Igre 
EU na masovni priliv migranata može da odgovori nikada primenjenom šemom - direktivom usvojenom zbog Jugoslavije
Komentari25/08/2021
-21:15
Nakon što su talibani preuzeli Avganistan, još jedna izbeglička kriza mogla bi da bude na evropskom horizontu. I dok eksperti za Euronews kažu da će za Avganistance biti teže da stignu do kontinenta, evropske prestonice razmišljaju o tome kako da se nose sa situacijom.
U nameri da izbegnu ponavljanje haotičnog odgovora na migrantsku krizu iz 2015. godine, kada je bloku predato 1,3 miliona zahteva za azil, šef diplomatije EU Žozep Borelj pomenuo je mogućnost korišćenja zakona EU o kome se malo zna kako bi se Brisel nosio sa prilivom ljudi.
"Postoji direktiva iz 2001. koja nikada nije korišćena, a ovo je možda povod da je iskorisimo kako bismo se suočili sa problemom masovne migracije koji može da utiče na neke zemlje članice", rekao je Borelj, aludirajući na Direktivu o privremenoj zaštiti.
Iako dokazi o prilivu izbeglica zasad ne postoje, Borelj je priznao da će broj ljudi koji napuštaju Avganistan verovatno da raste u narednih nekoliko meseci.
Više od 3,7 miliona ljudi je "interno raseljeno" unutar Avganistana, a većinu, oko 80 odsto, čine žene i deca, pokazuju podaci Evropske komisije.
Šta je Direktiva o privremenoj zaštiti?
To je zakon EU koji je izrađen kao odgovor na dolazak migranata koji su bežali od ratova u Jugoslaviji i na Kosovu tokom devedesetih. Odobren je 2001. godine i još je na snazi, ali njegov mehanizam nikada nije aktiviran, piše Euronews.
Direktiva uspostavja šemu za pružanje neposredne i privremene zaštite raseljenim licima iz zemalja koje nisu članice EU i koja su prisiljena da napuste svoje domove zbog oružanog sukoba, endemskog nasilja ili ozbiljnog rizika od sistematskog kršenja njihovih ljudskih prava. Ovi opasni uslovi onemogućavaju bezbedno vraćanje raseljenih lica.
Povezane vesti
Namera je da mehanizam deluje kada je tradicionalni sistem azila preplavljen masovnim dolaskom migranata. Dizajniran je tako da uspostavi "ravnotežu" između zemalja EU u prihvatu i smeštaju ugroženih pojedinaca.
U tekstu se ne precizira šta je "masovni priliv" i jednostavno se opisuje "veliki broj raseljenih lica" koji dolaze u Evropsku uniju iz određene zemlje ili regiona.
Zbog svojih klauzila, Irska i Danska nisu obavezane ovim zakonom.
Tanjug/AP/Aris Oikonomou
Kako proces funkcioniše?
Prvi korak mora da učini Evropska komisija.
Nakon procene situacije, izvršna vlast može da podnese predlog državama članicama. Analiza mora da objasni ko će moći da se prijavi za privremenu zaštitu, procenu veličine priliva i datum početka rada mehanizma.
Uzimajući u obzir predlog Komisije i sve povratne informacije zemalja EU i Agencije Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR), Savet EU može da izglasa aktiviranje privremene zaštite kvalifikovanom većinom.
U praksi kvalifikovana većina znači 55 odsto zemalja EU (15 od 27) koje predstavljaju najmanje 65 odsto ukupnog stanovništva EU.
Povezane vesti
Evropski parlament mora da bude informisan tokom čitavog procesa, ali nema nikakvu uticajnu moć.
Raspodela raseljenih lica vrši se prema mogućnostima svake zemlje članice. Na bilateralnoj osnovi, zemlje se mogu dogovoriti o prekograničnom premeštanju pojedinaca.
Koliko dugo traje ova privremena zaštita?
Privremena zaštita se odobrava na godinu dana i može se automatski produžavati dva puta na šest meseci. Ukupno, zaštita može da traje do dve godine.
Povezane vesti
Savet može da odluči da produži zaštitu za još godinu dana ako su okolnosti koje su dovele do raseljavanja i dalje prisutne.
Slično, Savet takođe može da glasa da se okonča mehanizam, ako se zemlje članice saglase da uslovi unutar zemlje porekla "dozvoljavaju siguran i trajan povratak" raseljenih lica i da se poštuju ljudska prava.
Da li raseljena lica mogu da budu odbijena?
Da. Države članice mogu da isključe određene pojedince iz privremene šeme ako imaju razloga da veruju da su počinili, ili su osuđeni, na ratne zločine, zločine protiv čovečnosti ili bilo koju drugu vrstu teškog zločina. Raseljena lica takođe mogu da budu odbijena ako vlada misli da će predstavljati opasnost po nacionalnu bezbednost.
AP Photo/Shekib Rahmani
Šta su obaveze članica EU?
Nakon što Savet donese odluku, sve države EU, osim Irske i Danske, primorane su da prime raseljena lica i da se pridržavaju niza obaveza.
Glavna obaveza je izdavanje boravišne dozvole za one kojima je odobrena privremena zaštita kako bi mogli legalno da borave u toj zemlji.
Direktiva traži od zemalja da smanje formalnosti "na minimum" zbog hitnosti situacije. Osim toga, od zemalja EU se traži da pomognu ovim licima u dobijanju radnih dozvola, obuka, odgovarajućeg smeštaja, pristupa socijalnoj zaštiti, lečenju i stručnoj pomoći za one koji su "podvrgnuti mučenju, silovanju ili drugim ozbiljnim oblicima psihičkog, fizičkog ili seksualnog nasilja". Deci se mora omogućiti pristup obrazovnom sistemu pod istim uslovima kao i stanovnicima drave članice.
Postavljaju se takođe kriterijumi za ponovono okupljanje razdvojenih porodica u slučaju da jedan ili više rođaka uživaju privremenu zaštitu, a drugi ne. Nakon ponovnog okupljanja, svim članovima se mora odobriti boravišna dozvola za boravak u zemlju domaćina.
Maloletnici bez pratnje mogu da budu smešteni u hraniteljsku porodicu, specijalizovani prihvatni centar, uz odraslog rođaka ili osobu koja se o njima brinula tokom puta.
Da li je privremena zaštita jednaka azilu?
Ne. To što se pod ovom direktivom ljudima garantuje privremena zaštita ne znači i da je osobi automatski zagarantovan azil.
Međutim, oni koji su dobili privremenu zaštitu mogu da predaju zahtev za azil u bilo kom trenutku njihovog boravka. Ukoliko je zahtev odbačen, pojedinac može da nastavi da uživa specijalnu zaštitu sve do njenog isteka.
Šta kada dođe kraj privremenoj zaštiti?
Kada se ova privremena zaštita završi, a azil nije zagarantovan, zemlja domaćin može zvaničnim putem da raseljeno lice zamoli da se dobrovoljno vrati u zemlju porekla.
Ukoliko to lice odbije, vlada može da nastavi sa prisilnim proterivanjem, iako direktiva poziva zemlje da razmotre "humanitarne razloge" koji bi mogli da onemoguće povratak.
Deci upisanoj u obrazovni sistem i osobama sa zdravstvenim problemima može da se dozvoli boravak u zemlji nakon isteka privremene zaštite.
Da li ova direktiva može da funkcioniše u kontekstu Avganistana?
Ukoliko se uslovi "masovnog priliva" i raseljavanja ispunjavaju, onda Evropska komisija, u principu, može da pošalje Savetu predlog da aktivira mehanizam i zagarantuje privremenu zaštitu Avganistancima koji beže od talibanske vlasti.
Evropska komisija bi morala da precizira ko bi mogao da dobije ovakvu zaštitu. Na primer, mogla bi da šemu postavi samo za pripadnike medija i nevladnih organizacija.
Međutim, činjenica da direktiva nikada nije aktivirana, čak ni tokom krize 2015. godine, pokazuje manjak entuzijazma za ovakav vid mehanizama, koji se zasniva na solidarnosti i podeli tereta među državama članicama, dva principa koja su više puta osporavana od strane nekoliko zemalja.
Na direktivu se, čini se, zaboravilo dok je Borelj nije pomenuo prošle nedelje. Zapravo, uredba iz 2020. godine predlaže da se Direktiva o privremenoj zaštiti mora ukinuti, tvrdeći da "više ne odgovara trenutnoj stvarnosti država članica" i da je njeno aktiviranje gotovo nemoguće.
Nacrt uredbe je još u fazi pregovora, što znači da je tehnički i dalje moguće aktivirati šemu privremene zaštite ako se situacija u Avganistanu pretvori u migrantsku krizu. Poslanica zelenih u Evropskom parlamentu Tineke Strik izrazila je svoju podršku ovoj direktivi.
Ipak, podela koju je tema migracije stekla unutar Evropske unije može da dovede do teške bitke za postizanje kvalifikovane većine u Savetu.
Austrijski kancelar Sebastijan Kurc već je odbacio mogućnost avganistanskih izbeglica. U međuvremenu, Grčka gradi ogradu od 40 kilometara na svojoj granici sa Turskom u iščekivanju priliva ljudi
Komentari (0)