? Nisam upoznat sa detaljima i zato ne mogu da sudim o svakom pojedinačnim sporazumu ili pregovorima. Mogu samo da ponovim poslednji svoj odgovor. Mora se gledati šira slika, razgovori moraju biti iskreniji, bez političke korektnosti, bez zabranjenih pitanja o kojima se ne sme pregovarati, jer je jasno da put kojim idemo danas ne donosi rezultate", rekao je Janša.