Igre 
Maratonski Samit EU i odluka koja se dugo čekala: Krnje sankcije, faktor Orban i sklanjanje pitanja gasa sa stola
Komentari31/05/2022
-08:10
Skoro mesec dana otkako je Evropska komisija iznela predlog šestog paketa sankcija protiv Rusije, kojim je obuhvaćen i embargo na rusku naftu, lideri Evropske unije kasno sinoć postigli su dogovor o njegovom usvajanju. Ipak, do tog sporazuma nije došlo bez mukotrpnih razgovora i teških odluka u kojima je možda jedan od ključnih faktora bio i mađarski premijer Viktor Orban.
Konačan rezultat dvodnevnog samita lider EU bio je zapravo dogovor o tome da sankcije iz šestog paketa budu selektivne. Naime, embargo će biti usmeren samo na uvoz nafte preko mora, što znaći da će ona, barem zasad, nesmetano da "teče" naftovodom "Družba" kroz praktično veliki deo Evrope.
Novi set sankcija je u ponedeljak najavio Šarl Mišel, predsednik Evropskog saveta, nešto pre ponoći, prvog dana vanrednog samita u Briselu.
"Ovo je izvanredno dostignuće. Potrebno nam je političko vođstvo u ovakvim vanrednim vremenima. Više nego ikad važno je pokazati da smo u stanju da budemo jaki i čvrsti u odbrani svojih vrednosti", rekao je Mišel.
Kako smatraju stručnjaci, a kako su isticali i brojni evropski lideri, zabrana uvoza ruske nafte je od izuzetnog značaja zbog činjenice da od tog novca ruski lider Vladimir Putin zapravo i finansira rat. "Poslednji ekser" u novom setu sankcija je i jutrošnje izbacivanje Sberbanke, najveće ruske banke iz SWIFT sistema i stavljanje na crnu listu pojedinaca umešanih u navodne ratne zločine počinjene u Ukrajini.
Orbanovi zahtevi
Prvobitna zabrana nafte koju je pre skoro četiri nedelje predstavila predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, bila je usmerena na uvoz i pomorskim putem i naftovodima i ukidanje do kraja godine. Međutim, ubrzo nakon njenog saopštenja, nekoliko država članica, uključujući Mađarsku, Slovačku, Češku i Bugarsku izrazilo je zabrinutost i zatražilo izuzeće iz ove mere kako bi imale više vremena da prilagode svoje rafinerije i ublaže ekonomski uticaj.
Sankcije EU zahtevaju jednoglasno glasanje svih 27 država članica, pa je to značilo i nekoliko rundi intenzivnh i neuspešnih pregovora. Konačno, sinoć je postignut kompromis da se izuzme uvoz nafte koja dolazi naftovodima.
Povezane vesti
Premijer Mađarske je, podsetimo, dolazeći na samit EU lidera, poručio da je "spreman da podrži šesti paket sankcija" ako se daju odgovori i garancije za bezbedno snabdevanje Mađarske energentima.
"Rešenje koje izuzima naftovode nije loše, ali trebaju nam garancije da, u slučaju problema sa naftovodom koji prolazi kroz Ukrajinu, imamo pravo da uzimamo rusku naftu iz drugih izvora. Ako to dobijemo, onda je u redu", rekao je Orban.
"Pozicija Mađarske je vrlo jednostavna. Energetika je ozbiljno pitanje. Prvo nam trebaju rešenja, a onda sankcije. U prvih pet paketa sankcija prvo smo uvodili sankcije, a onda tražili rešenja za posledice. Pošto je energetika ozbiljno i rizično pitanje moramo da prvo imamo rešenja, a onda da uvodimo sankcije. Za sada nemamo rešenja", poručio je Orban.
profimedia
I dogovor je postignut, a Mađarska je na kraju kasno sinoć pristala. Predsednica EK Ursula fon der Lajen je nakon završetka prvog dana samita u Briselu, oko jedan sat iza ponoći, objasnila kako je ključ rešenja da i Mađarska odustane od uvoza nafte iz Rusije taj da imaju alternativu preko Jadranskog naftovoda.
Ona je rekla da je hrvatski premijer Andrej Plenković na sastanku objasnio da se za to mora da postoji određeno prilagođavanje, uz investicije, ali da se to može napraviti za 45 do 60 dana. Dakle, u relativno kratkom roku, piše Jutanji list. Predsednica EK je dodala da i Mađarska u svojim rafinerijama mora da naravi promene zato što je sirova nafta koja dolazi naftovodom Družba iz Rusije drugačija od one koja će dolaziti morskim putem do Hrvatske i potom Jadranskim naftovodom.
Predsednica Evropske komisije je to objašnjenje dala odgovarajući na pitanja kakve su garancije date Mađarskoj za pristanak na dogovor.
Dakle, otprilike dve trećine ruske nafte koja se uvozi u EU otprema se preko luka, dok ostatak dolazi direktno kroz naftovod Družba, masivni kanal koji direktno napaja rafinerije u Poljskoj, Mađarskoj, Slovačkoj, Češkoj i Nemačkoj. Štaviše, ove rafinerije su se decenijama navikavale na pouzdane i uporedivo jeftinije isporuke specifične vrste ruske nafte.
Povezane vesti
Fon der Lajen je rekla da će do kraja godine sankcije ciljati na više od 90 odsto ruske nafte, na osnovu pojedinačnih obaveza koje su preuzele Poljska i Nemačka, koje su se obavezale da će zabraniti njihov uvoz iz severnog ogranka Družba.
Lideri su se složili da se vrate "na ovaj ili onaj način" na temu preostalih 10 do 11 odsto uvoza koji dolazi preko južnog ogranka, rekla je fon der Lajen ne navodeći konkretan datum o daljim razgovorima i sankcijama.
"Moramo još da radimo. Ono što smo danas uradili je veliki korak napred", rekla je ona.
Povezane vesti
Međutim, derogacija gasovoda se smatra važnom pobedom mađarskog premijera Viktora Orbana koji je u ponedeljak rekao da je izuzeće "dobar pristup". Orbanov teško izboreni argument ima važno pokriće u činjenici da je Mađarska zavisna od nafte iz naftovoda Družba uz strah da bi iznenadni prelazak na druge dobavljače bio skup i poremetio mnogo toga.
A nakon što je EU donela tu odluku, mađarski premijer Viktor Orban ocenio je da je "poražen predlog Evropske komisije o zabrani korišćenja ruske nafte u Mađarskoj".
"Mađarske porodice mogu da spavaju mirno jer je najnečuvenija ideja odbačena", naveo je Orban na Fejsbuku, preneo je AP.
Najhrabrniji potez EU do sada
Uprkos amandmanu, koraci koje su lideri EU preduzeli u ponedeljak uveče predstavljaju najhrabriju i najkonsekventniju odmazdu za rusku invaziju na Ukrajinu do sada.
Fosilna goriva su najprofitabilniji izvor prihoda Kremlja i pružaju spas u održavanju ruske ekonomije i finansiranju vojske.
EU je ruski naftni klijent broj jedan. Predratni podaci pokazuju da EU dnevno kupuje u proseku oko 2,2 miliona barela sirove nafte, zajedno sa 1,2 miliona barela rafinisanih proizvoda. Samo od početka sukoba 24. februara, zemlje članice su potrošile oko 30 milijardi evra na rusku naftu, podaci su alata za praćenje koji je uspostavila nezavisna organizacija Centra za istraživanje energije i čistog vazduha (CREA).
S obzirom na visok stepen energetske zavisnosti, očekuje se da će ova odluka pak, naneti ozbiljan udarac i evropskim domaćinstvima i kompanijama koji se mesecima bore sa rastućim računima za struju.
profimedia
Nakon što su sinoć lideri EU doneli odluku, očekuje se da će se dalje sastati ambasadori kako bi se dogovorili o završnim detaljima u sporazumu. Embargo će stupiti na snagu kada konačna verzija sporazuma bude objavljena u zvaničnom žurnalu EU.
Pitanje gasa
Ipak, pitanje gasa i dalje je problematično. Premijerka Estonije Kaja Kalas je na primer rekla da bi Evropska unija trebalo da ide korak dalje i da razgovara o sedmom paketu sankcija Rusiji koji bi uključivao korake protiv uvoza gasa, međutim austrijski kancelar Karl Nehamer kaže da Evropska unija neće raspravljati o embargu na gas u okviru narednog paketa sankcija.
"Embargo na gas neće biti tema, nemački kancelar Olaf Šolc je to takođe jasno rekao“, rekao je Nehamer novinarima pred početak drugog dana razgovora na Samitu 27 lidera država članica EU u Briselu, prenosi Rojters.
Komentari (0)