Igre 
Usvojen novi budžet EU: Ima li mesta, i koliko, za Zapadni Balkan i Srbiju u njemu?
Komentari08/12/2024
-20:32
Poslanici Evropskog parlamenta (EP) su odobrili budžet Evropske unije za sledeću godinu, a predlog je zvanično potpisala i predsednica EP Roberta Mecola. Budžet za 2025. godinu usvojen je sa 418 glasova za, 185 protiv i 67 uzdržanih, navodi se u saopštenju Evropskog parlamenta.
Ukupan budžet za 2025. je 199,4 milijarde evra u obavezama, a isplate su postavljene na 155,21 milijardu evra.
Budžet za 2025. biće za šest odsto veći od ovogodišnjeg, što znači povećanje od 10 milijardi evra, a poslanici EP su obezbedili efikasniju podršku za rešavanje izazova kao što su zdravstvo, humanitarna pomoć, kontrola granica i borba protiv posledica klimatskih promena.
Inače, dugoročni budžet Evropske unije je usvojen krajem 2020. godine, a promenjen u februaru 2024., kada je donesena sredjneročna revizija gornje granice Višegodišnjeg finansijskog okvira (VFO), pa je budžet za 2025. godine samo formalni deo tog dugoročnog plana budžeta za period 2021-2027. godine.
Tri puta više novca za "regionalni razvoj i koheziju" nego za "podršku partnerima i interesima u svetu"
U objašnjenju plana raspodele sredstava za narednu godinu, Zapadni Balkan je naveden kao jedan od političkih prioriteta budžeta u spoljnoj aktivnosti, uz tačke koje se tiču podrške sirijskim izbeglicama u Turskoj i širom regiona, "južnom susedstvu", uključujući spoljnu dimenziju migracija, a kao ključna tačka navodi se stabilna i predvidljiva podrška Ukrajini.
Od ostalih tačaka budžeta za 2025. godinu, 53,8 milijardi evra je opredeljeno za zajedničku poljoprivrednu politiku i 900 miliona evra za Evropski fond za pomorstvo, ribarstvo i akvakulturu, za evropske poljoprivrednike i ribare, ali i za jačanje otpornosti sektora poljoprivrede i ribarstva i pružanje neophodnog prostora za upravljanje krizama.
Takođe, 49,2 milijardi evra budžet opredeljuje za regionalni razvoj i koheziju radi podrške ekonomskoj, socijalnoj i teritorijalnoj koheziji, kao i infrastrukturi koja podržava zelenu tranziciju i prioritetne projekte unije.
Povezane vesti
Tri puta manje novca u odnosu na prethodnu tačku, tj. 16,3 milijardi evra predviđeno je za podršku "partnerima i interesima u svetu", od kojih 10,9 milijardi evra pod Instrumentom za susedstvo, razvoj i međunarodnu saradnju - Globalna Evropa (NDICI - Globalna Evropa); 2,2 milijardi evra za Instrument za pretpristupnu pomoć (IPA III) i 500 miliona evra za Fond za rast Zapadnog Balkana, kao i 1,9 milijardi evra za humanitarnu pomoć (HUMA).
Tanjug/AP/Virginia Mayo
U isto vreme, 4,3 milijardi evra će biti dostupno u grantovima u okviru "Ukrajinskog fonda", dopunjeno sa 10,9 milijardi eura u kreditima.
Značajna sredstva, u vrednosti od 13,5 milijardi evra, su opredeljena za istraživanje i inovacije, od kojih je 12,7 milijardi za "Horizon Europe", vodeći istraživački program unije, dok Nacrt budžeta uključuje finansiranje Evropskog zakona o čipovima u okviru "Horizon Europe" i kroz preusmeravanje sredstava iz drugih programa.
U pogledu zaštite granica Evropske unije opredeljeno je tek 2,7 milijardi evra, od kojih 1,4 milijardi ide Fondu za integrisano upravljanje granicama (IBMF), i 997 miliona (ukupni doprinos EU) za Evropsku agenciju za graničnu i obalsku stražu (Frontex).
Kada su u pitanju migracije unutar Evropske unije, budžet predviđa 2,1 milijardi eura za troškove vezane za migracije unutar EU, od kojih 1,9 milijardi ide za podršku migrantima i tražiocima azila "u skladu sa evropskim vrednostima i prioritetima".
Revizija gornje granice VFO iz februara je donela jasniju sliku
Ipak, preraspodela sredstava prema prioritetima, na koju se u ovom slučaju misli, a kada se govori o Zapadnom Balkanu, tiče se upravo ranije pomenute srednjeročne revizije Višegodišnjeg finansijskog okvira (VFO) iz februara 2024. godine, ako koja se tiče perioda 2024-2027. godina, kada je objavljeno da Evropska komisija pozdravlja istorijski dogovor Evropskog saveta o prvoj reviziji gornje granice VFO.
Tada je navedeno da se sporazumom Saveta potvrđuju svi prioriteti predloga Komisije i pokriva 80 odsto traženog finansiranja, a dodato je da će ovo pojačanje omogućiti EU da nastavi sa ispunjavanjem zajedničkih prioriteta, od koristi ljudima u Uniji i šire.
Povezane vesti
Prema planu, ključni elementi kojima se revizija bavi uključuju podršku Ukrajini, prema kojoj je novi "ukrajinski paket", zasnovan na grantovima, zajmovima i garancijama, ukupnog kapaciteta od 50 milijardi evra u periodu 2024-2027. godine, te se smatra da će on zadovoljiti trenutne potrebe Ukrajine, oporavak i modernizaciju na njenom putu ka EU.
Kako je Ukrajina prema ovom dokumentu stavljena na prvo mesto prioriteta, Zapadni Balkan se pominje tek u drugoj tački, koja govori o daljoj akciji u vezi sa migracijama i spoljnim izazovima, gde je predviđeno pojačanje od 9,6 milijardi evra, koje treba da podrži unutrašnju i spoljnu dimenziju migracija i da obezbedi pomoć partnerima na Zapadnom Balkanu, južnom susedstvu i šire.
Tanjug/AP/Geert Vanden Wijngaert
Finansiranje revizije, prema objavi Evropske komisije, biće obezbeđeno kombinacijom svežih resursa i preraspodela u okviru budžeta EU. Prema njima, to će omogućiti Uniji da nastavi da deluje u skladu sa najhitnijim prioritetima, a minimizira uticaj na nacionalne budžete.
Povezane vesti
"Evropski savet je ponovo potvrdio nepokolebljivu posvećenost Evrope da stane uz Ukrajinu i dogovorio se o prvoj reviziji našeg višegodišnjeg budžeta, potvrđujući prioritete koje je Komisija predstavila u junu (2023. godine). I veoma sam zadovoljna što smo dobili 80 odsto sredstava koja smo tražili. Ponovo smo potvrdili našu posvećenost borbi protiv ilegalne migracije, našu posvećenost podršci našim partnerima na Zapadnom Balkanu i u južnom susedstvu", rekla je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen o samoj reviziji i dodala:
"Takođe ćemo povećati našu sposobnost da se nosimo sa prirodnim katastrofama i humanitarnim krizama. Štaviše, podržaćemo preko potreban razvoj kritičnih tehnologija u Evropi, uključujući i odbranu, i povećati našu konkurentnost. Sa ovim sporazumom, Evropa je ujedinjena i dobro je opremljena za izazove koji su pred nama. Drugim rečima: danas je Evropa postala jača".
Reforme u zamenu za novac - "Plan rasta za Zapadni Balkan" je i dalje nada za Srbiju i region?
Stav da je usvajanjem revizije VFO "Evropa postala jača", kako je to rekla predsednica Evropske komisije, iz ugla zemalja Zapadnog Balkana, među kojima je i Srbija, kao regionalni ekonomski motor i pokretač procesa, viđen je tek kao jedan deo slagalice, s obzirom na to da je određeni vid optimizma region dobio jednim drugim dokumentom koji je usvojen nešto ranije, a tiče se odnosa Evropske unije i Zapadnog Balkana u procesu pristupanja.
Naime, u novembru 2023. godine Evropska komisija je usvojila Plan rasta za Zapadni Balkan, koji, prema podacima dostupnim na sajtu misije Evropske unije u Srbiji, za plan ima da integriše partnere sa Zapadnog Balkana u jedinstveno tržište EU, unapredi regionalnu ekonomsku saradnju, produbi reforme vezane za EU i poveća pretpristupno finansiranje u cilju ubrzanja socio-ekonomskog približavanja Zapadnog Balkana EU, a predviđa šest milijardi evra pomoći zemljama regiona uz neophodne uslove koje moraju da ispune da bi dobili sredstva.
Plan rasta podstiče pripreme partnera u procesu proširenja EU, tako što iznosi neke od prednosti članstva pre pune integracije u EU, objašnjena je priroda Plana.
Novac u zamenu za reforme - tako bi se mogao opisati plan rasta za Zapadni Balkan koji će zemljama regiona uključujući i Srbiju, doneti ukupno šest milijardi evra, pisao je Euronews Srbija.
Da bi se s isplatama krenulo, neophodno je da zemlje usvoje reformske agende, opširan dokument koji bi trebalo da obuhvata spisak i redosled reformi koje će zemlje sprovesti kako bi dobile pomenuta sredstva.
profimedia
Srbija je pripremila reformsku agendu, ona je sada u Evropskoj komisiji i u fazi je unutrašnjih konsultacija.
"Nije još ostalo previše posla, ostalo je malo vremena, u smislu da bi trebalo početkom septembra meseca, najpre komisija, a onda i države članice da potvrde naše reformske agende. Bosna i Hercegovina, nažalost u ovom momentu nije pripremila u potpunosti dokument, da se pripremi model sporazuma o finansijskom grantu, znači o parama koje će nam doći, i o zajmu koji će povući, kako se to kaže, Evropska komisija u naše ime", rekla je tada za Euronews Srbija Tanja Miščević, ministarka za evropske integracije u vladi Srbije.
U Evropskoj komisiji za Euronews Srbija su tada pojasnili da će finansijska podrška zavisiti od uspešne implementacije reformi.
"Reforme su u reformskoj agendi podeljene u kvantitativne i kvalitativne i one će služiti kao uslovi za isplate, a svaki korak će imati vremenski okvir za implementaciju. Odgovarajuća sredstva će biti puštana dva puta godišnje, bazirane na zahtevu korisnika sredstava i verifikacije komisije, po pitanju tri seta uslova. Predfinansiranje je planirano do kraja 2024", naveli su iz Evropske komisije.
Uslovi koji se navode u odgovoru Euronews-u su između ostalog oni koji se od kandidata uvek traže, a to su poštovanje demokratskih mehanizama, odnosno višepartijski parlament, slobodni i fer izbori, medijski pluralizam, nezavisno sudstvo, vladavina prava.
Ipak, Beograd i Priština imaju i dodatni preduslov, a to je normalizacija međusobnih odnosa.
"To su više politički uslovi i to će Evropska unija primenjivati ili neće primenjivati u skladu sa svojom političkom procenom. Tako da možemo očekivati da će tu možda biti neke fleksibilnosti, a što se tiče ove reformske agende to će već biti strogo gledano da li je nešto primenjeno ili ne u zadatim rokovima", pojasnio je za Euronews Srbija Aleksandar Ivković iz Europian Western Balkans.
Od pomenutih šest milijardi, dve će biti direktno uplaćene u budžet zemalja, dok će četiri biti u zajmovima. Prema nekim i dalje nezvaničnim procenama, Srbija bi mogla da dobije milijardu i 630 miliona evra.
Preporuka za vas
Komentari (0)