Šolcov presedan može da ima posledice: Mogu li lideri EU i dalje da "mole" Orbana da izađe iz sobe kada donose odluke?

Premijer Mađarske Viktor Orban često predstavlja "slona u sobi" kada se evropski lideri sastaju u Briselu. Mađutim, nedavno je nemački kancelar Olaf Šolc sprečio Orbana da uloži veto na otvaranje pregovora Ukrajine sa EU tako što ga je zamolio da napusti prostoriju.

Taj potez koji je odigrao Šolc otvorio je vrata liderima preostalih 26 država da donesu jednoglasnu odluku. Neki su to pozdravili kao "genijalni manevar", ali drugi su to videli kao opasni presedan koji bi mogao trajno da ugrozi jedinstvo Unije.

Ključne odluke EU koje se odnose na spoljnu i bezbednosnu poliitku, proširenje i finansije zahtevaju odobrenje svih 27 članica, ali odsustvo nekog od predstavnika nije prepreka da se odluka donese. Šolc je pozvao na ograničenje upotrebe konstruktivnog uzdržavanja samo na "posebne slučajeve", navodeći da bi lideri trebalo da odlučuju zajedno kad god je to moguće i da budu zajedno. 

Tanjug/AP/Markus Schreiber

Ali kada je reč o ključnim odlukama za budućnost EU koje se naziru, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je nagovestila da bi lideri mogli da budu prisiljeni da istražuju druga kreativna rešenja kako bi zaobišli eventualni Orbanov veto. Prva prilika za to je već u februaru kada će se lideri opet sastati u pokušaju sa postignu dogovor o dugoročnoj pomoći Ukrajini u vrednosti od 50 milijardi evra.

"Ili ćemo imati dogovor 27 članica, ili ćemo raditi na alternativama koje mogu da postanu operativne kada dođe vreme za sledeći samit", rekla je Ursula Fon der Lajen, sugerišući da bi blok mogao da razmotri drugačiji dogovor svih osim jedne države članice da bi se osigurao priliv novca za Kijev.

Zbog toga što predstoje višestruke odluke o integraciji Ukrajine za koje je potrebna jednoglasnost, lideri EU će verovatno biti u iskušenju da ponovo zatraže od Orbana da bude konstruktivno uzdržan. Euronews je pitao dvojicu stručnjaka šta bi to moglo da znači za jedinstvo EU? 

Glasanje o Ukrajini tehnički nije prvi put da je neki lider bio odsutan prilikom odlučivanja na samitu EU. Kada je neki političar sprečen da prisustvuje, obično odredi nekoga ko će ga predstavljati. Britanska premijerka Tereza Mej je često bila konstruktivno uzdržana prilikom glasanja u godinama između referenduma o Bregzitu i formalnog napuštanja bloka od strane Velike Britanije. Takođe, bivša nemačka kancelarka Angela Merkel se uzdržavala od glasanja prilikom izbora Ursule fon der Lajen za predsednicu EK.  

Tanjug/AP/Jean-Francois Badias

Međutim, ovo jeste prvi put da je jedan lider sugerisao drugom da napusti prostoriju, što je bilo politički veoma izazovno, objašnjava Janis Emanulidis, zamenik direktora Centra za Evropske politike i dodaje: "To može da se poredi u tehničkom smislu, ali ne u političkom".  

Emanulidis ipak navodi da ne smatra da je reč o opasnom presedanu jer Orban nije bio prisiljen da napusti prostoriju, već je to sam odlučio.

"To otvara put za buduće situacije u kojima se jedan lider nalazi naspram svih ostalih, da sačuva obraz bez ugrožavanja odluke većine", dodao je.

Ali, prema rečima Alberta Alemana, profesora evropskog prava na poslovnoj školi HEC Pariz, ova anegdota otvara pitanje da li je Orban napustio prostoriju sopstvenom voljom, ili zbog Šolcovog zahteva.

"Bez obzira na to od koga je potekla inicijativa, Orbanovo odsustvo moglo bi da znači novu praksu koja omogućava Evropskom savetu da održi sliku jedinstva u vreme podela bez presedana", objasnio je sugerišući da bi takav manevar mogli da vidimo ponovo da bi se "progurale" odluke pod maskom jednoglasnosti.

Alemano takođe ističe da pravila glasanja, koja zahtevaju da najmanje dve trećine članica budu prisutne, tehnički dozvoljavaju da čak njih devet bude odsutno, a da Evropski savet ipak bude u mogućnosti da donese odluku.  

Izazovne odluke na horizontu 

Ono što je izvesno i za Emanulidisa i Alemana jesu teški samiti koji su pred evropskim liderima gde bi Orban, ili neko drugi mogli da iskoriste svoje pravo na veto koje se odnosi na ključne odluke o proširenju i reformama Unije.

"Postoji još mnogo odluka koje se odnose na dugačak put Ukrajine ka EU koje zahtevaju jednoglasnost. Orban će imati mnogo prilika, ali ne samo on, i drugi šefovi vlada i država će iskoristiti njihovo pravo na veto", rekao je Emanulidis.

Već do marta će sve članice morati da odobre takozvani pregovarački okvir na osnovu kojeg će biti vođeni pregovori sa Ukrajinom i Moldavijom o članstvu. Takođe, sve zemlje moraju da se saglase sa napretkom u svim poglavljima, što je isto šansa da se uspori proces.  

Tanjug/AP Photo/Virginia Mayo, File

Najmanja ekonomija EU, Bugarska, iskoristila je veto da bi dve godine na čekanju bili pregovori susedne Severne Makedonije o članstvu u EU, i to zbog pitanja bugarske etničke manjine.

"Uprkos tome što se uzdržao od ovog glasanja, Orbanu ostaje pravo veta da zaustavi skori početak tih pregovora. Evropski savet je samo dobio na vremenu pre nego što prave odluke o sledećem proširenju budu donete na proleće", dodao je Alemanno.

Fleksibilnost u jednoglasnom odlučivanju bi takođe mogla da dođe do izražaja dok Unija razmatra reformu pravila glasanja, pripremajući teren za prijem većeg broja država članica, i u strahu da bi obaveznu jednoglasnost bilo teže postići u proširenoj EU.

Izgledi za okončanje jednoglasnog glasanja su veoma osetljivi, posebno među manjim državama članicama koje strahuju da bi njihov uticaj u bloku opao ako izgube pravo na veto. Međutim, kao što je to slučaj sa predstojećim kritičnim odlukama o spoljnoj politici, članstvu i finansijama, koje će verovatno ugroziti jedinstvo EU, lideri će možda biti primorani da zaobiđu jednoglasnost čak i pre nego što se Unija proširi.

Francuski predsednik Emanuel Makron je jasno izneo svoj stav da u nekim scenarijima ima prostora da se "maksimalno iskoriste fleksibilnosti koje nude sporazumi".

"Moramo da pokušamo da zadržimo jednoglasnost o aktuelnim pitanjima, da idemo napred, da razgovaramo, da radimo. Ali posle, u budućnosti, mislim da raspolažemo instrumentima da budemo veoma inovativni, a da ne izazovemo kršenje sporazuma, kao i da izmislimo neke stvari van njih", objasnio je on.