Igre 
Krah pregovora sa Švajcarskom - opomena za EU
Komentari31/05/2021
-07:06
Švajcarska vlada je odustala je u sredu od sporazuma sa Evropskom unijom i nametnuto je pitanje - kakvi bi u budućnosti mogli da budu odnosi dve strane?
Švajcarska, mala nacija od 8,6 miliona ljudi u srcu Evrope, okružena je državama Evropske unije. Dok je izabrala da ostane van bloka koji čini 27 nacija, održala je bliske odnose sa EU, koja je dosad njen najveći trgovinski partner.
Oko dve trećine švajcarskog uvoza dolazi upravo iz bloka, dok polovina izvoza ide u EU. U proseku, 1,4 miliona građana EU živi u Švajcarskoj, dok 450.000 švajcarskih državljana stanuje u državama članicama EU.
U prethodnih nekoliko decenija između Brisela i Berna je sklopljeno ne manje od 120 dogovora, od poljoprivrede pa sve do policijske saradnje. Zašto se onda švajcarska vlada povukla iz sedmogodišnjih pregovora sa EU o modernizaciji odnosa ovog para?
Kolaps pregovora dogodio se u sredu i možda on izgleda kao veliki paradoks, uzimajući u obzir širinu i dubinu saradnje njih dve, njihovoh ekonomskih i politikih veza, kao i geografske i kulturne blizine. Pored vesti o propasti pregovora, Euronews se bavio i jedinstvenim, ponekad trnovitim, odnosima Brisela i Švajcarske.
Kakva je istorija odnosa EU i Švajcarske?
Sve je počelo 1972. kada su Švajcarska i prethodnica EU, poznata kao Evropska ekonomska zajednica, saglasile svoj prvi dogovor o slobodnoj trgovini industrijskih dobara i poljoprivrednih proizvoda. Taj dogovor je na snazi i danas.
Onda je 1990. godine sporazum dopunjen novim dogovorom pojednostavljajući carinske kontrole i trgovinske formalnosti. Dve godine kasnije, Švajcarska je zatražila početak pregovora o pridruživanju bloku, poznatog tada kao Evropska ekonomska zajednica.
Povezane vesti
Međutim, napori za pregovore o članstvu zaustavljeni su nakon što su švajcarski glasači na referendumu krajem te godine odbacili mogućnost pridruživanja Evropskom ekonomskom prostoru.
To odbacivanje bilo je "ključni trenutak zaokreta" u odnosima EU i Švajcarske, rekao je Paolo Dardaneli sa Univerziteta u Kentu. Kaže da je to zato što je Švajcarska od tog trenutka bila "sama za sebe" i "morala je da pronađe put, modus vivendi (način življenja) sa EU".
Tokom 1997. i 2001, saveznim narodnim inicijativama za otvaranje pregovora o članstvu sa EU suprotstavilo se oko tri četvrtine švajcarskih glasača.
Zašto se Švajcarska protivi članstvu u EU?
Odbacivanje evropske integracije može da se gleda kao nastavak duge tradicije ove države o neutalnosti. Pod ovim principom, Švajcarska je, na primer, bila uzdržana od učešća u Drugom svetskom ratu i Hladnom ratu.
Danas, međutim, neutralnost nije tako istaknuta kao što je bila, rekao je Dardaneli za Euronews, a ono što dominira je jaka privrženost za očuvanje nacionalnog suvereniteta.
profimedia
Švajcarski građani su takođe zabrinuti da pridruživanje EU ne bi bilo kompatibilno sa njihovim negovanim demokratskim sistemom.
"U Švajcarskoj, možete glasati o bilo čemu. Možete da prikupite potpise i glasate o menjanju ustava i bilo kog drugog aspekta politike", objasnio je Dardaneli.
Povezane vesti
Direktor analitičkog centra "Svispis" i profesor političke nauke na Univerzitetu u Bazelu Loren Gečal navodi da bi Švajcarci želeli da budu deo EU ekonomski, ali ne i politički.
Koji je trenutni okvir za saradnju?
U svetlu švajcarskog odbijanja da se pridruži bloku, saradnja se razvila na bazama ad hoc dogovora.
Švajcarska i EU su 1999. potpisale paket od sedam sporazuma, pokrivajući, između ostalog, slobodu kretanja ljudi. Ovo je dalo mogućnost državljanima dve strane da žive i rade u EU ili Švajcarskoj, pod uslovom da imaju posao ili drugi izvor prihoda.
Drugi set sporazuma stigao je 2004. godine, utvrđujući švajcarski ulazak u Šengen prostor. Ukupno, trenutno postoji više od 120 sporazuma između ove zemlje i EU.
Ovi sporazumi automatski važe za nove države članice čim pristupe Evropskoj uniji, izuzev dogovora o slobodi kretanja ljudi, koji se pregovara sa svakom novom zemljom.
Pod ovim okvirom, saradnja je napredovala. Švajcarska i EU su ključni ekonomski partneri, sa razmenama vrednim oko milijardu evra na dnevnom nivou.
Švajcarska je takođe i četvrti najveći trgovinski partner Uniji, nakon Kine, SAD i Velike Britanije.
Procenjuje se da 25 odsto radne snage u Švajcarskoj čine državljani EU, od čega su 343.809 njih su prekogranični radnici.
Koje su prepreke u odnosu?
Glavni razlog za tenzije između Švajcarske i EU su problemi oko statusa radnika u vezi sa imigracijom.
Bogata nacija se može pohvaliti mnogo višim platama i nivoima socijalne zaštite nego njeni susedi iz EU i oprezna je oko takozvanog "socijalnog dampinga" (praksa korišćenja jeftine radne snage), posebno kada je reč o prekograničnim radnicima koji su zaposleni u Švajcarskoj pod stranim ugovorima, objasnio je Dardaneli.
"Švajcarska pokušava da zaštiti plate i radne uslove njihove radne snage", rekao je on, uključujući i takozvane "bočne mere".
Istovremeno, "EU želi da ih eliminiše kako bi stvorila jednake uslove u pogledu konkurencije", dodao je.
Tenzije oko slobodnog kretanja radnika kulminirale su 2014. godine sa narodnim referendumom.
"Inicijativa za ograničenje imigracije 2014, koja je bila direktno u suprotnosti sa dogovorom sa EU, stavljena je na glasanje i tesno je odobrena", naveo je Dardaneli.
Potez je naljutio Brisel, čak iako mere nikada nisu u potpunosti implementirane.
Unsplash
Jedan od problema, kaže Dardaneli, je što su ovi sporazimi "podeljeni u pakete i što su povezani jedan sa drugim. Tako da legalno, ako odbacite jedan, pada i drugi".
Pronađen je kompromis da se spasi obraz vlade, spašavajući saradnju sa EU, ali to je takođe značilo da "ono za šta su ljudi glasali nije stvarno sprovedeno u praksi", primetio je Dardaneli.
Ublaženi tekst koji je usvojio švajcarski parlament 2016. dao je nacionalni prioritet na poslovnom tržištu i učinilo težim švajcarskim poslodavcima da zaposle državljane EU.
Porez i bankarska tajna, kamen temeljac moćnog švacarskog finansijskog sistema, dugo su bili iskra u odnosima.
Ova pitanja su rešavana kroz nekoliko sporazuma zaključenih poslendjih godina. Bern i Brisel su 2015. godine potpisali sporazum o automatskoj razmeni poreskih informacija. Od 2018. godine, Švajcarska i svaka država članica EU započele su automatsku razmenu bankovnih podataka.
Izvan ovih specifičnih političkih polja, sve što Švajcarska želi van svega je da održi nacionalnu nezavisnost i suverenitet.
"Idealno, EU bi želela da se Švajcarska samo adaptira automatski na norme i zakone koje prihvata EU. Švajcarskoj je to teško jer oseća da postaje država vazal EU", navodi Dardaneli
Šta je dovelo do kolapsa pregovora?
Dugoročne nesuglasice između Švajcarske i EU ponovo su izbile na videlo tokom nedavnih pregovora.
Duže vreme, EU je pritiskala Švajcarsku da idu šire od ad hoc sporazuma i zalagale se za okvirni sporazum insistirajući da do tada ne mogu da budu potpisani novi bilateralni sporazumi. Međutim, ti dogovori su naglo zaustavljeni u sredu.
Pregovori su se sapleli zbog zahteva EU da njeni državljani imaju potpuni pristup švajcarskom tržištu rada. Švajcarska se tome usprotivila, tvrdeći da to može da rezultira u tome da radnici, koji nisu državljani Švajcarske, dobiju socijalno osiguranje.
"Vruć krompir" bio je i pristup firmama EU na švajcarsko tržište, kaže Gečel.
Ali ono što je dominanto je "uopšteni skepticizam oko okvira sporazuma, koji je bio o dinamičnoj adaptaciji švajcarske legislative zakonskim razvojima Evropske unije, a takođe i određena uloga Evropskog suda pravde. Švajcarci su "alergični na ono što zovemo strane sudije", objasnio je stručnjak.
"Na kraju vlada je došla do zaključka da takav dogovor ne bi imao mnogo šansi na referendumu", rekao je Gečel.
Unsplash
"To je za mene posebno zanimljivo jer oni koji se oslanjaju ka Evropi su više od godinu dana bili veoma optimistični oko njihovih šansi da završe stvari. Sada su promenili ton, misle da ne mogu da prođu iako iste ankete pokazuju da bi 64 odsto njih podržalo", naveo je Klajm Čerč, profesor na Univerzitetu u Kentu.
"Čini mi se da postoji zabrinutost oko suvereniteta i briga oko političkog upravljanja, koje su u osnovi empirijskog pitanja", rekao je on za Euronews.
Šta dalje?
Švajcarski lideri navode da se država nada da će ostati u bliskim odnosima sa blokom od 27 nacija.
Međutim, EU tvrdi da nedostatak zajedničkih pravila može da prouzorkuje Švajcarskoj da izgubi "privilegovanu" vezu sa elektroenergetskim sistemom bloka i da je neuspeh u postizanju sporazuma "ometao pristup švajcarskim avio-prevoznicima unutrašnjem tržištu EU".
Blok je dalje naveo da bi saradnja u zdravstvenom sektoru ili tržištu rada patiti.
"EU bi takođe mogla da bude neprijatnija na drugim poljima. Tako da na primer, mogli bi da spreče Švajcarsku da učestvuje u naučnom programu Horizon ili da dozvole pod određenim uslovima koji bi bili hendikep za Švajcarsku", naveo je Gečel.
U pozitivnom smislu, Dardaneli kaže da i dalje postoji mnogo dobre volje na obe strane za pronalazak rešenja.
"Zamišljam da je ovo u određenoj meri signal Švajcarske da ne želi da je EU gura po tim pitanjima", navodi.
Ipak, Bregzit je dublje iskomlikovao sliku, napominje Dardaneli.
Pre nego što je Britanija napustila blok, "EU je bila prilično prilagodljiva, ali zbog Bregzita postala je mnogo više zabrinuta oko pravljenja izuzetaka i stvaranja novih rupa koje bi tada mogle da se iskoriste", rekao je on.
Odnos Švajcarske i EU je takođe doveo do upoređivanja sa Britanijom, posebno sada, kaže Čerč, jer je "suverenitet stavljen ispred svega, uključujući i ekonomsku dobit".
Komentari (1)
K K
31.05.2021 12:24
Svajcarska je americka teritorija u Evropi zato i nece da udju u EU. Kakva crna neutralnost.