Briselske vesti

Fon der Lajen pod pretnjom "nuklearne opcije" odlučila da probije Orbanovu blokadu novca za Ukrajinu po svaku cenu

Komentari

Autor: Euronews Srbija, Euroactiv

18/01/2024

-

07:08

Fon der Lajen pod pretnjom "nuklearne opcije" odlučila da probije Orbanovu blokadu novca za Ukrajinu po svaku cenu
Fon der Lajen pod pretnjom "nuklearne opcije" odlučila da probije Orbanovu blokadu novca za Ukrajinu po svaku cenu - Copyright AP/Jean-Francois Badias, Denes Erdos

veličina teksta

Aa Aa

Kako stoje stvari u Briselu, "genijalni manevar" nemačkog kancelara Olafa Šolca, kojim je sprečio mađarskog predsednika Viktora Orbana da uloži veto na otvaranje pregovora EU i Ukrajine tako što mu je "predložio" da izađe, bio je samo prvi znak sistematske promene politike prema "neposlušnim" članicama.

To je nagovestila predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen na Samitu u Davosu rekavši da će Evropska unija, ako bude bilo potrebno naći način da zaobiđe Orbanov veto i odobri 50 milijardi pomoći za Ukrajinu. U intervjuu za Euronews, ona je takođe rekla da se 1. februara na samitu u Briselu nada da će paket od 50 milijardi evra za Ukrajinu biti odobren i da će, ako ne svih 27, onda 26 zemalja EU bez mađarske vlade odobriti finansijsku pomoć od životne važnosti za Ukrajinu.

"Mislim da je veoma važno da se angažujemo sa svih 27 država članica Evropske unije kako bi se obezbedilo 50 milijardi evra za četiri godine za Ukrajinu. I ovo je faza u kojoj se trenutno nalazimo. To je priprema za vanredni Evropski savet 1. februara. To je težak posao. Razgovarali smo o mnogo različitih pitanja. Za mene je to veoma važno. Moj lični prioritet je da se dogovorimo svi. A ako to nije moguće, spremni smo za dogovor 26 članica. Ali ja snažno podržavam i preferiram sporazum svih 27", rekla je Fon der Lajen.

Tanjug/AP Photo/Virginia Mayo, File

 

Uoči zasedanja Evropske komisije 1. februara, mađarski zvaničnici izneli su dva ključna zahteva u zamenu za ukidanje veta. To su podela isplate na četiri godišnje tranše, što bi omogućilo Orbanu da blokira sredstva po fazama, i produženje roka za utrošak sredstava za oporavak od kovida-19, što bi Budimpešti dalo više vremena da odmrzne svoja sredstva iz EU fondova.

Fon der Lajen nije komentarisala ove zahteve, ali je jasno stavila do znanja da će Unija pronaći način da odobri pomoć Ukrajini sa ili bez blagoslova Mađarske.

"Ukrajina može da pobedi u ovom ratu. Ali moramo nastaviti da jačamo njihov otpor. Njima je potrebno dovoljno i trajno snabdevanje oružjem da bi odbranili Ukrajinu i povratili njenu teritoriju. Potrebne su im sposobnosti da odvrate buduće napade Rusije. I njima je potrebna nada. Moraju da znaju da će svojom borbom zaslužiti bolju budućnost za svoju decu. A bolja budućnost Ukrajine se zove Evropa", smatra predsednica Evropske komisije.

EP glasa o oduzimanju glasa Orbanu

Proces "eliminacije" Mađarske, kao prepreke budućem finansiranju Ukrajine, mogao bi da počne već u četvrtak 18. januara pred Evropskim parlamentom gde poslaničke grupe   

socijalista (S&D), Zelenih (EFA), desnog centra (EPP), liberala (Obnovimo Evropu ili Renew) i levice predlažu rezoluciju protiv te zemlje.

Njene dve ključne stavke su poziv da Evropski savet započne proces oduzimanja prava glasa Mađarske prema članu 7.2 Ugovora o EU i da se pokrene parlamentarna istraga kako bi se utvrdila zakonitost odluke Evropske komisije da odmrzne mađarska sredstva, sa ciljem pokretanja postupka pred Sudom pravde EU, piše Euroaktiv.

Pomenuta sredstva u vrednosti od 10,2 milijarde odmrznuta su 13. decembra, kako mnogi veruju, u zamenu za Orbanov izlazak iz prostorije tokom prethodnog glasanja o Ukrajini. To je, izazvalo ogorčenost među nekim evroparlamentarcima, koji su krivili Evropsku komisiju da je pupustila pred "ucenom" Budimpešte. Na ovaj način se vrši pritisak na Fon der Lajen da više ne ispunjava zahteve Orbana, ali joj i pruža pokriće u vidu nezadovoljstva većine EP za moguće izopštavanje Mađarske. 

Tanjug/(AP Photo/Jean-Francois Badias)

 

Član 7.2 predviđa da EP, uz dvotrećinsku većinu, može pozvati Mađarsku da odgovora pred Evropskim savetom o kršenju vladavine prava, nakon čega bi nacionalni lideri EU mogli da odluče da oduzmu glasačka prava toj zemlji.

Parlament takođe "nalaže svom Odboru za pravna pitanja da preduzme neophodne korake što je pre moguće, u vezi sa odlukom Komisije koja je dovela do odmrzavanja 10,2 milijarde evra, uključujući analizu pravne službe u skladu sa Pravilom 149, u cilju preispitivanja zakonitosti odluke… pred Sudom pravde", navodi se u nacrtu rezolucije, u koji je Euraktiv imao uvid.

"Takođe šaljemo snažan signal Komisiji: ako jednostavno daju milijarde evra kako bi izbegli veto Mađarske, neće se izvući. Pošto vladavina prava ne funkcioniše u Mađarskoj, Evropski parlament sada pokreće tužbu protiv Komisije“, rekao je za pomenuti portal jedan od vodećih predlagača rezolucije, poslanik Zelenih, Danijel Frojnd.

Kako se navodi, većina zakonodavaca EU smatra da odluka EK da oslobodi novac za Mađarsku nije zasnovana na objektivnim poboljšanjima u tamošnjem pravosuđu i vladavini prava, kao što tvrdi izvršna vlast EU.

Ovim potezom se poslanici nadaju da će poslati upozorenje EK uoči samita 2. februara i sprečiti izvršnu vlast da odmrzne dodatna sredstva Mađarskoj u zamenu za Orbanovu podršku budućem finansiranju Ukrajine.

"Ursula fon der Lajen dozvolila je da je ucenjuje Viktor Orban i dala je Mađarskoj 10 milijardi novca poreskih obveznika uprkos ogromnoj korupciji u zemlji. Evropski parlament ne pristaje na ovo i osporiće njenu odluku pred Evropskim sudom pravde", rekao je za Euraktiv poslanik grupe Obnovimo Evropu (OE) Moric Kerner.

"Nuklearna opcija"

Ova grupa, koju predvode mađarski evroposlanici Katalin Čeh i Kerner, razmatra da li će predložiti amandman koji bi uključio u rezoluciju poziv na ostavku Fon der Lejenove, koji bi bio podnesen ako izvršna vlast odmrzne još fondova EU za Mađarsku, potvrdili su zvaničnici (OE).

Inače, poziv na ostavku (Motion of censure) je glasanje o nepoverenju Evropskoj komisiji, koji zahteva dvotrećinsku večinu u EP, kao i aplsolutnu većinu glasova članica EU. Popularno se naziva "nuklearna opcija" jer znači raspuštanje cele EK i do sada nikada nije primenjen, iako su 1999. članovi Evropske komisije predvođene Žakom Santerom dali ostavke posle nepovoljnog izveštaja grupe eksperata o njihovom radu. 

Pokušaj OE da progura predlog za izglasavanje nepoverenja mogao bi se posmatrati kao pokušaj liberala da destabilizuju Fon der Lajen, koja pripada Evropskoj narodnoj partiji desnog centra i koja bi se mogla kandidovati za drugi petogodišnji mandat ove godine, i poboljšati šanse francuskog člana Komisije Tjerija Bretona da preuzme vodeću poziciju, navodi se u tekstu Euroaktiva.

Do sada je EPP, najveća grupa u parlamentu, blokirala predlog iz nacrta sporazuma.

Glasanje o rezuluciji za oduzimanje prava glasa Mađarskoj najavio je i finski evroposlanik Petri Sarvama iz grupe EPP. 

On je ranije ovog meseca pokrenuo inicijativu za ukidanje nekih od prava Budimpešte kao članice EU, uključujući i glasanje, zbog „erozije vladavine prava i opstruktivnog ponašanja koje prkosi izgradnji konsenzusa EU".

"Ispunjavamo svoja obećanja: poslednje pismo je sada poslato predsedniku Parlamenta. U četvrtak (18. januara) ćemo glasati o zajedničkom predlogu rezolucije, koji je jutros dogovoren sa pet političkih grupa Parlamenta", napisao je Sarvama na mreži X.

Komentari (0)

Evropa