Da li se nešto promenilo 10 godina nakon Brejvikovog smrtonosnog pohoda?

Norveška danas obeleževa desetogodišnjicu teroristikog napada krajnjeg desničara koji je u prestonici Oslu i na ostrvu Utoja ubio 77 ljudi. Bombaški napad i pucnjava za koje je osuđen Anders Bering Brejvik 22. jula 2011. godine bilo je najgore masovno ubistvo u zemlji u doba mira i peti najsmrtonosniji teroristički napad u Evropi. Deceniju kasnije preživeli, ali i stručnjaci, kažu da je malo učinjeno da se uguši krajnje desničarska ideologija koja stoji iza krvoprolića.

Brejvik (42) rekao je da je želeo da skrene pažnju na svoj "manifest" koji izražava krajnje desničarsku antimuslimansku ideologiju. Godinu dana nakon napada osuđen je na maksimalnu 21 godinu zatvora, a norveško pravosuđe njegovu kaznu može neograničeno da produžava sve dok se on smatra pretnjom društvu.

Iako je on sada iza rešetaka, Norveška se još bori sa razornim uticajem njegovih dela i krajnje desničarskom, antimuslimanskom ideologijom koja ih je inspirisala.

"Krajnja desnica snažna kao što je i bila"

"Čudno, ovaj užasni događaj čini se da nije promenio odnos prema krajnjoj desnici. Masakri od 22. juča bili su užasan šok i poziv na buđenje za mnoge, naravno, a bezbednosne agencije nadgledaju krajnju desnicu bliže nego ikada", rekao je za Euronews Kjetil Ansagar Jakobsen, profesor na Fakultetu za društvene nauke na Univerzitetu Nord.

Međutim, kako kaže, "islamofobična krajna desnica je snažna i artikulisana kao nekada".

"Neonacistička scena, iako mala, ima dobru vidljivost u javnosti", napominje on.

I preživeli takođe smatraju da odlučnost opada.

Marijam Ejnangsog je imala 16 godina kada je pucnjava počela i fizički ju je izbegla nepovređena zabarikadirajući se u jednoj zgradi na Utoji duže od sat vremena slušajući kako se događaju ubistva njenih prijatelja.

"U Norveškoj imamo političke stranke u kojima je uobičajeno širenje teorije "Eurabia" (krajnje desničarske islamofobične teorije zavere). Nadam se da će desna strana u norveškoj politici, posebno ova politička partija (desničarska Napredna partija) samopromišljati i videti šta možemo da učinimo da se to više ne ponovi, rekla je ona. 

Tanjug AP/Terje Bendiksby/NTB Scanpix via AP

Šta se dogodilo pre deset godina?

Norveška je doživela stanje užasa kišnog petka u popodnevnim satima kada je bomba ručne izrade eksplodirala ispred višespratnice u kojoj je bilo sedište tada laburističkog premijera Jensa Stoltenberga. U eksploziji u vladinoj četvrti Osla ubijeno je osam osoba, a na desetine je ranjeno.

Dok su hitne službe žurile da pomognu nastradalima na mestu događaja, Brejvik, obučen kao policajac, napustio je Oslo. Odvezao se 40 kilometara severozapadno od glavnog grada do šumovitog ostrva Utoja.

Svake godine su se na stotine članova Mlade radničke partije (AUF) okupljali na ostrvo u letnjem kampu. Nakon što je tvrdio da je poslat da obezbedi ostrvo, Brejvik se iskrcao na Utoji i naoruđan puškom i poluatomatskim pištoljem počeo da puca na stotine mladih ljudi u kampu.

Paljba je trajala 72 minuta i odnela je 69 života. Ranjene su još 33 osobe.

Izvestan broj ljudi izbegao je masakr bacivši se u hladne vode jezera, hde su neke spasili lokalni stanovnici i posetioci. Nakon što je dva puta pozvao policiju da se preda, Brejvik je nastavljao sa vatrom uz povike "umrećete, marksisti".

Specijalni policijski interventni tim iz Osla je konačno stigao na ostrvo i Brejvik je uhapšen bez pružanja otpora.

"Vidljivost ekstremista krajnje desnice se povećala"

Jens Stoltenberg, sada generalni sekretar NATO, opisao je napade kao "nacionalnu tragediju" i zakleo se na "više demokratije, više humanosti, ali nikada naivnosti".

Ali, uprkos pozivima Laburističke stranke, i dalje postoji zabrinutost da uverenja i motiv napada nisu rešeni.

"Nismo uspeli da razgovaramo o ovome.. Razgovarali smo o nespremnosti spasilačkih službi, broju policajaca koje bi trebalo da imamo na ulici, broju helikoptera, spomen-obeležjima, Brejvikovom mentalnom zdravlju... Ali iza toga nije bilo rasprave o političkoj ideologiji", rekla je Astrid Eide Hoem, sada liderka AUF.

Prema Jakobsenu, nekoliko faktora objašnjava ovaj neuspeh.

Prva je bila "snažna potreba za nacionalnom kohezijom" koja je imala za posledicu "slabljenje i utišavanje levice".

Stoltenberg je, kako je rekao, "odlučio da ne govori oštre političke istine o napadima, jer bi to sigurno podrazumevalo protivargumente o odgovornosti laburističke vlade za očite bezbednosne propuste koji su omogućili katastrofu u ovim razmerama".

Pored toga, od 2013. do 2019. godine, Fremskritspartit, konzervativna desničarska stranka, čiji je član bio Brejvik, bila je deo vladajuće koalicije i "svaki pokušaj da se kaže jednostavna istina o 22. julu - a to je da je to bio ubilački napad krajnje desnice sa leve strane - i da se zatraži budnost pred opasnostima desničarskog populizma, rizikovalo je da bude označeno kao 'igranje na kartu 22. jula', objasnio je.

Napadi su usledili i kada se vodila javna rasprava o objavljivanju karikatura proroka Muhameda u skandinavskim medijima. Norveška levica pozvala je na uzdržanost.

"Dakle, paradoksalno, u godinama posle 2011, postojao je snažan i uspešan pokret za zaštitu i unapređenje građanskih prava i slobode govora islamofoba i desničarskih eksremista. Kao nuspojava, povećala se njihova vidljivost u javnom prostoru", naveo je Jakobsen.

Tanjug AP/Matt Dunham

"Njegove stavove danas deli više ljudi"

Brejvikove akcije kao inspiraciju navode i drugi eksremisti krajnje desnice, uključujući napadača u pucnjavi iz marta 2019. u dve džamije u Krajstčerču na Novom Zelandu, u kojima je ubijena 51 osoba. 

Pre dve godine i Norvešku je još jednom pogodio ekstremizam krajnje desnice kada je naoružani ekstremno desničarski aktivista, nakon što je ubio svou usvojenu sestru, poreklom iz Azije, pokušao da provali u Džamiju u Berumu. Vernici su ga uspešno sprečili.

Tek tada je norveška policija promenila procene i rekla da je veća verovatnoća da će desničarski ekstremisti vršiti terorizam u unutrašnjosti od islamista. Osam godina nakon Brejvikovog napada.

"Mislio sam da će se Norveška zauvek promeniti na bolje nakon napada. Deset godina kasnije to se nije dogodilo. I na mnogo načina povećala se mrđnja koju vidimo online i pretnje ljudima u laburističkom pokretu", rekao je Asmund Aukurst, rada zamenik vođe Radničkog omladinskog krila koji je pomogao u organizovanju kampa 2011. na Utoji.

Prema navodima stranke, svaki treći preživeli sa Utoje kaže da je doživeo govor mržnje ili direktne pretnje od napada 2011. godine.

Aukurst, sada poslanik Laburističke partije, jedan je od mnogih koji se zalagao za nacionalnu istragu desničarske ideologije.

Postoji nada da će nova knjiga, koja sadrži novootkrivenu otvorenost i bes među preživelima "podići raspravu" i osvetliti istorijske korene krajnje desnice u Norveškoj.

"Ono što je bilo vrlo pozitivno nakon terorističkih napada bilo je to što su ljudi ovo doživljavali kao napad na celu Norvešku. To je bio način pokazivanja solidarnosti. Ali to je nestalo. To je bio napad na multikulturalno društvo. Iako je to bio čin jedne osobe, znamo da danas njegove stavove deli više ljudi nego pre deset godina", naveo je on.

Tanjug AP/Heiko Junge/NTB scanpix

Kontroverza oko politike sećanja 

Politika sećanja, organizacija kolektivnog sećanja, od strane norveške vlade takođe je, prema Jakobsenu, pokazala "niz neuspeha".

Vlada je odlučila da sruši značajnu zgradu u centru Osla oštećenu u bombaškom napadu. Krasila ju je ogromna freska koju je napravio vajar Karl Nesjar, a kritičari su naveli da će odluka da se sruši i zameni novom zgradom izbrisati zverstva od 22. jula 2011. godine.

Spomen obeležje planiranu u blizini Utoje ostaje nedovršeno. Projekat švedskog umetnika Jonasa Dalberga izabran je za spomen-obeležje nakon međunarodnog takmičenja.

Planirano je da se vrh poluostrva, okrenutog ka Utoji, preseče, što je izazvalo žalbe meštana. Projekat za koji se vlada kasnije odlučila sastojao se od 77 broznanih statua, koje je dizajnirao norveški arhitekta Manti Kula.

"Mislim da je sramotno što Norveška, deset godina nakon terorističkog napada, nema zvanično spomen-obeležje u blizini Utoje", rekla je je bivša zamenica lidera Omladinskog krila Tonje Brena, koja je sada laburistički vođa Vikena, okruga kom pripada Utoja.

"To je u ozbiljnoj suprotnosti sa činjenicom da je norveška radnička omladinska partija stvorila svoje lepo i poštovano spomen mesto na ostrvu. Mladi su mogli da obave zadatak koji nije uspela norveška vlada", rekla je ona