Auto-put "za nigde": Da li se Crna Gora zaglavila u kineskom dugu?

Crna Gora gradi prvi auto-put u istoriji zemlje. Zbog velikog skandala sa kreditima, ova investicija je postala put za pakao, kao u istoimenoj pesmi legendarne rok grupe AC/DC. Očekuje se da 40 mostova i 90 tunela izgrade i finansiraju Kinezi. Međutim, projekat su pogodili navodi o korupciji, kašnjenja u izgradnji i ekološke katastrofe. Danas je od planiranih 170 kilometara završeno samo 40.

Reč je o jednom od najskupljih auto-puteva na svetu, koji se finanisira iz kineskog kredita. 

Priča počinje sa bivšim premijerom i sadašnjim predsednikom Crne Gore Milom Đukanovićem, koji je bio ubeđen da će izgradnja auto-puta pozitivno uticati na trgovinu ove mele zemlje na Balkanu. Međutim, zbog nedostatka sredstva za početak gradnje, 2014. godine Crna Gora je prihvatila milijardu dolara kredita iz Kine. Ostali investitori nisu želeli da se uključe. Francuske i američke studije izvodljivosti pokazale su rizike od tako velikog projekta, a da je reč o lošoj ideji objavili su i Evropska investiciona banka i MMF.

Tanjug/SLUZBA ZA INFORMISANJE PREDSEDNIKA CRNE GORE

Sada, sa pandemijom koja slama crnogorsku ekonomiju zavisnu prvenstveno od turizma, zemlja se bori da pronađe način da finansira ostatak auto-puta.

Sumnje u korupciju

Auto-put bi trebalo da poveže luku Bar na jugu sa granicom sa Srbijom na severu. Planirano je da prva deonica bude završena 2020, ali to nije slučaj ni godinu dana kasnije.
Ekipa Euronews-a razgovarala je sa vozačem kamiona Bojanom Rajkovićem. On i njegova porodica generacijama žive u Crnoj Gori. Deo njegove imovine je eksproprisan za projekat auto-puta, ali mu nije u potpunosti obeštećen.

 

 

Političari su vozačima kamiona obećali da će auto-put stvoriti hiljade radnih mesta, ali Bojan nije dobio ništa, jer je kineski izvođač doveo svoje radnike. Bojan, takođe, zna za kooperante koji zapošljavaju ilegalne radnike iz susednih zemalja, radnike koji nemaju ugovore ili im ne uplaćuju doprinose za socijalno osiguranje.

On kaže da bi više voleo da je Crna Gora za ovaj kredit odabrala Evropu, a ne Kinu. Smatra da bi taj izbor značio više provere, a i "izgradnja bi bila gotova do sada". Uveren je da je iz projekta ukradeno 100 miliona evra.

Zamenik rukovodioca projekta državne korporacije China Road and Bridge Corporation (CRBC) zadužen za izgradnju, odveo nas je na duži put, ali je odbio da komentariše projekat. Na ovom putovanju primetili smo da je deonica do sedišta CRBC-a prekriven grafitima. Na jednom od njih piše: "Milo, lopove". Ovo se odnosi na navodne veze crnogorskog predsednika sa lokalnim kooperantima. 

 

 

Nevladina organizacija koju podržava EU istražuje navode o korupciji koji uključuju podizvođače. Od ogromnog zajma iz Kine, 400 miliona evra dato je kooperantima, a neki od njih su povezani sa predsednikom, kaže Dejan Milovac. 

"Za podizvođače nije postojao postupak javne nabavke. Veći deo projekta proglašen je državnom tajnom. Sve beneficije koje CRBC dobija, poput neplaćanja PDV-a, poreza na rad ili carine na uvoz robe, takođe su primenjivane na podizvođače bez apsolutno nikakve kontrole", rekao je Milovac.

Prema njegovim rečima, ovo stvara "ogromnu priliku za korupciju".

Sve je više građana koji su se zasitili korupcije u Crnoj Gori i prošle godine su glasali za novu vladu. Današnji potpredsednik vlade Dritan Abazović ima solidnu reputaciju borca za transparentnost, što je preduslov za približavanje Crne Gore Evropskoj uniji.

Da bi se poboljšala transparentnost, Abazović kaže da će biti sprovedena istraga o onome što se događalo i da vlada može staviti na raspolaganje javnosti odgovarajuće dokumente. Što se tiče toga ko će i kako završiti auto-put, Abazović gleda prema Briselu. 
- Više sam nego siguran da ćemo naći neko rešenje za finansiranje od evropskih institucija - dodaje on.

 

 

Postoji strah da je Kina bacila oko na luku Bar. Potpisujući zajam od milijardu dolara sa Kinom, Crna Gora je pristala na neke čudne uslove, poput odustajanja od suvereniteta određenih delova zemlje u slučaju finansijskih problema, dok bi se arbitraža po ovom scenariju odvijala u Kini po tamošnjim zakonima.
Dugoročna koncesija za luku dobro bi se uklopila u kinesku inicijativu "Pojas i put", globalni infrastrukturni projekat za pristup tržištima. Lučke vlasti u Baru već se nadaju ekonomskom usponu i imaju planove za dva nova terminala.

Deda Đelović, zamenik izvršnog direktora Luke Bar kaže da se spremaju da postanu "luka od regionalnog značaja".

Promenjeno korito reke Tare

Izgradnju auto-puta kojim upravljaju Kinezi smatraju krivom i za oštećenje zaštićene doline reke Tare. Nataša Kovačević, članica ekološke grupe "Zeleni dom" kaže da su rezultati katastrofalni, jer talog sa gradilišta curi u vodu i sprečava  mrest ribe.

Dodaje da je oštećen najvažniji deo Tare i da je korito reke promenjeno. Veruje da se riba neće vratiti narednih 20 godina ili čak više. Njen strah je da se "neke vrste nikada neće vratiti".

Kineski menadžeri optuženi su za ignorisanje osnovnih standarda EU, a Crna Gora se kritikuje zbog toga što nije pravilno nadzirala izgradnju.

Stručnjaci za zaštitu životne sredine predložili su alternativne planove auto-puta koji bi izbegli dolinu Tare, ali oni su ignorisani.

Reka Tara je pod zaštitom UNESCO-a i strogo je zabranjeno vađenje zemlje i peska, što se tamo dešava zbog građevinskih radova.

Kineske investicije usporile su reforme kompatibilne sa EU širom zapadnog Balkana. Ambicije kineskog puta svile nisu uvek u skladu sa standardima EU o dobrom upravljanju, zaštiti životne sredine, vladavini zakona i transparentnosti. Njihov uticaj stvara klin između EU i balkanskih država, prenosi Euronews.