Evropski parlament usvojio rezoluciju o primeni zajedničke spoljne i bezbednosne politike EU, deo se odnosi na Srbiju

Evropski parlament usvojio je danas Rezoluciju o primeni zajedničke spoljne i bezbednosne politike EU (ZSBP), u kojoj se, u delu koji se odnosi na Srbiju, Beograd poziva da se uskladi sa spoljnom politikom Unije.

Rezolucija je usvojena sa 407 glasova "za", 92 glasova "protiv" i 142 uzdržanih, a u toku glasanja veliki broj amandmana bio je odbijen.

Kada je reč o Srbiji, u Rezoluciji se navodi da Evropski parlament "žali zbog kontinuirano niskog stepena usklađenosti Srbije" sa ZSBP i ponavlja da bi "nova pregovaračka poglavlja trebalo da budu otvorena tek kada Srbija ojača svoju predanost reformama u područjima demokratije i vladavine prava i pokaže da je u potpunosti usklađena sa spoljnom politikom EU".

U Rezoluciji EP, čiji je autor predsednik komiteta za spoljne poslove EP, Nemac David Mekalister, navodi se da Srbija, kao zemlja koja teži evropskoj integraciji, ''mora da se pridržava zajedničkih vrednosti i prava EU".

Osnov Rezolucije su, kako se navodi, tektonske promene koje su nastale u geopolitičkom okruženju i rezultat su ruske vojne agresije na Ukrajinu i drugih međunarodnih izazova.

Kada je reč o politici EU prema Zapadnom Balkanu, naglašava se da je na Zapadnom Balkanu potrebno da zemlje kandidati i potencijalne zemlje kandidati u potpunosti usklade svoje politike sa ZSBP, posebno s politikom sankcija protiv trećih zemalja.

U Rezoluciji se, kako se moglo čuti tokom debate u EP, pozivaju Evropska komisija i države članice da se koriste ovom politikom kao alatom za poboljšanje saradnje sa zemljama Zapadnog Balkana. Navodi se i snažna podrška EP evropskoj budućnosti zemalja Zapadnog Balkana i njihovom dovođenju do statusa punopravnih članica Unije.

Amandmani o Srbiji i Kosovu

U rezoluciji je politička grupa socijalista i demokrata podnela i dva amandmana o Srbiji i KiM, koji su takođe usvojeni, a u kojima se, pored ostalog, Srbija optužuje da je odgovorna za nedavnu eskalaciju na severu KiM, piše Tanjug. Autori amandmana su poslanici Tonino Picula, Tejs Ruten i Pedro Markues.

Amandman 113a “naglašava hitnu potrebu da se intenzivira proces dijaloga Prištine i Beograda koji vodi EU u cilju normalizacije bilateralnih odnosa na osnovu međusobnog priznavanja'' Takođe se, kako se navodi u dokumentu, ''osuđuje kontinuirani obrazac eskalacionih akcija Srbije i aktera koje sponzoriše Srbija, uključujući nelegitimne blokade, nasilne napade i pretnju vojnom akcijom, sa ciljem iznuđivanja ustupaka i podrivanja Republike Kosovo''. U pomenutom amandmanu se podseća i na to da je, kako se navodi, ''nezavisnost Republike Kosovo nepovratna'' i ponavlja poziv za pet država članica EU koje to još nisu učinile da odmah priznaju nezavisnost pokrajine.

Amandman 100 se odnosi na proses proširenja i u njemu se ''pozdravlja činjenica da je ruska invazija na Ukrajinu podstakla EU da promeni prioritet u svojoj politici proširenja, ali da neophodnost unutrašnjih reformi EU pre prijema novih zemalja u EU ne bi trebalo da bude izgovor za usporavanje procesa pristupanja zasnovanog na zaslugama''. Zatim se u istom amandmanu pozdravlja zahtev tzv. Kosovo za članstvo u EU i izražava zadovoljstvo što su Ukrajina, Moldavija i Bosna i Hercegovina dobile status kandidata za članstvo, a EU se poziva da dodeli isti status i Gruziji. Autori amandmana smatraju da treba da se preispita sprovođenje procesa proširenja “kako bi se omogućila ubrzana integracija zemalja koje pokazuju stratešku orijentaciju ka EU i nepokolebljivu posvećenost reformama vezanim za EU, demokratskoj konsolidaciji i usklađivanju spoljne politike, uključujući njihovo postepeno uvođenje u specifične politike i inicijative Unije”.

EP traži sankcija za Dodika

U vezi sa BiH u rezoluciji se poziva da se donesu "ciljane sankcije protiv destabilizirajućih aktera u Bosni i Hercegovini, uključujući onih koji ugrožavaju njenu suverenost i teritorijalnu celovitost, posebno Milorada Dodika", i pozivaju sve države članice da daju svoj glas za ovaj korak.

U Rezoluciji se izražava zabrinutost u vezi sa sadržajem i "načinom na koji su izmenjeni izborni zakon Bosne i Hercegovine i Ustav Federacije Bosne i Hercegovine, budući da je visoki predstavnik za BiH izmene predložio na dan izbora, što bi moglo ugroziti demokratski legitimitet i učvrstiti etno-nacionalizam".

Osim toga, Rezolucijom se poziva visoki predstavnik i države članice da produže mandat operacije EUFOR ''Altea'', ali i da se "na odgovarajući način pripreme za alternativne scenarije''.

Zabrinutost zbog rada Varheljija

U tekstu 120. amandmana koji je dobio podršku 357 poslanika, a protiv kog se izjasnilo 180 dok je 95 bilo uzdržanih, izražava se zabrinutost zbog rada komesara za proširenje Olivera Varheljija i ''navoda da komesar za susedstvo i proširenje namerno nastoji da zaobiđe i potkopa ulogu demokratskih reformi i reformi vladavine prava u zemljama koje hoće da se pridruže Uniji''.

U tekstu se s tim u vezi apeluje na EK ''da pokrene nezavisnu i nepristrasnu istragu o tome da li postupanje i politika koju zagovara komesar za susedstvo i proširenje predstavlja kršenje Kodeksa ponašanja članova Evropske komisije i njegovih obveza".

Tokom rasprave o Rezoluciji rečeno je da je potrebno istaći da EU mora da pojača "verodostojnost procesa proširenja na način da se očuva njegova utemeljenost na zaslugama, između ostalog u pogledu demokratije, osnovnih prava i vladavine prava u okviru poglavlja 23 i 24 u revidiranoj metodologiji proširenja, izbegavajući pritom politizaciju procesa proširenja zbog bilateralnih sporova''.

EP poziva države članice da određene odluke u pitanjima ZSBP, bez vojnih implikacija, donose kvalifikovanom većinom, ''posebno ako se one odnose na sankcije i ljudska prava". Rezolucije Evropskog parlamenta nisu pravno ni politički obavezujuće za države članice EU, niti ostale evropske institucije.