Gimnazijalci iz Srbije posetili Jasenovac, prvi put posle 28 godina: "O tome ne treba da se ćuti, nego da se priča"

U organizaciji Muzeja žrtava genocida učenici dve beogradske gimnazije posetili su spomen-područje Jasenovac i grad Pakrac. Iako je za putovanje bilo zainteresovano oko 400 đaka, zbog ograničenih kapaciteta, škole su se odlučile za 100 đaka sa odličnim uspehom, a iz Muzeja poručuju da će organizovanje ovakvih studijskih poseta nastaviti da podržavaju i u budućnosti.     

Slike iz Jasenovca đaci iz Srbije nisu imali prilike da vide 28 godina. Prvi put od kraja rata na teritoriji Hrvatske u organizovanu posetu spomen području Jasenovac došlo je 100 učenika Zemunske i Osme beogradske gimnazije. Saznanja o stradanju u logoru su im, kažu, bila maglovita, ali ih je za zločine u njemu zainteresovala pre svega popularna kultura.

"Došli smo kako bismo odali počast poginulima u Jasenovcu. Znamo i za film 'Dara iz Jasenovca', to je potresan film i većina nas je gledala, i ovako kada uživo vidimo i susretnemo se sa time, baš je potresno i drugačije nego preko knjige ili filma", kaže Ivana Savić, učenica Zemunske gimnazije.

Euronews Srbija

Veljko Gagrica, takođe iz ove gimnazije, kaže za Euronews Srbija da su o ovome učili na času istorije, ali da misli da će im više biti urezano u sećanje ono što su videli i priču koju su čuli.

"Mislim da svi treba da posete Jasenovac jer je to jedinstven spomenik svega što se dešavalo i da o tome ne treba da se ćuti, nego da se priča", navela još jedna gimnazijalka.

"Posle tih događaja mi kao narod nismo bili isti"

Pored reke Save, čije su obe obale bile deo logora, i lokomotive koja je dovozila logoraše, gimnazijalcima je objašnjena razliku između Jasenovca i nacističkih logora u kojima su žrtve gušene u gasnim komorama.

"Ono što je bilo specifično i dominantno za Jasenovac je direktan kontakt koji je postojao između zločinca i žrtve, koji je gledao žrtvu u oči dok je činio zločin i upotrebe različitih vrsta hladnog oružja, poput noževa, sekira, železnih šipki i maljeva", rekao je kustos spomen-područja Jasenovac Đorđe Mihovilović.

U manastiru Jasenovac đake su dočekale kosti i lobanje žrtava ustaškog terora, a nedaleko odatle su posetili i bolnicu i apoteku - jedina dva autentična objekta iz vremena rada logora. O naizgled nedokučivoj, identitetskoj vezi Kosova i Jasenovca govorio je episkop Jovan.

"I jedno i drugo čini radikalne događaje u istoriji našeg naroda posle kojih mi kao narod nismo bili isti. Mi nismo isti kao narod nakon Kosovske bitke, mi nismo isti kao narod nakon Jasenovca. Ali taj identitet posle tih velikih događaja treba pažljivo graditi, negovati, iz njega isključiti osvetu i mržnju", rekao je episkop Jovan.

Direktor muzeja žrtava genocida Dejan Ristić kaže za Euronews Srbija da će oni u narednim godinama finansijski podržavati ovakve studijske boravke i u Srbiji i u inostranstvu.

"To je najbolji način da se učimo toleranciji, ljubavi i suživotu i kako da se borimo protiv različitih ideologija mržnje i nasilja i kako da se borimo protiv zla u sebi i oko sebe", rekao je Ristić.

Zbog velikog interesovanja, Ristić dodaje i da će Muzej žrtava genocida tražiti od Ministarstva prosvete da se izdvoji novac koji će škole koristiti za ovakvu vrstu obilazaka.

Jakovina: Srpski i hrvatski đaci da se ugledaju na poljske i nemačke

O ovoj temi za Euronews Srbija govorio je i istoričar Tvrtko Jakovina, a na pitanje zašto je ova poseta važna i zbog čega je bilo potrebno toliko vremena da se iz Srbije organizuje takva poseta, kaže:

"Bilo je potrebno toliko vremena zato što su obe zemlje izabrale specifične politike istorije u kojima je ono što se dogodilo pre 80 godina stavljano uvek u centar svih naših akutuelnih, pa i prošlih zbivanja i kroz tu prizmu smo zapravo promatrali sebe ne samo 2023. godine nego i u budućnosti. To nije bio posebno produktivan put, a s jedne strane on je osigurao i omogućio da smo čekali 28 godina da se dogodi ovakva ekskurzija i da o njoj izveštavate kao o nečemu posebnom, a trebalo bi po svemu da bude nešto potpuno uobičajeno na isti način na koji je to slučaj sa poljskim ili nemačkim srednjoškolcima".

Na pitanje u kakvoj atmosferi u Hrvatskoj dolazi do ove posete, kakav je odnos vlasti i javnosti prema jasenovačkom stratištu, i da li se i dalje polemiše o tome Jakovina odgovara:

"Rekao bih da je možda u poslednjih nekoliko meseci situacija što se tiče eksploatacije prošlosti bila donekle smirena. Dakle, mi smo usvojili dominatnu interpretaciju poslednjih 30 godina. Međutim nešto je palo, dakle, doživljaji, uzbuđenja su nešto pala. Oni će se baš ovih dana ponovo razbuktati u kontekstu Vukovara, što je sa jedne strane vezano za vreme 90-tih godina, ali je uvek to povezano i sa vremenom Drugog svetskog rata. 

Ministarstvo znanosti i obrazovanja Hrvatske pozvalo je ranije škole na terensku nastavu u Spomen-područje Jasenovac, a na pitanje koliko su mladi i škole u Hrvatskoj zainteresovane za ovakvu posetu, Jakovina odgovara:

"Još uvek manje nekgo italijanski đaci, kojih je više nego hrvatskih u Jasenovcu. Rekao bih da vlast koja kontroliše sve direktore gimnazija manje više bi mogla tu učiniti više kad bi bilo stvarne volje, jer su ti ljudi postavljani po politici, pa će i po politici sprovoditi diktat. Tu bi se moglo napraviti vidljivih iskoraka iako je situacija nešto bolja nego što je bila. Međutim, Jasenovac je najvažnije i najveće mesto stradanja iz vremena Drugog svetskog rata, takvih u zemlji ima puno".

Poseta srpskih đaka Jasenovcu, kaže je prva stvar, a drugo, dodaje, mogli bi zajedno srpski i hrvatski đaci da oragnizuju zajedničke letnje kampove ili škole.

"Ono što rade Poljaci i Nemci već dugi niz godina i to bi, kaže, bio način da se razumevanje proširi, da se shvati šta se sa žrtvama događalo, kako se manipulisalo u knjigama ili u filmovimskim produkcijama ili prikazima. Ali ovo je zapravo najbolji put", zaključio je Jakovina.