Ekonomija Turske u haosu, "sve se pregreva": Nezaustavljiva inflacija i valuta u kolapsu

Turska ekonomija je u haosu. Inflacija i lira u kolapsu guraju milione Turaka na ivicu finansijske propasti i dovode fabrike i preduzetnike do stečaja.

Više od dve trećine ljudi u Turskoj bori se da plati hranu i pokrije kiriju što podstiče porast mentalnih bolesti, ističe se u studiji Centra za društvena istraživanja "Joneilem".

Međutim, nije uvek bilo ovako. Turska privreda je napravila velike skokove u poslednje dve decenije, sa prosečnim godišnjim rastom BDP-a od 5,8 odsto između 2002. i 2021.

Dakle, šta je pošlo po zlu?

"Devalvaciona spirala"

Ako upitaate nekog ko svakog leta putuje u Tursku, reći će vam da je njihova zvanična valuta, lira u nevolji. Počevši od 2013. godine, vrednost valute je stalno opadala, ali se taj proces u velikoj meri ubrzao proteklih 12 meseci. U septembru 2021. godine jedan američki dolar je vredeo oko osam turskih lira, ali je do oktobra 2022. porastao na skoro 19.

Jedna od glavnih posledica ove devalvacije je inflacija.

Kada opada vrednost valuta, uvezene namirnice uvek poskupljuju. S obzirom da većina zemalja uvozi gorivo, hranu, namirnice i tehnološke proizvode – kako valuta slabi, tako i cena raste.

Ovo je podstaklo rekordnu inflaciju u Turskoj – među najvišim stopama u Evropi.

Turski statistički institut izvestio je da je godišnja inflacija u septembru iznosila 83,45 odsto, iako mnogi tvrde da je realna stopa verovatno čak i viša. Nezavisni analitičar ENAG je procenio da je godišnja inflacija CPI u stvari iznosila 176,0 odsto.

AP Photo/Francisco Seco

Turska preduzeća su pogođena padom vrednosti lire, što je dovelo do povećanja troškova proizvodnje, dok mnogi građani sa starim platama sada jedva krpe kraj sa krajem.

Problemi su veliki deficit i kamatne stope

Prema profesoru ekonomije dr Kem Ojvatu, snažan rast BDP-a koji je Turska doživela tokom poslednjih decenija uopšte nije bio "čak ni održiv".

Za to su delom odgovorni ukorenjeni strukturalni problemi, kao što je veliki deficit na tekućem računu Turske, što znači da više uvozi nego što izvozi, ali i kamatne stope.

Kada ekonomije brzo rastu, centralne banke često koriste povećanje kamatnih stopa za hlađenje privrede. Oni to čine povećanjem cene pozajmljivanja novca, što smanjuje ekonomsku aktivnost.

U Turskoj se, međutim, dogodilo suprotno. Turska centralna banka je držala veoma niske kamatne stope, što je dovelo do toga da privreda izmakne kontroli.

"Rast je previsok, domaća tražnja je prevelika, uvoz je prevelik. Sve se pregreva", komentarisao je situaciju Timoti Eš, stručnjak za tržišta u razvoju.

profimedia

Kao rezultat toga, poverenje u ekonomiju obada, dok su strani i lokalni investitori izvukli svoj novac iz Turske zbog pada vrednosti lire.

Niske kamatne stope su uglavnom posledica "neortodoksnog" razumevanja monetarne politike predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, tvrdi Eš.

U prošlosti je Erdogan pobeđivao na izborima tako što je preplavio ekonomiju jeftinim novcem, kaže ekonomista. Međutim, dodaje, na kraju se sve naplati.

Eš takođe tvrdi da su najniže kamatne stope bile "korisne" za "velike finansijere" Erdoganove stranke AKP, u sektoru građevinarstva i nekretnina, koji mogu da ostvare veći profit od jeftinijih kredita.

Drugi deo priče je Erdoganovo "islamsko poreklo", kaže Eš. Erdogan je jedan od prvih turskih vođa koji je išao u versku školu i nasledio je odbojnost islama prema lihvarstvu, koji smatra da je pozajmljivanje novca uz kamatu grešno.

"Na kraju, to je kombinacija svih ovih stvari", dodaje on.

Zašto se stvari ne menjaju?

Zvaničnici u Turskoj su svesni šta se dešava i više puta su kritikovali status kvo.

Međutim, za razliku od situacije u većini drugih razvijenih ekonomija, centralna banka Turske nije nezavisna od vlade.

Tanjug/AP/Darko Bandić

Situaciju otežava što je Erdogan  otpustio više ministara finansija i čelnika centralne banke "u suštini zato što su mu se suprotstavili i osporili njegovu nekonvencionalnu politiku", kaže Eš.

Centralizacija vlasti u rukama turskog predsednika je u središtu ovog pitanja.

"U prvih 10 godina vladavine AKP-a, imali su prilično striktnu politiku i vlada je bila više otvorena za različite pristupe. Sada je na vrhu samo Erdogan i svi drugi centri moći unutar stranke su proterani", dodaje sagovornik za Euronews.

Popularnost Erdogana i stranke AKP opala je kada je ekonomska kriza postala osetna, izgubivši kontrolu nad dva velika turska grada Istanbulom i Ankarom na lokalnim izborima 2019.

"Erdogan može da uloži mnogo novca na targetiranje određenih delova stanovništva, poput penzionera, onih koji primaju socijalno osiguranje i radnika u javnom sektoru. On će sigurno koristiti budžet da pomogne onima za koje misli da su ključni za pobedu na izborima 2023. godine", dodaje Eš.

Zakonska minimalna plata je nedavno udvostručena u Turskoj u svetlu nagle inflacije. 

"Teško je predvideti izbore. Ali ovo će biti najteže glasanje u poslednjih 20 godina. Ulozi su veliki, Erdogan ima mnogo da izgubi. Biće zanimljivo", zaključio je Eš.