Igre 
Trio koji će verovatno uzeti najviše pozicije u EU: Fon der Lajen, Antonio Kosta i žena koja bi mogla da zameni Borelja
Komentari27/06/2024
-12:04
Šest lidera zemalja Evropske unije, koji su bili pregovarači sa glavnim centrističkim partijama, zaključili su preliminarni dogovor o tome kome će pripasti najviše pozicije u bloku nakon izbora za Evropski parlament održanih u junu. Vest je prvo prenela DPA, nemačka novinska agencija, a diplomatski izvori informaciju su kasnije potvrdili i za Euronews. Dogovor je zapravo da će sam vrh EU verovatno činiti trio - Ursula fon der Lajen kao predsednica Evropske komisije, Antonio Kosta kao predsednik Evropskog saveta i Kaja Kalas kao visoka predstavnica za spoljnu politiku i bezbednost.
Ovaj trio je već sastavljen prošle nedelje tokom neformalnog skupa lidera EU i dobio je konačno zeleno svetlo u razgovoru između poljskog premijera Donalda Tuska, grčkog premijera Kirijakosa Micotakisa, nemačkog kancelara Olafa Šolca, španskog premijera Pedra Sančeza, francuskog predsednika Emanuela Makrona i holandskog premijera Marka Rutea.
Tusk i Micotakis su predstavljali Evropsku narodnu partiju (EPP) desnog centra, Šolc i Sančez, socijaliste i demokrate (S&D), Makron i Rute grupaciju "Obnovimo Evropu". Očekuje se da će tri stranke raditi zajedno i izgraditi trajnu koaliciju koja će održati drugi mandat Fon der Lajen.
"Pregovarači tri političke grupe postigli su konsenzus o zajedničkom stavu u skladu sa Ugovorima“, rekao je diplomata, potvrđujući imena.
Zvaničnici u Briselu su bili voljni da završe debatu na relativno brz način zbog nestabilnog geopolitičkog okruženja koje opseda blok. Nedostatak kredibilnih alternativa ubrzao je proces, koji je u suštini igra trgovine kako bi se osigurala politička, geografska i rodna ravnoteža, piše Euronews.
Izbor najviših poslova mora da ratifikuje svih 27 lidera na ključnom samitu koji počinje danas. Oni bi takođe trebalo da podrže Stratešku agendu za narednih pet godina.
Tanjug/AP/Laurent Cipriani
Italijanska premijerka Đorđa Meloni, češki premijer Peter Fijala i mađarski premijer Viktor Orban, koji su svi van proevropske koalicije, ranije su se žalili na način na koji tri centrističke porodice pregovaraju o najvišim poslovima.
Povezane vesti
"Dogovor koji je EPP sklopila sa levičarima i liberalima protivi se svemu na čemu se zasnivala EU. Umesto uključivanja, on seje seme podela", rekao je Orban u utorak.
Odluka se donosi kvalifikovanom većinom, što znači da se nacionalni veto ne primenjuje. Ipak, značaj koji Meloni trenutno ima u Evropskom savetu mogao bi da bude faktor u pregovorima licem u lice u četvrtak i da utiče na konačnu odluku.
Ako na kraju budu imenovani, Fon der Lajen i Kalas će i dalje morati da prođu saslušanje u Evropskom parlamentu. U međuvremenu, Kostu, bivšeg premijera Portugala, automatski će izabrati njegovi prethodnici.
Kosta je inače deo istrage o korupciji koja je izazvala njegovu ostavku u Protugalu prošle godine. Iako nije zvanično optužen, njegovo učešće u neregularnim poslovima još nije razjašnjeno. Kosta je odlučno negirao bilo kakve optužbe.
Kaja Kalas kao evropski šef diplomatije
Aktuelna estonska premijerka Kaja Kalas, jedna od najotvorenijih ruskih kritičara u EU, verovatno će ući u najmoćniju spoljnopolitičku ulogu u Briselu u potezu koji bi mogao da pošalje snažan signal Moskvi.
Ako njenu nominaciju formalizuju lideri EU u četvrtak, a zatim odobri komitet za spoljne poslove Evropskog parlamenta, ona će postati prva žena iz Istočne Evrope u toj ulozi i prva Estonka koja je ikada bila na jednom od najviših pozicija u EU.
Otkako je Rusija pokrenula invaziju u punom obimu na Ukrajinu u februaru 2022., Kalas je bila pokretačka snaga u naporima EU da kazni Rusiju sankcijama, pošalje vojnu podršku Ukrajini i ojača odbrambene kapacitete bloka.
Tanjug/AP/Virginia Mayo
Povezane vesti
Sama snaga njenog antiruskog stava, koji je prethodio ratu, podstakla je spekulacije da bi njena kandidatura za vodeću diplomatsku ulogu mogla biti blokirana iz straha da ne provocira Moskvu.
Njen nepoštedni odgovor na rusku agresiju je Kaji Kalas čak doneo status tražene osobe u Rusiji, što je odgovor na njene napore da ukloni spomenike iz sovjetskog doba iz Drugog svetskog rata u njenoj baltičkoj zemlji, što je Kremlj opisao kao "neprijateljsku akciju prema istorijskom sećanju".
Diplomate za Euronews ističu da njen nemilosrdni stav prema Moskvi nije bio glavni razlog u njenoj nominaciji. Istočnoevropske diplomate posebno podržavaju uvođenje sopstvene perspektive u diplomatiju EU kojom su godinama dominirali Evropljani sa zapada kontinenta.
Povezane vesti
Njena skora nominacija takođe dolazi uprkos tome što je evropska liberalna grupa kojoj pripada pala i postala četvrta najveća politička snaga u Evropskom parlamentu nakon razočaravajućih rezultata na evropskim izborima u junu.
Popularna u inostranstvu, ali joj podrška opada kod kuće
Potencijalni prelazak u Brisel dolazi u trenutku kada se Kalas bori sa padom popularnosti u zemlji, uprkos održavanju snažnog međunarodnog profila. Njen rejting je u januaru pao na samo 16 odsto, nakon meseci pada od prošlog leta, kada su prvi put odjeknuli izveštaji o poslovnim vezama njenog muža sa Rusijom.
U avgustu 2023. godine ispostavilo se da je suprug Arvo Halik imao udeo u logističkoj kompaniji koja je nastavila sa radom u Rusiji otkako je rat u Ukrajini izbio više od godinu i po ranije. Kalas je od tada negirala bilo kakva prethodna saznanja o vezama kompanije sa Rusijom i opisala domaću reakciju kao politički lov na veštice. Ali skandal je podstakao minimalan međunarodni odgovor, sa izuzetkom mađarskog ministra spoljnih poslova Petera Sijarta, koji je optužio Kalas za "licemerje" kada je osudila rukovanje Viktora Orbana sa Vladimirom Putinom tokom susreta u Kini.
Jedan od izazova sa kojima se Kalas suočava dok se sprema da bude u komitetu za spoljne poslove Evropskog parlamenta biće da pokaže svoje akreditive kada koristi diplomatski uticaj EU u drugim regionima sveta.
Ona se ne smatra tako autoritativnim glasom kada su u pitanju drugi regioni sveta, uključujući Afriku, Bliski istok i Latinsku Ameriku. Ona bi mogla da bude zadužena da formira diplomatski stav EU o sukobu koji besni u Gazi, i o nestabilnosti koja nastaje u drugim regionima kao što je afrički Sahel.
Tanjug/AP/Ebrahim Noroozi
Ali diplomate su rekli da njena iskustva u "pragmatskoj" politici znače da je u dobroj poziciji da posreduje u stavovima EU o globalnim pitanjima. Uloga je ograničena potrebom da sve zemlje članice EU jednoglasno podrže spoljnopolitičke odluke, pri čemu se smatra da Kalas poseduje neophodne veštine da postigne konsenzus između 27 ministarstava spoljnih poslova koja su ponekad duboko podeljena. Ove podele su došle do izražaja nakon Hamasovog napada 7. oktobra na Izrael i ofanzive izraelskih snaga u pojasu Gaze koja je usledila.
Smatra se da je Estonija zastupala dobro uvežbanu liniju EU o čvrstoj podršci izraelskom pravu na samoodbranu, istovremeno pozivajući na poštovanje međunarodnog humanitarnog prava u Gazi. Ukratko, Kalas se ne smatra ni među najproizraelskim ni najpropalestinskim liderima EU.
Ali ona bi mogla da skrene svoj posao kako bi imala diplomatski uticaj i relevantnost među partnerima u regionu. U stvari, ona je bila najglasnija po pitanju nestabilnosti na Bliskom istoku kada je napravila paralele sa situacijom u Ukrajini, postavljajući pitanje zašto Zapad nije mogao da odbije ruske udare na Ukrajinu na isti način kao što je to uradio kada je Iran lansirao svoju prvu letelicu u napadu na Izrael sredinom aprila.
Komentari (0)