Igre 
Kako će funkcionisati prihvat "lojalnih" Avganistanaca: Mnogi već stižu u region, na ažuriranom spisku i Srbija
Komentari21/08/2021
-08:04
Nakon što su posle skoro 20 godina talibani ponovo preuzeli vlast u Avganistanu, Severna Makedonija i Albanija bile su prve zemlje koje su odobrile zahtev administracije američkog predsednika Džoa Bajdena za privremeni prijem izbeglica iz te zemlje. Već do kraja nedelje u Severnoj Makedoniji moglo bi da se nađe njih 450. Još nije jasno kakav će status ti ljudi imati i koliko dugo će čekati dalji premeštaj u zapadne zemlje.
Vest o napretku talibanskih boraca ka Kabulu odjeknula je u nedelju, a grad je vrlo brzo prešao u njihove ruke, čime je otpočela masovna evakuacija ljudi iz Avganistana. Velike sile, poput SAD i Velike Britanije evakuisale su na stotine ljudi. Na primer, Britanija je uspela da evakuiše 1.000 ljudi za dan, a prema planu koji je saopštila tamošnja vlada, do 20.000 Avganistanaca će u narednim godinama moći da stigne do Britanije. U prvoj godini 5.000 izbeglica će imati to pravo.
Ipak, situacija je, prema rečima sagovornika Euronews Srbija, prilično neizvesna. Ono što se može zaključiti je da će lica koja privremeno budu smeštena, kasnije biti raseljena u zemlje sa čijim vladama su sarađivali tokom prethodnog perioda u Avganistanu. Pitanje koje ostaje je kako će sve to izgledati u praksi.
Američki Stejt department pozvao je takođe, da podsetimo, sve strane da poštuju i omoguće bezbedan i organizovan odlazak stranih državljana i Avganistanaca, a izjavu je potpisalo više od 90 zemalja, među kojima su i gotovo sve iz regiona - Bugarska, Crna Gora, Rumunija, Albanija, Hrvatska, Severna Makedonija i Slovenija. Iako se prvobitno nije našla na spisku, na ažuriranom stoji i Srbija.
Iz Avganistana do Albanije, Severne Makedonije i Kosova
Do kraja već ove nedelje, Severna Makedonija će privremeno primiti 450 Avganistanaca koji beže iz svoje zemlje i traže vize za ulazak u SAD, saopštila je vlada u Skoplju.
Kako je saopšteno, reč je o Avganistancima koji dolaze sa svojim porodicama i bili su saradnici u humanitarnim i mirovnim misijama, aktivisti organizacija za ljudska prava, novinari, prevodioci, studenti i stipendisti. Takođe, Skoplje će prihvatiti Avganistance koji su tokom poslednjih 20 godina sarađivali sa NATO snagama, uključujući i pripadnike Vojske Severne Makedonije, u periodu od 2002. do 2008. godine.
Nekoliko stotina izbeglica biće smešteno i u Albaniji, a na prihvat ovih ljudi pristale su i kosovske vlasti. Takođe, manji broj lokalnog stanovništva iz Avganistana primiće i Hrvatska.
Povezane vesti
Da je ovo vrlo neuobičajena praksa za Euronews Srbija kaže Nikola Kovačević iz nevladine organizacije "Inicijativa A11".
"Pitanje prihvatanja izbeglica nije pitanje političkog dogovora koji može da postoji na nivou SAD i neke druge zemlje kao što su ove zemlje u regionu, već je to pitanje međunarodnih obaveza. Moguće je da države mogu da naprave aranžman za tačno određene ljude koji imaju određene veze sa Amerikom da neko vreme budu u nekoj od tih zemalja, kako bi ih Amerika kasnije o svom trošku ili preuzela ili premestila u neku drugu zemlju", navodi Kovačević.
Sličnog mišljenja je i Maja Kovačević, profesorka Fakulteta političkih nauka, koja kaže da ovo nije česta praksa, ali da treba imati u vidu da je ovo kriza velikih razmera.
"Bilo je slučajeva ranije, kada je recimo američka vlada sklapala sporazume sa pojedinim državama o prihvatu otpištenih lica iz zatvora Gvantanamo i tada su neke zemlje u regionu primile određeni broj bivših zatvorenika. Dakle ti slučajevi postoje, ali ovde govorimo o sporazumu sa velikim brojem zemalja i naravno potencijalno o većem broju izbeglica", rekla je ona.
Nikola Kovačević dodaje da je Avganistan privukao veliku pažnju i da je došlo do nagle promene celokupnog političkog sistema, te da je za očekivati da će broj izbeglica iz te zemlje značajno porasti.
"U kontekstu političkih događaja, moguće je da se prave različite vrste političkih dogovora koji će podrazumevati da će evropske, razvijenije zemlje Zapada, možda Kanada, Australija, Amerika napraviti posebne programe za prihvat ljudi iz Avganistana", napominje on.
AP/Uncredited
Šta nakon što izbeglice stignu u zemlju-domaćina
Malo je detalja kako bi ovaj prihvat izbeglica mogao da izgleda. Koliko bi jedan čovek koji je iz Avganustana stigao u Severnu Makedoniju, Albaniju ili na Kosovo mogao da čeka na dalji transport nije poznato. Kakav će status imati - ni to se ne zna.
Povezane vesti
Maja Kovačević kaže da je sve prilično neizvesno. Ono što se može saznati jeste da je suština tog dogovora da lica kasnije budu raseljena u one zemlje sa čijim su vladama sarađivali u Avganistanu.
"Pitanje je kako će to zaista u praksi izgledati jer ta procedura može da traje, da li će svima biti odobrena, na koji način. Da li će im biti odobreno preseljenje u tu zemlju i tako dalje. I drugo, još nešto je takođe neizvesno", napomenula je ona.
Dodaje da je pitanje ljudi koji su očigledno radili sa predstavnicima stranih vlada jedno, a da je drugi problem pitanje onih koji će kao izbeglice da krenu ka Evropi.
Povezane vesti
Nikola Kovačević naglašava da ne treba zaboraviti "da i bez tog političkog dogovora sve te zemlje, uključujući i našu, imaju obavezu da pomažu izbeglicama".
"To su ljudi koji će u najvećem broju slučajeva ispunjavati uslove za izbegličku zaštitu, kao takvi, zbog činjenice da su izbegli iz svoje zemlje zbog progona talibana, moraju da budu primeljeni da ostanu na teritoriji neke od ovih zemalja jer svaka od ovih zemalja, uključujući našu, je ratifikovala sporazum o statusu izbeglica", napominje.
Kako će izgledati plan SAD o izmeštanju ljudi iz Albanije i Severne Makedonije, dodaje, još se ne zna.
"Ne znamo da li će se taj plan sprovesti poučeni lošim iskustvom koji smo imali sa kvotama iz EU i generalno jednom vrstom pasivnog stava međunarodne zajednice. Najveći broj izbeglica iz Sirije je nažalost ostao u teškim uslovima u Turskoj, u Libanu, u Jordanu. Mali broj njih je ili premešten iz tih zemalja u neke razvijenije zemlje ili je uspeo sam nekako peške preko svih ovih granica. Nisam optimista da će ako broj ljudi iz Avganistana bude veliki da će dogovor koji se bude napravio na političkom nivou biti dovoljno dobar za sve njih", napomenuo je on.
Tanjug AP/AP Photo
"Ne traže da dođu u Srbiju"
Kada je reč o izjavi Stejt departmenta, Srbija se posle ažuriranja spiska u četvrtak, nalazi na njemu. Prema rčima Dragoslava Rašete iz organizacije "Novi treći put", reč je izjavi koja je pre svega deklarativnog karaktera.
"Ovo je deklarativnog karaktera gde se pre svega gleda kako pomoći i brzo evakuisati 20.000 Avganistanaca koji su radili sa zapadnim silama. Glavni plan je i dalje da se u Kataru smesti njih 10.000, dok se istovremeno traži kako da se evakuiše i ostatak", rekao je on gostujući u četvrtak na Euronews Srbija, dodajući da izbeglice u drugim zemljama treba da ostanu sve dok "američke ambasade i Stejt department njima ne odobre vize kako bi se oni prebacili u Vašington i zemlje zapada".
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je juče da izbeglice iz Avganistana ne traže da dođu u Srbiju, ali je istakao da nema ništa protiv dolaska bilo koga sa strane u našu zemlju i zato ne razume šta se, kako kaže, u našim glavama dešava kada je o tome reč.
Odakle takva ksenofobija i mržnja, upitao je Vučić odgovarajući na pitanje novinara kako komentariše to što neke zemlje u okruženju, među kojima i Priština, primaju izbeglice iz Avganistana.
"Nemam ništa protiv bilo kakvih izbeglica... Prosto ne razumem šta se u našim glavama dešava i odakle takva ksenofobija i mržnja. Hoćete da kažete nekom detetu da nećete da ga primite", rekao je Vučić.
Istakao je da Srbija svakako neće biti nikakav parking za bilo koga ko dolazi sa strane, ali u njoj ima mesta za bilo koga ko dolazi sa strane.
"Niko ne dolazi od njih kod nas. Ne vidim da bi to mogao da bude problem za nas.Ti ljudi beže i pritom ispadaju iz aviona i to je najtragičnija slika, to je poraz savremenog sveta", istakao je predsednik.
Komentari (0)